Кад древне силе сколе,
усколвитлају све људске поноре,
запрете, обећају, слажу,
Нжне чине опомене у екстази,
пусте да те живот згази.
.
Посустало клонеш у јату своме,
кловновски тужно дамари бију
предсказањем отужну симфонију.
.
Носиш срамоту од Голготе.
Треба ти кроз цели живот потуцање,
и обронци и свици,
под ногама са жиром суварци.
.
Само некоме нуди хризантеме
и дарује у своје име.
Тад ваздух тражи нова плућа,
небо васкрснућа, човек сванућа
да кошмар да скине са врата,
изопаченост у вртлог баци,
угаси пламтећи жар,
да разбије глинени календар,
кондири почну да се пуне
да би се добио опроштај Фортуне.

Акорд немуштих невида,
носе устајалост као поругу.
Хоће музику тек изниклу
никако стару, “са ињем у коси“
ни ону кад су трчали боси
по тек покошеној трави
на Дунаву, Морави, Ибру и Млави.
.
Оклопи изоставили времски изроди,
тумарају, харају, каљају, море,
загађују бистре изворе,
скрнаве олтаре, пљују опела.
.
Фортуна дели хризантеме
Које дарује у своје име.
.
Ка узмогне да хода нараштај други,
донеће нови пламтећи жар,
тада ће да се распрсне
глинени календар,
кондири ће почети да се пуне,
и тако добити опроштај Фортуне.

Фото: Фортуна; Википедија