У оку ватрене зенице
Од краја до краја, равно из центра
Светлост ме разапиње

У бескрајно плаво се разлажем
Таласи – прсти, служе сврси
И дивна музика настаје

Више не познајем корене
Идентитет престаје
Слободан сам

Да будем шта желим,
Да будем, да јесам,
Све оно што јесте,
Ко год да јесам

Изван кавеза сваке
Идеологије
Слободан сам

Да будем грешник,
Да будем светац,
Да затворим круг
И кренем из почетка.

Фото: Фб страница – Flowers and Nature