Да ли можда
нама снове чине,
сећања на приче из давнине,
ил их сада такве мисли граде
као што је градила Јерина.
.
Било каква
сећања су наша
и на лоше, и боемске дане.
Не могу се разбити ко чаша,
ко љубави прве, и кафане.
Успомене на боемске дане,
у боемској песми испеване.
Сетни звуци виолине старе,
покидане жице са гитаре.
Цвркутави звуци тамбурица,
иструлело коло воденица.
.
Понос села.
Куће и вајати.
Отежале лозе и шљивици,
Уз чашицу проведени сати,
пространи су боемски видици.
.
Одувек су живели за ноћи,
за чекања да зоре освану.
Када ваља на починак поћи.
За даире и лепу Коштану.

Фото: Боеми; Википедија