Миомирка Мира Саичић: Скупљах ти сузе, дечије, ратне

Песма је посвећена деци – жртвама рата
Скупљах ти сузе, дечије, ратне,
из очију гладних хлеба и љубави.
Хватах ти дах и крике страшне
муке, што се о небо ломи.
.
Тражих ти откуцаје растргнутог
срца усред страха.
Додиривах ти бледе образе,
испијене ратом.
.
Руке ми беху пијане од туге
док се твоје детињство
скупљало као киша на мом длану,
а твоји кораци посртали
на прашњавом пољу крви.
.
Не могах ти вратити ни брата,
ни сестру, ни мајку,
нити закрпити твој малени живот,
нити кишама исцелити ране.
.
Ти си само још једно ратно сироче
које носи река несреће,
само једно тужно, несрећно дете,
негде тамо, тамо где долазе туђи очеви
да сеју смрт и кидају дечије главе.
.
На згаришту бомба ће ти бити играчка,
фијук гранате успаванка.
Рашћеш у сенци мржње,
учен да је освета
једини језик који свет разуме.
.
Огледаћу се у твојим сузама,
умирући од туге.
Као киша на мом длану
скупићемо се у две сузе и
нестаћемо у мору неправде и бола.
.
Кад трећу пусти наш Отац,
подићи ће се воде
и потопит ће имена крвника и жртава.
.
Остаће само неки добри људи
и сећање да смо постојали.
.
Као киша на мом длану
разливаће ти се капи живота,
дан по дан,
срећни за преживљену ноћ.
.
Док сваки прозвиждали метак
односи твоју љубав и милосрђе
у бездан, на чијем дну ницаће цвеће
које мирише на смрт и освету.
.
Као киша са мог длана
клизиће капи твог надања, тражећи
неке боље, срећније светове.
.
А ми ћемо, дете, остати овде,
заглављени између метка и молитве.
Фото: Дечак; Википедија
