Песма је посвећена невиним, а насилно умрлим..

Ако ме питате да ли ме је болело, јесте.
Ако ме питате на шта сам мислио,
Мислио сам само на њу,
на слободу.. Ако ти не дођем, ако ме нема,
ако ме не видиш,
ако ми глас не чујеш..
Ако..
.
Знај, отишао сам негде тамо,
где су наши преци руке раширили,
загрлили ме, са сузама дочекали
и рекли:“Млад си, врати се..“
.
Ако ме нема,
ако ме ноћ не донесе,
не тугуј, ја сам на стражи
где се слобода чува..
.
Ако не стигне
ни мајка да ме загрли,
пре него што одем,
чувајте ми је..

.
Ушли смо у круг СЛОБОДЕ,
она, ја, ми, отаџбина цела!
Небо се распукло, сунце је сијало!
Били смо срећни..
.
А, тамо руке ми пружају
Гаврило, Милош, Марко,
ђед, војска са Цера, Колубаре,
Албаније, Солуна, Срема, Кошара..
.
Сви певају „Тамо далеко..“
и питају:
„Ваљда ниси узалуд дошао?“
.
Мајко, јесам ли узалуд дошао?
Ако се питате да ли ме је смрт болела?
Јесте! Сваку кошчицу ми је здробила!
Али, душу ми није заробила.
Душа ми кличе:“Слобода!“
.
Мајко, ако у прах земља ме однесе,
чувај моју слику на којој сам срећан!
Загрли ми драгу, децу сам са њом желео, волео сам живот..
.
Ако ти не дођем, исплачи се
и за мене, претворићу се у орла!
Клицаћу, скупа је слобода!
Бог ће ми дат крила!
.
Ако ме данас нема,
биће ме сутра.
Доћи ћу у сан, у ноћ, у освит зора..
Зашумиће лист са гора..
.
Доћи ће твој син, кад дође СЛОБОДА!

Фото: Од ауторке песме