Два дрвета, мноштво грана…
Једно стабло, један круг.
Разбуди се, распевана…
Вила једна, пева луг!

Један конац, хитрог веза,
нанизао облак сив.
Лети птица, белог гнезда…
Жива јутра и дан жив!

Сунце плови, Месец ходи…
Земља кружи, све је круг!
И у смрти, живот роди…
Исток, Запад, Север, Југ!

Шумно пада, шумно листа…
Горски глас шумовити.
У руци јој клас од жита,
с’ извора воде пити.

Два дрвета, мноштво грана…
Око паса, китњаст сук.
Разбуди се, распевана…
Једна земља – Бели вук!

Фото: Крилата вила; Википедија