Сањала сам трешњу
Дивно се плави јужна страна
А ја раздрагана што ме плаветнило понесе
.
Уместо фигура у шољи, загледам се у облаке
Тумачим ликове и мудре главе
Било је ту, не кажем, и неких глава без лика
Мислим да је то само слика
Луцкастог песника песму док пише.
.
Охо-хо, видим облак пун кише!
У даљини сенку неку, сличну човеку?!
Сељака с вилама у рукама, подбрађеног.
Као да је у мукама?!
Питам га (То је кобајаги):
– Реци ми роде, какви су јади?
Ћути и продужи даље.
Одједном, упери виле ка мени и рече:
– Само се ти дете, слади!
Препадох се и скочих са места
Гледам около и питам се:
– Где је моја Трешња?

Фото: Трешња;Википедија