Када се посве предаш

и препустиш

Творцу и Васељени,

тада престаје сваки вид борбе.

Сви ратови су окончани,

све битке су добивене,

и ти си сада смирен и блажен

попут Великог Духа Стварања.

Помирио си се са собом,

помирио са Творцем и Васељеном,

помирио са свим бићима

у свим овостраним

и оностраним световима,

и ти више немаш

ни једног јединог непријатеља

ни у једноме свету.

Има тренутака кад схватимо,

да се највеће истине

и надубља осећања срца и душе,

не могу речима исказати.

Било коју реч да изговоримо,

у томе тренутку –

не би била она права!

И, не само што не би била она права,

већ би била и погрешна реч,

погрешна реч изговорена у погрешан час

и на погрешном месту!

Тада дубока унутарња шутња

казује и боље и више и јасније

од сваке речи.

Одавно сневам један дивотан свет,

на плавој звезди,

у плавој светлости,

свет у којему нема

ни туге ни патње ни боли,

свет саздан од љубави и лепоте,

свет у којему бораве пречисте,

милином и дивотом озарене

божанске душе,

душе што умеју искрено да љубе

сва бића у свим световима.

Одавно сневам један дивотан свет,

свет у којему бејасмо негда давно,

свет у којему ћемо поново бити

када једном, и заувек,

будемо отишли

са овога света

у којему од рођења упознасмо

само тугу, очај, патњу и боли.

Одавно сневам један дивотан свет,

а тај свет је, гле!

одувек у нама.

О, пријатељи,

мили и драги,

које на путима својим сусрећем!

Сви сте ми ви одавно знани

из неких ранијих

давно минулих живота.

Са свима вама ја се већ дружих

у неким далеким временима и световима,

ко зна где, када и зашто;

и сви сте ви,

златним светлосним зраком,

у мислима и сновима мојим,

записани.

Дешава се,

да изненада,

и наједном,

изиђем из стварности овога света,

изиђем из себе,

изиђем из свог бића и суштаства,

и, утонем у дубоко тиховање,

сневање,

сањарење и снатрење…

Тада посве заборавим:

ко сам,

где сам,

чији сам,

одакле сам пошао,

куда и зашто идем…

У таквим тренуцима

осећам праисконо, космичко,

звездано и божанско блаженство;

осећам да сам нико и ништа,

да сам никоји и ничији,

да нисам ни важан ни битан,

да сам свуда и нигде,

да ме има и нема у исти мах,

да сам само чуло вида и слуха,

да сам облак и ветар,

да сам дубока тишина

и дух који лебди

над световима

и звезданим јатима…

Плаветни венци горја

протежу се линијом

источног обзорја.

Бели и румени облаци

висе над утихлим горјем

у сненој даљини.

Поље,

широко и дубоко,

у жутој

и пурпурној измаглици

ране јесени.

Седим на пању,

подно столетног дуба,

зурећи у јата врана

што лете

ниско над пољем,

ослушкујући

откуцаје властитог срца.

Љубав је основа Стварања.

Стварање је потка Љубави.

Где нема Љубави,

нема ни Стварања,

и опет,

где нема Стварања,

нема ни Љубави.

Тако Љубав и Стварање

бивају Једнота,

Једно Те Исто.

Подједнако греше,

гле!

како они који величају Љубав

а ниподаштавају Стварање,

тако и они

који узносећи Стварање

 омаловажавају Љубав.

Где нема Једнога,

нема ни Другога.

Мада ми,

уистини,

и не знамо

шта је од ово Двоје –

Прво, а шта Друго,

јер су и Љубав и Стварање

подједнако важни и битни

за наш Свеколики

Вечан Живот

у Творцу и Васељени.

Кроз тајинствене и невидљиве звездане двери

вазда изнова долазимо и одлазимо

и опет се враћамо,

са сврхом и смислом.

Наш долазак зовемо рођењем,

а наш одлазак називамо смрћу,

иако нема ни рођења ни смрти,

јер ми одувек и заувек јесмо и бивамо,

са сврхом и смислом.

Из вековног пепела

васкрсни и изнова се роди,

јер то и Творац и Васељена

очекују од тебе,

мој Звездани Роде!

Васкрсни и изнова се роди

из пепела згаснулог давно,

у дубокој тишини векова

што нетрагом минуше некамо,

мој Звездани Роде!

Твоја у Древности започета Дела Љубави

чекају на тебе,

да их окончаш,

у Славу Творца и Васељене,

у Славу Белих Богова,

у Славу Предака и Потомака,

мој Звездани Роде!

Важно је,

и битно,

да ја знам:

ко сам и чији сам,

одакле сам пошао,

и куда и зашто идем;

а шта ће о мени

мислити и говорити

људи овога света,

који изван материје

ништа друго

нити виде

нити осећају

нити знају –

то за мене

уопште

није важно!