Запамтих сваку реч на гранчици коју ми птица донесе,

Нисам се питала откуд баш сада она долете

знала сам да си је послао на крилима Стрибога

и да си ту гранчицу извадио из венчића моје косе.

.

Запамтих позив који си ми у духу рекао

ништа снажније се није оваплотило до мириса цвета мога

јер у руци си га држао, муњама светлим окупао,

знао си да га чекам, а тренутак си свети чекао!

.

Осетих твоје присуство на разини овој сада

и све паучинасте нити што их Мокоша некад је ткала,

добих у новом руху хаљине ланене беле

и добих причешће безмртно из небеског светога грала!

.

Знам, срешћу те у појавном облику овом,

када време дође и Дажбог пошаље кишу,

и када Сварожић засија да на свим половима растера таму.

виле ће држати перо да у вечности вечност запишу саму!

.

Живим за тај тренутак небеске правде твоје,

Кроз мене тече река неугаслог плама,

штит сам ти поставила оружјем деснице своје

из срца направљеним да таму љубављу слама!

.

Са мном је Велес који ме снажи храброшћу и славом

И Симаргл , твој пријатељ верни у вучјем облику саздан

И душе предака под коловратом сјајним

И свети дарови душе твоје под именом тајним!

.

О, како дивно мирише гранчице цвет!

.

– Из збирке родноверне поезије-