Песма посвећена проф. др. о. Димитрију Калезићу

Тамо где је земља раскрсница многих привиђења
где небеска обала простире плава крила
тајна света, с тајном човека надмеће се кроз хтења
зри ружа у сомоту тела ко ујесењеног пролећа свила
.
Ту, у плодовљу, у класју житном наше обличје сни
и венац од звезда и гнезда птица око лица земље
.
А има ли сна
има ли капи росе
има ли светлог крика у тами
.
Само на живом платну неба
бол се у сјај претвара љубавним жаром раствара
вода смрти
јер севом цвета бадем, цвета и у васиони реч засветли
Над сливом река плава линија спајања бди
.
Само из плодне земље исконски се пламен јави
Обалом жића просину и сејач и семе
Зрак душе што у плавет жури
а не вене
.
Ковитлана преко далеких урвина
Реч, у свету се светлост заодене
Кроз време посвети
Оком неба измерена је душе наше дубина
Ал’тишина
Ал’тишина

Фото: Професор Димитрије Калезић; Википедија