101
Све ствари
Са смислом
Бивају!

102
Ако не умеш да сневаш,
Онда ни живети не умеш!

103
Један тајинствен зрак сунчев,
Гле, и душу твоју обасјава!

104
Оно што знаш,
А не знаш да знаш,
Гле! то је пра-сећање
Душе твоје живе!

105
Ако следиш,
Ти,
Осу сунчеву,
Изићи ћеш,
Из тамнице
Света!

106
Ако следиш
Осу окомиту,
Знај, ући ћеш
У вечност
Суштаства!

107
Посвећени песник –
Ма где обитавао –
Увек је на правом месту!

108
Ма где обитавао,
Посвећени је песник
Увек у Срцу Света!

109
Човек, на Путу Светлости,
Вазда бива усамљен!

110
И видех, и познах,
Да се добра дела Човекова,
Често, против њега самог
Окрећу!
И, опет: видех, и познах,
Како се рђава дела, рђава човека,
У свету, чешће, хвале и величају!

111
Посвећени песник, гле!
Обитава притајен у свету.
Будући притајен –
Он, стога, посвећен бива!

112
Обитавам у свету,
А свет не зна за мене –
То и јесте, уистини,
Пут посвећеног песника!

113
Живети са смислом,
Значи: живети у вечности!

114
Верујем
У све што ми се
Дешава,
Па иако све
Са сврхом
Не бива!

115
Заволео сам свет, –
Иако у свету
Немам уточишта!

116
Са сврхом и смислом –
Ипак! –
Све у свету
Бива.

117
Свима да праштам;
И сви да праштају ми!

118
Вера је, гле, оно
Што не знаш да знаш!

119
Ако знаш,
А не знаш да знаш,
Онда си на путу
Сневања.

120
Оно што не може
Никаква сила,
Може, уистини, гле!
Љубав сушта.

Фото: Фб страница – Flawers und Nature