Жено,
споменик ти дижем од живих речи.
Теби, која искораком можеш залудети свет.
Теби, која сузом најтврђе ланце кидаш.
Теби, која у утроби носиш сва времена.
.
Ти, узданице и издајнице…
Ти, која дајеш и просиш…
Ти, у чијим грудима тече вечност живота.
Ти, што снујеш, ткаш и плод носиш.
Лепотом засењујеш и будиш ноћ.
.
Теби, жено, родиљо, кућанице, блуднице..
Дарујем стих и клањам Ти се
док без круне на престолу седиш.
Краљице, чобанице, дароватељице и отимачице..
Истинољупкињо и лажљивце!
.
Теби, жено, мајко, сестро..
Теби што постојано носиш покољења и небо,
потомство и сунце.
Теби, која одржаваш свет!
.
Целовита и поцепана, која пукотином
поплаве усисаваш..
Једном руком бол, другом радост делиш.
Ти, која си космос и црна рупа..
.
Што оком љубав и мржњу сејеш.
Споменик ти дижем!
Теби, бесмртној и величанственој,
која никад не умиреш..
Теби, која тајну живота носиш.

*.

25. Mрчајевачки песнички сусрети
Удружење књижевника Србије
Шумадија пева лепотом, шумама,
брежуљцима и бојом. Морава тихо
тече и грли.Песници песмом дарују
и одају почаст животу.
Неизмерна је радост бити међу
стотињак песника,чије речи везују
душу са природом и Богом и буде
онај осећај захвалности што си међу њима.

Фото: Песникиња Мира Саичић; Википедија