Мира Видовић Ракановић: Тишина

Сенку моју
Тишина грли
Осећам се
Као звезда
Напуштена
Од свих
Волела сам
Онолико колико
Срце може да воли
Док ми памук
Обавија тело
Ја сам као
Пупчана врпца
Која вапајем
Тражи спас
Осећам се
Горе од срне
Којој су
Лане убили,
Сузе су веће
Од капи кише….
Фото: Тишина кроз медитацију; Википедија
