Милорад Максимовић:Мајка Мара

Мајка Мара . . .
Нико скоро не зна ко је она данас у свести Срба.
Као и Мокош из предања.
Једна птичица небеског поја ми је једном певала песму како велико платно које виси у холовима Валхале носи причу живота нашег.
Она је на старом језику нашем звана Бел Хала или Светла Живог Одаја.
Сребро беле нити златкастог одсјаја су нанизане и на њима прича!
О великим делима Рода Небеског.
Песма до песме, стих до стиха о свему шта Род постиже и уради.
И намах на једном делу платно увеже па развеже.
Нова се слика ствара која путује кроз време где хоће и где треба, увеже нови чвор и правац.
И гле! Ново доба се ствара. Нова Земља.
Прав се прелива на Слав и Јаву. Улива златну и белу енергију живота и васкрсава.
Где пустиња – ту башта Божија.
.
И Мара мари. Мокош плете своје нити.
Нит је Мара нити Мокош. Већ свебожија тајна духа – радост.
Ми знамо негде у души да је о нама бринула Мајка па дадосмо Духу лик ње док плете слику света.
.
А Дух је Вас Дух од Творца Живота.
Живи стих…у мајци Мари осликан лик
Гле! Чудеса Божија теби капају
Златно се Миро поново точи!
.-Извор- Звезда Род-
