Очи моје црне, очи моје плаве,
очи моје миле, бисерне и сјајне!
Ко заледи зене, остави без лица?
Ко извади очи, уби јато птица?
.
Ко завади руке невине и младе?
Ко запетља прсте, да с њима се сладe?
Ко да никад нису миловане, мале!
Ко да никад нису, ни свирати знале!
.
Жедна змијо бој се мога јека, јако?
Кад се по мом жалу, ТИ, шеташ, тек тако.
Господ нек ти суди и нек ти је просто!
Са тешким сам болом у тишини осто.