Сутра никад неће доћи…

.

Поздравите нашу децу

Нећемо им никад стићи 

Пољубите родну груду

Нећемо јој више доћи.

.

Изгубљена беше она нада једна

Њом живело и старо и младо

Сада поклич ветар негде носи

Доловима зеленим на златној коси.

.

Ту сад јоште Живот-Дрво цвета 

Подно њега густа расте трава

И мириси што свој души годе

Под њим санак бива јава.

.

Опрости ми коб сву ту сада

И знану и незнану сваку реч ти,

Идем камо мене крила духа носе

Радуј се! Стопе ходе рајем босе.

.

Сутра никад неће доћи

Јер дошло је све у јаву сада

Деца с’нама живе сне низводе 

Родна груда поново је млада.

.

Да ли грми ил’ се земља тресе 

Да ли Небо силази сред Јава?

Све у нама умрло је 

Да се роди Душа наша права.

.

Не бој се!

.

Извор-Звезда Род

Приредила Верица Стојиљковић