Ој Деспоте, ој Стефане
Нашег рода понос гране,
Вешт са мачем, пером, речју,
Полиглота нам без мане.

Змајевити храбри витеже,
Најбољи кад је најтеже,
Најобразованији у то доба
У Европи докле сеже.

Манасија чува ти тело,
Твоје земне остатке,
А душа лебди свуд у Срба,
Поносна на претке.

Столовао у Белом граду,
На све си дворе добродошао.
Хвала ти што си код нас
Прастарих Срба ти дошао.

Фото: Деспот Стефан Лазаревић; Википедија