Хоћу да пијем воду
са мог бунара.
Хоћу да берем моју шљиву.
Хоћу погачу, што меси
мајка стара,
и траг виљушке што по њој шара.
Волим да обиђем нашу њиву.
.
Волим да прођем путем кроз село
и највише тај што води у њиве,
јер ме потсећа на дане детињства.
Говеда на паши, стада бела.
Пртене снегове и магле сиве.
.
Сетим се пролећа,
ливада цветних,
пресахле реке у врбаку.
Веселих игри, понекад сетних.
И разазнајем стопу сваку
и сваку међу, леску, жбун,
сабласну крушку,
прастаи грм
сећања буде.
.
А душу пуни петлова пој,
лавеж паса и крекет жаба.
Шаре лептира, и пчела рој.
Дедина лула и приче баба.
Све је то драги
завичај мој.

Фото: Мој завчај…; Википедија