Жељко Илић: Падају зреле пахуље снијега

У тихо зимско
недјељно јутро
из сна се буди
анђео мој
.
Године твоје
пијем као вино
и лажем тихо
што сам ноћас снио
.
Од свих
небеских тијела
твоје је душо
најљепше
У оку твоме
пјесма се крије
У додиру сваком
јутро се смије
.
Грлим идилу
ломљених кристала
и паучину
твојих њедара
Сребрна магла
спокој буди
у овом мору
преслатке блуди
.
Падају
Падају
Падају
Падају зреле
пахуље снијега
.
Као срна
дрхтиш уз мене
.
Топла соба
и мирис твој
.
Добро ти јутро
анђеле мој
Фото: Први снег; Википедија
