Тисућу и хиљаду пута
Срећем огорчeну истину…

Налазим се у музичкој рупи
Пасем на колективној паши
Играм по такту рептил песме
Пијем и једем намерне отрове
Учим лажа повест и бледе формуле
И контузоване правдe и судије
Дивим се уврнутим Пикасу и Далију
Поред толико огромних сликара
И учим науку врти се у круг
А никада нико не говори о мени

Послушао сам птицу водиљу
Kоја има три гнезда на мом челу
И прави четврто пето … девето гнездо
Отворио сам свих дванаест субтила срца
И кренуо у освајање најоштријих врхова

У Водеану црвеном и плавом
Тело моје од Сумпора и Соли
Укотвило се у Живи и мери дубине

Ја сам из оне земље, знате,
што свакој сили на путу стоји.
У њој се живот не цијени много,
у њој се славе само хероји.

То вам је она земља, ма, знате,
што вјековима само страда.
Никад се неће опаметит’,
мисле да свијетом правда влада.

Ја сам из онога народа, знате,
што се никоме с пута не склања.
За њега нема већи ни јачи,
он се не плаши ратовања.

То вам је онај народ, ма, знате,
што гене рата у себи носи.
Њему је највеће задовољство
да најјачима запркоси.

Дођеш ли у ту пркосну земљу
у којој никад нема мира,
завољет ћеш тај народ којем
срце над разумом доминира.

Кад те се сетим,

језа ме обузме;

на крилима ветра

твој мирис ми донесе.

Срце ми се распукне,

а сузе навиру,

бол не престаје,

 а душа полако посустаје.

Тешка борба ми предстоји,

и ако те нема,

тешко је, тешко,

да се срце избори.

Пут навише до Самоостварења у Творцу води кроз Стварање.

Изван Стварања нема ни Самоостварења.

Стварање је све оно што стварамо, творимо, чинимо, деламо, сневамо, маштамо и радимо из Љубави, Свесности и Свести.

Стварање је како обделавање властитог врта или властите њиве једнако као и молитвено тиховање.

Стварање је, такође, рађање и подизање деце, као и сама дела Љубави.

Где год су Љубав, Свесност и Свест, ту је и Стварање.

Немогуће је било шта постићи без Стварања.

Зато што је и Сам Творац – Стварање!

Сама реч Творац или Створитељ открива највећу Тајну Творца – Он је Стваралац!

Да није Стваралац, не би био ни Творац!

Драгане Песниче,
Живот је сусрет и прожимање савршеног и несавршеног … то је стално у кретању … и гле парадокса …. то једно другом бива инспирација и помоћ на нашем путу спознаје … свака наша мисао и искуство на том путу прожима прво нас саме као ствараоце, а уједно те нове и свеже мисли крећу да прожимају цео организам, целу Васиону……

Свет и не треба да се мења, он је и овако маја и опсена … то је само наша животна позорница где остварујемо наше улоге, њоме се не треба превише бавити ….. али зато је преко потребно да се ми глумци те позорнице узајамно помажемо, да што боље и квалитетније одиграмо наше животне роле….
Свако Добро!

Ако некога нечему научиш, ти си учествовао у његовој промени!

То је стварање на другоме, а упоредо на себи!

Божанска сила, по мени, не може бити променљива тако како рече!

Уствари, ја је не видим тако!

Ми је видимо можда другачије, и то је оно што је различито!

Она је иста само ми смо у различитим стањима у зависности од ко зна све чега.

Поезију пишемо себе ради- да- али ту исту поезију дајемо и другима!

Зашто је дајемо?

Мислим да то што стварамо дајемо и другима, јер код свих она ће различите или исте ствари да побуди -у

супротном бисмо сви стварали и никада никоме не бисмо реч једну рекли о томе шта стварамо!

Слажем се да човек изворно ствара себе ради, али разлог није само тај.

Ако нас је Бог створио као један заједнички организам -као једно- онда сви стварамо и једни због других.

Песниче, наеа душе су велике, широке и љубе много!

Љубе нас саме и друге, о колико много!

Мој је осећај да ми стално размењујемо силу осећања и догађања и то је читаво богатство на путу ка тој

заједничкој јединствености!

Ово бејаху моја промишљања на оно што прочитах!