Ако се икада заљубим поново,
нека то буде ратник.
ЧОВЕК са копљем,
онај што реже,
што диже главу и боде,
што се бори,
што гледа смрти у очи
и воли.
Онај што зна, хоће и уме.
Што нема страх.
Онај који је од грома створен.
Што дрхтала је земља
кад га је рађала мајка
а ветар сејао семење храбрости
а не корење, парлог и прах.
Ако се икада заљубим поново,
нека то буде борац.
ЧОВЕК, горд, велик и прав.
Онај што увек храбро стоји,
што правдом своје дане боји,
што никд никоме се не покори
Осим…
У тихој ноћи,
кад стане,
оружје скине,
оклоп крај кревета мог стави
и плови
нежним и топлим уздасима мојим.
Да, тај
што руке има од ватре,
што очи има од жучи,
што срце има од стакла
премазано крвљу браће војника,
што душу своју једном сатка у боју
кад пред вратима ада плака.
Да, тај
што реч му дата је крв јуначка,
што гине за брата,
што за сестрицу, мајку, оца и претке
сме да иде до пакла.
Тог хоћу!
Јунака!
Из пепела дизаног вука,
урлик да ми да.
Да ме од борби својих,
од метака и праскања
сву изатка,
да будем ратник, борац и ја!
Ако се икада заљубим поново
дај ми Боже ЧОВЕКА
који ће самном право да стоји
са срцем што крв капље,
душом што ровове ори,
трси путе муке и боли.
Да ме за руку води
и светли ми дан.
Ако се икада заљубим поново,
БОЖЕ
ЧОВЕКА, РАТНИКА МИ ДАЈ!

Фото: Фототека Србског Журнала