Радмила Ђурђевић Вукана: Судба погрома

Куда ли ћеш Србине брате
Какве те црне слутње прате
Зашто одлазиш из свог дома
Стушти ли се опет вјековна судба погрома?
.
Па докле више сјећања да тјерају
Прљавим вешом што га по свијету стерају
Доћи ће време у свој кал да заглибе
Сви они који се гнустости не стиде.
.
Тешке ланце да ставе робу
Он никада неће престати да сања слободу
Српску су душу оковали
Свијест јој сумњом затровали
Да нема више чему да се нада
Сем новом погрому и судби да страда.
.
Наше су поворке пут за одабране
Упрти терет српства не дај да те обмане
Цијена за вијечност скупо се плаћа
То знају са небесанаша преклана браћа
А живот памти и све једном враћа.
Фото: Сарајевски погром 1914, год: Википедија
