Радмила Ђурђевић Вукана: Пјесмом те извезам

Позната ми је улица
којом шеташ
у предвечерје
док ишчекујеш руке
које ће те грлити незаборавом.
.
Знам све твоје
неизговорене ријечи
којима ћеш пробудити
пјесме,
пламеним језиком,
горљивог ти сунца.
.
Познајем те по вијеђама
у које си скрио
прозрачно небо,
које само птице
небеснице,
парају стиховима.
.
На твојој трпези
обиље насушности
и нектар што напаја
грлене тишине,
које, ‘мјесто ћутањем,
миром исписују ријечи.
.
Познајем те по рукама,
и уплетеним прстима
што извезају платно
најфинијих додира,
филигранских,
не би ли у њих
и саму вјечност
златним везом уплео.
.
Познајем ти утробу
која чека искру,
незагаслу,
да ти прокопа
рудокопе мисли
не би ли те исклијано сјеме
плодом даривало.
.
И када би избрисао
записе сјећања
на оронулим зидинама
нутрине бића,
познала бих те
по азбуци љубави
којом су пјевале пјесме
које никад не престају.
Фото: Фб страница – I love Nature
