Једном кад љут ветар
Престане да дува
И престану смешне кише
Једном кад УТИХНУ
Сва пролећа
И душу
У мртвом сну смирим
Поштована бићу
И почаствована
Ал како пошасти
Мртва да се дивим
.
Не без разлога
Молим вас
Прво ме однесите
У цветну башу
Исеците
Велик букет цвећа
На тврдим грудима
Све више
Црних тачака
Покрите
Да свечаност буде већа
.
Можда се и осмехнем
Спокојно и жално
АХ НЕ НЕ смешкање
Не без разлога
Мојој души болној
Три бриге мање
Остављам бригама
Песме за плакање
Живљење је прекасно
И док чекам ред
Кажу
Иза одшкринутих врата
Је прекрасно
А да знате слушала сам
Кажу иза врата сјаје бесмртне душе
И ново јутро радосно и јасно

Фото: Цветна башта; Википедија