Јелена Ђурић: Лет

Хајдемо. Пођимо сви у Рај
Ово не сме бити крај.
Молим вас, не остајте тамо
Погледајте се само!
Трула тела, усијане главе
Бледа срца без радости праве.
Пропаст носи живот у тами
Он свачим мами.
Звони, лупа, вришти
Али ничим не храни.
Обећава бољитак, испуњење
За кога? Питај Бога…
Осврни се, погледај сам
Све је ту, јасно као дан.
Тај свет уништава, брише
Из тебе жели да исише
Сву светлост и сав сјај
Жели твој крај.
Дигни главу
Одабери стварност праву.
Други свет који је исто ту
Само је тиши, личи на сан,
наизглед нестваран.
Тај свет те уздиже у небеса
И од тебе чини чудеса.
Постарај се за себе
јер нико други неће.
Фото: Фототека Србског Журнала
