Знам да ћемо се срести,
јер то тако треба да се деси.
Ти, мили мој, буди то што јеси.
Препознаће нам се у маси тмурних,
небески осмеси.
Ја ћу ту стајати
као мала срна, изгубљена, неснађена.
У магли илузија покушаћу да те следим.
Желим вечно да блистам,
не да из сећања твог избледим.
Ево, само мало да се средим
и одмах ћу да полетим
у загрљај твој,
једини, једини мој.
Мало сам се успавала,
некако мангупски измотавала,
али да сам те тада знала
не бих залутала у прашуму греха
нити бих послушала кнеза овог века.
Ипак, знала сам да ме иза таме
баш твоја небеска светлост и свесност чека.
Твоја љубав лековита,
као да цео мој живот између редова чита,
она само воли и ништа не пита.
Знам да ћемо се срести,
јер то тако треба да се деси.
Ти, мили мој, буди то што јеси.
Препознаће нам се у маси тмурних,
небески осмеси.
Ја ћу ту стајати
као мала срна, изгубљена, неснађена.
У магли илузија покушаћу да те следим.
Желим вечно да блистам,
не да из сећања твог избледим.
Ево, само мало да се средим
и одмах ћу да полетим
у загрљај твој,
једини, једини мој.
Мало сам се успавала,
некако мангупски измотавала,
али да сам те тада знала
не бих залутала у прашуму греха
нити бих послушала кнеза овог века.
Ипак, знала сам да ме иза таме
баш твоја небеска светлост и свесност чека.
Твоја љубав лековита,
као да цео мој живот између редова чита,
она само воли и ништа не пита.
Чекала сам тај поглед којим све разумећеш.
Вапила за загрљајем којим бол излечићеш.
Жељно сам чекала тај небески сусрет.
Знала сам, отвориће се неки нови свет
у ком није као овде,
анђелу забрањен лет.

Фото: Руке – Небески сусрет; Википедија