Владан Пантелић: КааринаТ

-Песма о Аними и Анимусу
Сретао сам је у Финској када се купала у леду, у Ирану потпуно занесену Заратрустром, у Израиљу када је од воде правила вино, у Чилеу док је певала успињући се на Анде да дохвати Сунце и Време, у Плани-ни када је смиривала муње, у Тијанији где је сакупила сву расположиву снагу у одлуку, и подигла катану смерујући ка Егодрагу. Наставио сам да је виђам у свакој жени и сваком мушкарцу, чак и кад смо причаније потпуно утишали.Каква жена! Достојна свег поштовања, потпуно смисленa, сјајноока, о-лујна!
Данас, сваког Витеза Праисконог Реда, пут води у Егодраг. Покрет!: Тиии-јање – Извор Витеза Праисконог Реда, Луч-ани, где бременита Белица клиже у поља и Мораву – мутну и љуту, Јелен-до, где раздвајају и уби-ја-ју планину, а ослобађају демоне, Овчар-бања, где дотиче топла рачва воде испод Овчара, загрејана у његовом вулкану, Каблар и пећине које вуку душу у своје дубоке дубине; манастири.- Хи – ОвчарКаблар – ландар, затим округло Међу-вршје, углављено између врхова, потом Ча-чак, па Ми-лан-овац, Руд-ник, Јар-мен-овци, То-пола, Звезда-ра… Задржи се у шумама Звездаре. Задржи се док ти се не пројаве Вечност и исцељење. На Звездари одлучи! Још можеш да одустанеш. После следећег корака то више није могуће. Тада стижеш у Егодраг, дробилицу ега – центар велике битке за ослобођење себе и за ослобођење света.
И говорио сам јој: – Пиши слободно, пиши још слободније. Никога и ничега се не плаши. Ти си суптилан, али уздржан писац. Уздржаност је кочница. Лепота коју ћеш осетити ослобођењем те затомљене снаге преплавиће цело твоје биће. Преплавиће љубитеље твојих речи. Како си толико слична мени, а како смо различити!
Гледао сам Небо, гледао звезде. У Тијању то радим свако звездано вече. Можеш и ти, можемо заједно. Испружи руке према висинама, поздрави се са Богом и захвали му. И на крају прошапутај: “Хвала ти, мој Јоване, љубим те.“ А ја ћу рећи: “Хвала ти, моја КаааринаТ, љубим ти срце“. Ако буде довољно тихо чућу те свакако. И ти ћеш чути мене. Утоми страх док ми то говориш. И ја ћу устукнути своје звери. Пиши слободно, још слободније, пиши о свему што долази из ризница твоје душе. Ти си моје ја, ја сам твоје ти.
Онда ће се десити нешто са нашим животима, са нашим зачараним снима. Треперење…
Дејства Сврхе ће бити јасно разлучена из силине божанског сјаја, и ми ћемо их потпуно разумети, свако појединачно. Онда ћемо се, као на Прапочелу, играти на обали Велике реке, можемо се залетети и у њу заронити, и поново улити и утопити у Општу хармонију.
Ох, колико сам мислио на тебе у Луч-анима (Лучани – светлост Ане), ох, колико сам мислио на тебе када сам дошао у Ча-ча-к (Градац)! Обузет Љубављу, искушавам силину светова које ми издашно дарива и показује десни канал у мозгу: свет Заратустре, Вечност Аватара, Божанство Парабогиње са три лика, подизања дејства – степен по степен (вода у вино, права Вода у право Вино), пунина и сјај садашњег трена.
КаааринаТ, повуци катану!
Фото: Самурајка; Википедија
