Хоћу да пијем воду
Са мог бунара,
хоћу да берем моју шљиву.
Волим погачу што меси мајка стара,
и траг виљушке што по њој шара.
Волим да обиђем нашу њиву.
.
Волим да прођем путем кроз село,
и највише тај што води у њиве,
јер ме потсећа на дане детињства;
говеда на паши, стада бела,
пртене снегове и магле сиве.
.
Сетим се пролећа,
ливада цветних,
пресахле реке у врбаку,
веселих игри, понекад сетних.
И разазнајем стопу сваку
И сваку међу, леску, жбун,
сабласну крушку,
прастари грм.
Сећања буде.
.
А душу пуни петлова пој,
лавеж паса и крекет жаба,
шаре лептира и пчела рој;
дедина лула и приче баба.
Све је то драги
завичај мој.

Фото: Фототека Србског Журнала