лептирдрхтај ти си опет била
неболетје душом нежно мило
на рамену жар ти пољубсвила
рајско воће на уснама вило
.
таласима ти ме носиш дуго
тајном игром на извору воде
капље прска моја разгон туго
звездогорја у грудма се роде
.
мој си несан моја у сну јава
и нестајем кад ме будног има
тобом лутам јер лудује глава
.
јутрима се смејем петловима
не престајем објавама зоре
Док нам тела у љубави горе

Фото: Лептир; Википедија