Милорад Куљић.: Вилењачко коло

Времена дивљег обездомљења људи
кад се појавни грех к’о узрок пласира.
Мудру изреку граде вицеви људи.
Ђавоља енергија етром пулсира.
.
Вилењачко коло с песмом опсена
награди сваког ко душу му даде.
Игром с њима и песмама без наде
нестаје воља да се види истина.
.
„Јутро је а вече – вече а јутро је“.
Омама вилењачка колом се ори.
Удвостручиће играч несреће своје
ако почне с разумом да се бори.
.
„Срећник“ што раздрагано у колу пева
веселом лудошћу своју душу губи.
Оствариће визије земаљских снова
Трајања док „купац“ своје не уграби.
.
Вечног живота с пуноћом божијом
одрекао се због ништавила свога.
Вођен телесном жељом неразложном
душом својом храни анђела палога.
Фото: Вилино коло; Википедија
