Баш сам био у плавом жакету
када сретох Васиљевић Цвету.
Да л’ због мене, да ли због жакета,
превари се, окрете се Цвета.

Ја јој рекох: “Добар вечер, Цвето,
с допуштењем – мало бих прошет’о…“
Да л’ због мене, да ли због жакета
превари се и пристаде Цвета.

Таман све то – кад залаја псето!
Ја јој рекох: “Држ’ се мене, Цвето!“
Да л’ због мене, да ли због жакета,
превари се, придржа се Цвета.

Беше лето кад је божур цвет’о,
оде псето, ја у поље скретох.
Да л’ због мене, да ли због жакета,
превари се па скрете и Цвета.

И логично, с обзиром да скретох
плави жакет на ливаду метох.
Да л’ због мене, да ли због жакета
превари се и спусти се Цвета.

Прође лето и још пет-шест лета,
сад се Цвета мојом кућом шета,
из разлога екстра квалитета
– да ли мене или мог жакета.

Фото: Песма – Плави жакет; Википедија