Зорица Зоја Младеновић: Снови

Исписујем своје мисли,
Речи ми шапућу анђели.
Што ми на раме чучнули.
Сви за нечим чезнемо,
Бринемо, волимо…
Сањамо…
Паднемо, па се подигнемо.
Напренемо,
Снаге смогнемо,
да своје снове досегнемо.
Нађи начин,
Неки зачин,
Смисли вешто нешто,
Ухвати се грчевито,
Гласовито,
Јогунасто, домишљато,
Нек је љубичасто
И маштовито,
Па га обликуј,
Добро негуј,
У срце га спакуј,
И пожели,
оствариће ти све анђели.
Ево ја,
цртам снове по папиру
па их дам лептиру,
мом куриру,
и тако они до анђела допиру.
На теби је само да желиш,
Да јако пожелиш,
да се веселиш
И радост делиш,
Анђели све остало ураде,
Они се не чуде и не куде,
а неће ни да те грде.
Рашири дланове,
Пусти своје снове.
У висине да отплове,
Да их дигну ветрови,
Да их носе лептирови.
Да их миришу цветови
И певају петлови.
Док сунца зраци поровирују,
Твоји снови се остварују.
Добро ме чуј,
моје речи послушај
Не пренагљуј, и не запиткуј,
већ се радуј и веруј.
Фото: Додирни небо; Википедија
