Летњи ветрић створен беше

да глади руке и длан леви

где држаше Ружу за ме …

.

И Брезе певају у у сећању на те

моћно се њишући, лако пратећи

твоје стопе утиснуте

у Етру и истини.

.

Твоје косе би ветар запалиле

док играше сама иза бледог дрвећа

у шумама старине,

где видех те први пут

где ми се увек срце врати ту,

да пева песму и плеше игру свету

наше љубави и истину сву …

.

Извор: збирка песама „Из заборављеног света

у вечност“