Сетио сам се једног свог живота

Хеееј ехеееј Ариана! Хијуууу!
Телепатски те зовем на даљину
Однеси оштрице копаља и мамузе
И своје претешке шиљак топузе
У велику безводну пустахију
.
Док ја опевавам своју малу њиву
Створену од тврде утрине злице
И док наводњавам хаику врт
У коме гајим биљке спасилице
Које чува верни бели чувар хрт
.
Охохооој Ариана моја јабуко!
Недостајеш ми запенушао сам
Туђе мисли вире из моје главе
Оков тежак око врата сам навуко
Са дугим шиљцима за вукове плаве

Пишем ти и фино умотавам поруку
Стављам је у жуту од стакла флашу
Све сам ти лепо натрашке описао
Плајвазом адресирам и шаљем теби
Правац у центар центра – у акашу
.
Док шетам до маслачка и назад журно
У мој врт улази пророкљиви човек
Гледао ме мало бистро мало умно
Палеоверник и палеовегетаријанац
А Месец се пред мојим очима пунио
.
Звони песма на вратима врта бурно
Ариана чекају те моје ноћи за навек
Немојмо да дохрањујемо его помно
Пророкљивко прастари превејанац
На помен о Аријани љуто се бунио
.
Настављам да садим шарено цвеће
Аријана чека и оклева … доћи неће
Боли слезина иницијацијска пећина
Заливам лаванде упекла ме врућина
Умукнуо мој језик муцавац мутант

Одлази пророк ко платнена овца
Ускомешао се шушка му дуга одора
Гледао ме очима препреденог ловца
Аријано да знаш колико те љуби витез
Одбацила би сумње и душе опрез

Аријано водо моја водо непокора!
Остах … у цветном врту командант