Нисмо ми Христа распели на крсту,
распели смо своја искушења,
ни гласа, ни јаука не чусмо
Бога једнороднога,
већ грехом огрезле мисли свога преумљења.
.
Нисмо ми Христа смрћу поразили,
јер живот се на крст приковати не да,
истом руком храњени па преклани,
јагњад утихнуше,
свој грех ће свако Господу да преда.
.
Тамо гдје мјесто суза из ока крв капа,
тамо гдје станем на мјесто свога брата,
тамо гдје се сунце у болу помрачи,
тамо гдје душа животну одору свлачи,
тамо гдје се од трња на главу круна меће,
тамо гдје су молитве од зрака прече.
.
Данас ходимо путем Голготе
и тражимо оног кога тамо више нема,
тражимо искру живога Бога,
распети на крсту,
до часа свога васкрсења.

Фото: Фототека Србског Журнала