12 фебруар 2013, СРБски ФБРепортер

Пише: Миодраг Новаковић

 

САМО СЛОГА СРБИНА СПАШАВА

Сретење 2013- дан(и) када ће већина српских опозиционих покрета и партија изаћи на улице- али свако у свој „ћошак“; Свако са својим захтевима: или за политичким променама, или неким ситним привилегијама, или можда само „скромном“ медијском пажњом …

… И тако из дана у дан, из месеца у месец, из године у годину- а све на радост и весеље параноичног и очигледно „урушеног“ режима, који се за власт држи отупелим канџама, ко престрављени мачак за трули плафон- и коме би требао само један омањи „букурештански поветарац“ да га одува, за сва времена, на историјско ђубриште!?

Дакле, историјски тренутак, и све (не)повољне околности су стекли. Народ никад није живео бедније, режим никад није продавао националне интересе бестидније, спољни непријатељ нас никад није комадао беспоштедније…

… И све што нам сада треба- то је један национално одговоран и уједињен опозицини патриотски фронт- који ће на властитом примеру показати овом ојађеном и збуњеном народу, да смо ми Срби ипак способни да се ујединимо; Ако ни око чега другог, онда бар око: голог опстанка нације, одбране уставног поретка и целовитости ове земље, и очувања нашег људског и националног достојанства!

 

НИКАД ГРАНИЦА- СРЕТАЊЕ НА „СРЕТЕЊЕ“

10 децембра ове године чланови и симпатизери покрета „Никад граница“ су усред циче зиме успели да изведу на улице Српске престонице скоро 10,000 српских родољуба на мирољубив (али бучан) протест против издајничког режимског потеза- поводом успостављања „шиптарске границе“ на територији Србије, и то у отвореној спрези Српске владе са шиптарским сепаратистима. Том приликом, у склопу овог родољубивог (и ванпартијског) покрета су заједно наступили припадници: Српског народног покрета Наши, Српског сабора заветници, Србског Образа, Покрета за Србију, ЖЕКИМ, Двери, Српске народне одбране, Покрета 1389 и других родољубивих удружења, и српских интелектуалаца.

Режим је тада упозорен да је тај протест само почетак једног процеса који ће трајати, све док се таква издајничка политика и њени носиоци из врха режима не уклоне. То упозорење је очигледно пало на глуве уши. Ових дана распамећени и продани српски режим наставља своју (туђом руком) зацртану издајничку политику још крупнијим корацима…

И сада, на „Сретење“ ове 2013 године, је изгледа уистину куцнуо последњи час да се сви српски патриотски фактори уједине, и то око само једног циља: Одбране уставног поретка наше отаџбине! Онај који је за то плаћен и изабран од стране народа- не само да га не брани, већ га шта више „острашћено“ руши. И на овај свети и историјски дан поново ће се скупити пред Храмом Светог Саве многобројни српски родољуби, и поново под окриљем и у организацији ванстраначког и родољубивог покрета „Никад граница“. Организатори су упутили отворени позив свим грађанима и странкама, којима је Србија у срцу, да им се придруже.

ДОЛАЗИ ВРЕМЕ КАДА ЋЕ И „БЕЖАНОВА МАЈКА“ ДА ЗАКУКА

На жалост, као што смо и сами сведоци, на овај историјски датум, 209-то годишњицу Српске државности, скоро све „патриотске“ опозиционе партије ће или остати „код куће“, или ће кренути на неке своје „личне“ сретењске и пост-сретењске скупове, и на неке друге локације…

…Неки ће у Радовањски луг да се сретну са „престолонаследником“ који једва замуцкује на српском језику…

…Неки– којима су лидери ових дана постали предмет режимске полицијске репресије и који имају добре шансе да заглаве робијање због јавног спаљивања фашистичких застава окупаторских ентитета- стидљиво ће кренути у протестну шетњу…

…Други ће се појавити са дебелом временском дистанцом на степеницама Народне скупштине, са неопозиво оправданим протестима, који ће потом неопозиво пасти на глуве уши…

…Трећи– који су се докопали тапацираних клупа, у том истом здању, неће наравно нигде мрднути, све док њихове гузице имају привилегију да жуљају те исте клупе, и примају посланичке плате (финансиране насилном РТС претплатом или уцењивачким бриселским кредитима- њима је ионако свеједно, све док се „слива“…); Очајнички се плашећи да не угрозе своје „политичко-ситносопственичке“ привилегије, и послушно пратећи „дугорочну страначку политику“ преживљавања, па макар само једног, мандата!?

 

ВРЕМЕ ЈЕ ЗА ВАН-ИНСТИТУЦИОНАЛНУ БОРБУ- НЕКИ ТО ЗОВУ „УЛИЦА“

У овом свом обраћању српској родољубивој јавности- Скидам капу неустрашивим и родољубивим организаторима покрета „Никад граница“- И тражим од ових потоњих (горе побројаних као „неки, други и трећи“- верујем да ће се лако препознати, иако сам се трудио да их не именујем), да пажљиво прочитају (у наставку) „мото“ покрета „ Никад граница“:

——————————————————

„Сретењски сабор за слободу Србије,

За Косово и Метохију у Србији,

За Србију на Косову и Метохији !!!

За ослобођење државних институција,

За право да будемо своји на своме,

За част ратних ветерана и одбрану карактера рата !!!

За самостални привредни модел,

За очување сопственог културног модела и српског језика ,

За поштовање сваке странице наше славне историје !!!

За успостављање линије личног и националног достојанства,

За безбедност, опстанак и напредак сваке породице,

За одбрану права на мирни и сопствени развој !!!

За елиминацију постојећег, туђинског политичког система,

За успостављање суверене демократије,

За слободну отаџбину која ће све ово гарантовати !!!“

——————————————————————————–

… И ако нађу иједну ставку са којом се не слажу, онда слободно нека остану „код куће“ на Сретење 2013 године, јер тамо онда ни не припадају; Али, ако се у потпуности слажу са овим горе сроченим, онда нека дођу на „Сретање на Сретење“ на плато код Храма Светог Саве, 15 фебруара тачно у подне, и тим чином покажу да им је стало до Србије!

ПЕТОКОЛОНАШКА СТРУКТУРА МОРА ДА БУДЕ УКЛОЊЕНА

Натовска страховлада у Србији, која траје у континуитету од „петооктобарског државног удара“ 2000 па до данас, је у пракси доказала да у Србији не може доћи до истинских демократских промена, заустављања процеса издаје и разградње наше отаџбине, нормалним политичким процесима…

… Не може из простог разлога, јер је Србија окупирана земља у чији врх су уграђене петоколонашке државне, али и парадржавне институције. Те институције данас контролишу: поред репресивног режимског „медијско-полицијског“ апаратуса, практично и све друге кључне сегменте нашег друштва- укључујући, судство, школство, чак и СПЦ…

Једини начин да до тих промена дође, јесте комплетно уклањање те петоколонашке структуре. С обзиром да та „структура“ контролише све такозване демократске и правне инструменте државе Србије- онда је очигледно да до тог циља може доћи само кроз демократске ван-институционалне облике борбе!

Другим речима родољубивој „позицији и опозицији“ је преостала само „УЛИЦА“! Што пре то схвате, то боље. Прошло је време „салонске“ политике и протестних „шетњица“. Време је за удружени наступ свих патриотских фактора. Што масовнији буде њихов наступ, то су веће шансе да до промена дође ненасилним путем (масовним грађанским отпором, какви се данас одвијају широм света, и то углавном, много „безазленијим“ поводима?).

Моментум је створен, „родољубива машинерија“ је у покрету! Начин на који ће се доћи до „критичне масе“ је још непознат. Вероватно највише зависи од „ових горе побројаних“- ако схвате озбиљност историјског тренутка, и ставе се на чело свог народа- онда та промена може да буде веома скора и безболна…

… Ако подвију реп, и оставе на брисаном простору, ове неустрашиве младе родољубе из покрета „Никад граница“- до промене (читај ослобођења) ће опет доћи, вероватно радикализацијом опште-народног отпора, али да ће се то десити, то је већ видљиво и голим оком!

У том случају, бојим се, „ови горе побројани“ ће се наћи у пораженом (издајничком) табору, и консеквентно на историјском ђубришту…

… А можда ће тако и бити боље, можда ће се тако у земљи Србији коначно одвојити жито од кукоља!?

М. Новаковић

 

—————————————————————————————————-

ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ:

КУЦНУО ЈЕ ЧАС: Сретање на Сретење 15. фебруар – 12 сати – Карађорђев парк !

ЖеКиМ: Да ли на Сретење 2013. године смемо ћутати?

СНП НАШИ: ХРОНОЛОГИЈА ВЕЛИКОГ НАРОДНОГ ПРОТЕСТА “НИКАД ГРАНИЦА – КОСОВО ЈЕ СРБИЈА!”

Све више грађана Србије се идентификује са покретом “Никад граница”- У наставку реакције грађана на режимску репресију…

Све о Станији што сте желели, а нисте имали прилику да прочитате (видео – екслузивно)

Александар Павић: Сретење код Вождовог споменика, или буна против границе

МЕДИЈСКА БЛОКАДА: Скандалозан прекид гостовања Ивана Ивановића на радију Фокус

ШТА ЈЕ ДАЧИЋ ПРЕЋУТАО: Север, ипак, под капом Приштине

Сусрет Николић-Јахјага: АНТИДРЖАВНИ ПРОЈЕКАТ БРИСЕЛА

Ем нас уцењују, ем нам се смеју у лице… Европски “експерти” изнели НОВЕ услове за добијање “датума”!

БОШКО ОБРАДОВИЋ: ЗАШТО НАМ ХИТНО ТРЕБА ПАТРИОТСКИ ПОЛИТИЧКИ БЛОК

Красић: Прекинути пут ка ЕУ, а власт извести пред суд

ПЛАШЕ СЕ ИСТИНЕ- РАЗЛОГ ЗАШТО ЈЕ НИКОЛИ ЗАБРАЊЕНО ДА УЂЕ У СКУПШТИНУ!

Разлика између бивше и садашње власти само у брзини остваривања замисли САД и ЕУ

Двери: Тражимо оставку Ивице Дачића и целокупне Владе Србије

“НИКАД ГРАНИЦА” у Новом Саду – ЗАБРАЊЕНА, али је ИПАК ОДРЖАНА у улици поред и у Врбасу где је помогла и мала Маријана!

Душан Пророковић: Зашто Дачић уместо да брани поклања Космет!?

БАЦАЈУ БОМБЕ НА ДЕЦУ – А ДАЧИЋ БИ И ДАЉЕ “ДА ПРЕГОВАРА” !!!!

Никад Граница: Иницијатива Уставном суду за оцењивање уставности “резолуције о преговорима” (комплетан текст)

ПРОТЕСТ ЗА КОСМЕТ У ПРАГУ! Косово је ♥ Србије!

А. Павић: Срби са КиМ треба да пренесу протесте у Београд …

ИНТЕРВЈУ: Иван Ивановић,СНП НАШИ – “БЕЛОМ КЊИГОМ ЦРНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА” срушићемо плаћеничке НВО и медије у Србији

Србија се понаша као наркоман који продаје све из куће да би добио “дозу” да преживи!

СРБСКИ ОБРАЗ: ДА БРАНИМО ОБРАЗ СВЕТОГ САВЕ!

Веома личи на издају, изгледа као издаја а зове се велеиздаја

Драган Симовић: НАШ НЕПРИЈАТЕЉ ЈЕ УНУТРА, МЕД НАМА!

Никола Алексић – Полицијо! Војско! Ухапсите издајнике! (видео)

РЕЗОЛУЦИЈА – ДОКУМЕНТОВАНА ИЗДАЈА СРБСТВА! Народна Скупштина Србије из часа у час…

ПРОТЕСТ НИКАД ГРАНИЦА ИСПРЕД СКУПШТИНЕ – КОСОВО ЈЕ СРБИЈА!

Писмо које је у име НИКАД ГРАНИЦА посланицима упутио Бранко Павловић – Усвајањем резолуције преузимате одговорност за издају Србије!

ХИТНО – Протест испред Скупштине! Доношењем Резолуције легализује се безакоње! Подигнимо глас против отимања Косова и Метохије!

Никад граница: Улица затвореног срца 4. јануaра у Београду

Акција родољубивих организација – “Никад граница” испред Владе Србије (видео)

БРАНКО ПАВЛОВИЋ: 10. децембра почиње стварање нове Србије!

НИКАД ГРАНИЦА – КОСОВО ЈЕ СРБИЈА! Србија се умирити неће док граница не падне!

10. децембра – ВЕЛИКИ НАРОДНИ ПРОТЕСТ: НИКАД ГРАНИЦА – КОСОВО ЈЕ СРБИЈА!

 

Међународна конференција о безбедности у Минхену је показала: Русија све више губи значај за друге светске играче. Кривац за то је „револуција шкриљаца“.

Потпредседник САД Џозеф Бајден, који је отворио Међународну конференцију о безбедности, у Минхен није дошао да би објавио ново „рестартовање“.

Наставите читање →

29 јануар 2013, СРБски ФБРепортер

Пише: Миодраг Новаковић

„Економист“: Независно „Косово“ је за Дачића реалност- А Тачи му је „најбољи пријатељ“…

Када „ми“ алтернативни медији пишемо о издаји националних интереса и другим негагативним појавама које се дешавају у врху ове наше „по(евро)унијаћене“ и територијално (и у сваком другом погледу) осакаћене државе, и не очекујемо да ће наши ставови (без обзира колико добро утемељени и документовани) бити прихваћени од свих наших читалаца. Нарочито не од оних, увек критички расположених, и нарочито не од оних који нас читају „по службеном задатку“…

…Али када то исто раде, додуше пажљивијом и „увијенијом“ терминологијом, многи водећи западни и светски медији, онда би многи наши „неверни Томе“ морали да се куцну прстом у чело, и запитају „куда то плови овај брод“.

Ја по том питању одавно немам дилеме, наш „Тит(оистички)аник“ је одавно на колизионом курсу, и само је питање времена када ћемо погодити дно „свих дна“- ако то до сада већ и нисмо!?

—————————————————–

Угледни британски магазин „Економист“, у свом недавном чланку, није могао да прикрије сарказам и „усхићење“, описујући сервилност, подаништво и распродају националних интереса од стране водећих људи Српског режима…

Кажу да нико на Западу ни у сну није очекивао такав „ниво сарадње“ који су добили од стране новог „напредњачко-социјалистичког“ Српског режима. „Економист“ (ин)директно сугерише да су наши режимлије очигледно преварили властито бирачко тело, премашили чак и ишчекивања прозападних либерала, и дубоко разочарали братску Русију.

Описујући председника Србије Томислава Николића као „човека који пали свећу у јеврејској Синагоги“, националисту само на речима, али не и на делима- наглашавају да је у много чему премашио и свог претходника Бориса Тадића. Они овде наравно мисле на његов без-компромисни „евроатлантски пут“…

——————————————————————-

Дачића описују као бившег Милошевићевог потпарола који је напустио све „Слобине принципе“, и напрасно постао веома погодан за „сарадњу“ са евро-атлатнским структурама– по принципу „вежи коња где ти газда каже“. Посебно је саркастичан коментар „Економиста“ који наводи да је Дачић постао „најбољи пријатељ са најомраженијом личношћу у Србији“– ратним злочинцем Хашимом Тачијем!

„Економист“ наглашава властиту тврдњу да су се „српски лидери декларативно зарекли да никада неће признати Косово“, и потом наводи примере како ти исти „српски лидери“ одмах сами себи скачу у стомак у пракси- успостављањем „границе између Србије и Србије“- И наглашавају да су такозвани „технички преговори“ између сепаратистичког Косова и Србије, сада дигнути на виши политички ниво. Следећа фаза би онда требала да буде: „међудржавна“?

Посебну посластицу им причињава цитирање речи Дачића, где он „признаје“- да је „Косово изгубљено“, а српске држављане са КиМ отворено назива „националном мањином“ (у властитој држави?).

Сарказам „Економиста“ се наставља цитирањем речи Дачића да је „његова влада са националистичким педигреом и да је ОН кад је био на власти 1999 за то исто Косово ратовао са НАТО-ом“… сугеришући да управо зато, ОН једини има право да тим истим Косовом сада „тргује“ (како му се ћефне?)!

————————————————————————-

„Економист“ није поштедео ни Вучића, истичући да му је као министру одбране један од првих приоритета био да посети Америчке оружане снаге (Националну гарду Охаја), наглашавајући како оружане снаге САД „обучавају и помажу“ српску војску (коју су претходно избомбардовали и свели на ниво „ловачког друштва“ из Јагодине, примедба аутора).

Поново отворени сарказам у делу чланка где наглашавају да је ЕУ одложила отварање формалних проговора о чланству са Србијом- овде наводе речи председнице одбора НС за евроинтеграције Милице Делевић, која чак и поред таквог „одлагања“ описије ситуацију као „обећавајућу“!?

——————————————————

У последњем пасусу „Економист“ предвиђа мрачан сценарио за Србију- односно повратак на власт „староиздајничког“ режима Тадића (овај пут под руководством Ђиласа) у коалицији са „новоиздајничким“ режимом Дачића.

———————————————————–

У.Н.П.О.: Одређен „амбасадор“ Косова у Србији- Дачић дао сагласност…

„УНПО“ је организација која представља 42 сепаратистичка ентитета у Свету, иза које стоје озбиљни западни ресурси, и која има званичну презентацију у УН. Тако да њихови ставови, попут овог саопштења на њиховом званичном сајту- везано за успостављање „дипломатских“ односа између Косова и Србије- очигледно имају своју „политичку тежину“.

У сваком случају, овакав и слични текстови у светским медијима, показују да је прича о отварању канцеларија наводних „официра за везу“ (а не „амбасада“) између Београда и Приштине, једино прича за домаћу (српску) конзумацију, и да она нигде изван Србије не „држи воду“. Наравно у такву причу, и овде у Србији верују само наивни, необавештени, и свакако „злонамерни“…

Овај лист цитира „реторику“ Српског режима, описујући како се Дачић формално противи успостављању „дипломатских односа“ и отварању „канцеларије Приштине“ у Београду, али зато беспоговорно прихвата албанског „официра за везу“ из Приштине, који ће у Београду деловати из „дипломатског офиса“ ЕУ (и “vice versa” за „српског амбасадора“ у Приштини)!?

Овде се очигледно ради о „политичкој козметици“ да би се од јавности прикрила чињеница, да ће та „лица“ имати свакако дипломатски статус (имунитет), који ће на њих бити делегиран преко „ЕУ офиса“ у Београду и Приштини. Возиће дипломатска возила ЕУ, и уживаће практично међународни дипломатски имунитет.

Што у пракси значи да ће будући „албански амбасадор Косова“ Лулжим Пећи (вероватно само још један од бивших УЧК терориста) моћи да ради у Србији шта хоће, а да нико неће смети да га пипне!?

————————————————————————–

Вашингтонски „Нац. Интерест“: За ЕУ и САД, Србија је „црна овца“, и без експлицитног признања Косова као „државе“ за њу нема будућности…

У свом чланку од 22 јануара(„Национални Интерес“), Тед Гален Карпентер, у уводнику наглашава да је безпоговорна спремност новог Српског режима да прави уступке по питању Косова, изненадила многе на Западу (очекивали су ваљда од нас мало више националног достојанства и бар неку дозу патриотизма?).

Карпентер одмах потом подвлачи- да „бучну реторику“ Београда, да „никада неће признати Косово“ демантују потези српског режима у пракси. Као један од таквих контрадикторних потеза Срспског режима он наводи упорно инсистирање Београда на аутономији српског севера КиМ- што је по њему „имплицитно признавање“ Косова као државе од стране Србије. Што по аутору ових редова и јесте логично резоновање- зашто би Србија тражила аутономију за део властите територије, осим ако већ не признаје постојећи „сепаратистичку ентитет“ на тој истој територији?

…У прилог овом свом ставу, Карпентер наводи (јавно документовану) спремност Ивице Дачића да Србија „под одређеним условима“ дозволи Косову чланство у УН (наравно као „држави“). Превртљиви Дачић је ту своју изјаву накнадно (опет, за домаћу „конзумацију“) повукао.

Ипак да та изјава није била случајна „брљотина“ превртљивог српског премијера, и да се иза ње крије (за сада скривена) стварна „еуро-београдска“ агенда , сазнали смо пре 4 дана из домаће штампе током посете немачког амбасадора Хајнца Вилхелма (у друштву Ивице Дачића) Вршцу- када је на питање о „столици у УН“ за Приштину, Дачић поново потврдио, у присуству немачког амбасадора (и под надзором?) да је та опција и даље отворена у оквиру неке „свеобухватне солуције“.

Мислим да свему овоме никакав даљи коментар није потребан.

Овај лист такође извештава „(саркастично) о напорима садашњег Српског режима да тргује севером Косова, оцењујући то као потпуно нереалистично. Карпентер наводи да су САД и Немачка заузеле чврсти заједнички став да по том питању неће бити никаквих уступака Србији (али да се зато од Србије очекује даљи „уступци“?). Он овде цитира речи Хилари Клинтон: „То питање је ван сваке дискусије. Границе самосталног и независног Косова су јасне и утврђене за сва времена“.

Поред Хилари Клинтон, и немачка канцеларка Ангела Меркел је нагласила свој став по питању Косова, наглашавајући да је једини пут Србије у ЕУ, претходна „нормализација односа са Косовом“. Потом је појаснила шта мисли под „нормализацијом“- по њој то значи да Србија мора да међународно призна „независно Косово у постојећим границама“, без икаквих даљих покушаја да отвара питање тих „граница“!?

Овај угледни вашингтонски недељник наглашава да је такво додатно условљавање (читај уцењивање) Србије „екстра-легално“ и у контрасту са самим ЕУ стандардима. Они наводе пример Кипра- коме никад није постављен као услов (за чланство у ЕУ), признање сепаратистичке „Турске републике“ на северу Кипра.

Очигледно кад је у питању Србија, ЕУ и САД примењују двоструке стандарде…

————————————————————–

Посебно је забрињавајући и „понижавајући“ (за нас као нацију) начин на који многи западни медији описују овакво ирационално политичко понашање Српског режима. Рецимо, у овом тексту угледни новинар Карпентер описује покушаје Србије да уђе у ЕУ као: „…толико очајничке, да су српски лидери већ спремни да усвоје политику безпоговорне предаје по питању Косова.“

По Карпентеру то може за српски режим да буде веома „лоша и опасна рачуница“, јер такви ставови (српска дипломатски „компромиси“) се и на западу оцењују као супротстављање већинској вољи српске јавности, и самом режиму може да се врати попут бумеранга.

Он правилно уочава да је у Србији све јача „национална фракција“ која по питању Косова неће дозволити никакве компромисе нити територијалну поделу. Карпентер наглашава да је Косово за Србе историјска и верска „колевка“, односно како он то описује „српски еквивалент Јерусалему“…

————————————————————————-

Прогноза овог угледног аутора јесте да ће оваква „перверзна потреба“ САД и ЕУ за наставком уцењивања и условљавања Дачића и осталих про-западних српских политичара- евенутално довести до развоја националног „екстремизма“ у Србији, који ће за нужно изнедрити неки нови и изразитно анти-западни режим (том контексту спомиње ДСС, за који каже да је већ јавно захтевао Дачићеву оставку)…

Карпентер упозорава да оваквим нефлексибилним ставом и сталним уцењивањем Србије, Запад практично уништава сваку могућност за „разумно решење“ питања Косова.

Он је посебно критичан према политици Вашингтона по овом питању. По Карпентеру америчка влада не би смела да подржава сваки потез „Косова“ без икакве резерве, али за њега је такође проблематично било какво америчко мешање у проблем Косова, пошто по Карпентеру САД би требало да препусте Балкан европљанима; А, ако се већ „мешају“ онда не би требало да вуку потезе који су срачунати да спрече свако решење које би било у „обостраном интересу“!?

———————————————————————-

Ројтерс: Јавни дефетизам премијера Дачића…

Ројтерс у свом билтену од 23 јануара наглашава Дачићеву изјаву током заседања владе- „да Србија више нема суверенитет над Косовом, и да мора да се фокусира на обезбеђивању аутономије за Србе на северу КиМ“.

Наравно да је овакав дефетистички став (поред тога што је противан Уставу Србије, који би први морао да спроводи и брани управо Српски премијер, који га, како овде видимо, немилице гази)- очигледно „нелегалан“ и политички неутемељен, и као такав оставља простор нашим непријатељима да га тумаче као званично признавање „независности Косова“.

———————————————————–

У претходним пасусима сам цитирао ставове америчке и немачке владе (које воде не само главну реч на Косову, већ је воде и у Београду) – да неће дозволити никакву аутономију у оквиру Косова, и да Србија не треба да се нада уласку у ЕУ, све док експлицитно и безусловно не призна Косово као „самосталну државу“.

Узимајући у обзир такву „политичку реалност“, онда је очигледно да Дачићева (али и осталих режимских челника) промоција аутономије на северу и њихова на моменте запаљива „национална реторика“ има пре свега улогу политичког седатива за ионако већ прилично „умртвљену“ српску јавност.

Ројтерс: „Србија држи отвореном опцију чланства Косова у УН“- Такође, у једном од својих прошлонедељних чланака, Ројтерс је нагласио спремност Србије на компромис са ЕУ, чак и по штету својих националних интереса (“…contradicting a historic claim over its former province as it tries to remove the biggest obstacle to joining the European Union.”)– у том контексту наводе речи Дачића: „Ми смо спремни да се сложимо са свиме…“

————————————————

ЗАКЉУЧАК

У овој краткој анализи сам се послужио изводима из неколико ауторитативних (углавном) западних медија. Перцепција и тумачења политичких дешавања у Србији од стране тих медија имају своју тежину и по мени јесу одраз стварне политике Запада према Србији.

Ови документи нам показују и доказују да су скоро сви потези Српског режима од недавног доласка на власт, па до сада, пре свега усклађени са националним интересима других, а не нације коју они наводно представљајају!?

Оно што је посебно поражавајуће, јесте чињеница да су чак и сами западни едитори запрепашћени количином сервилности и беспоговорне послушности српских политичара (на власти) према Западу.

Из њихових текстова избија очигледан сарказам, али и неверица- да једна држава може тако олако да погази своје националне, историјске и легалне интересе, у „очајничкој жељи“ за неком „утопијском ЕУ кандидатуром“!?

На крају, опет једно вечито питање за све нас: Има ли Срба у Србији!?

У власти их очигледно нема…

Миодраг Новаковић

———————————————————————————–

РЕФЕРЕНЦЕ:

http://news.yahoo.com/serbia-holds-chance-u-n-seat-kosovo-160946109.html

http://www.b92.net/eng/news/politics-article.php?yyyy=2013&mm=01&dd=25&nav_id=84345

http://ca.reuters.com/article/topNews/idCABRE90M18820130123?pageNumber=2&virtualBrandChannel=0

http://ca.reuters.com/article/topNews/idCABRE90M18820130123

http://nationalinterest.org/commentary/serbias-olive-branch-7993

http://www.unpo.org/article/15422

http://facebookreportermonitor.wordpress.com/2013/01/29/%d0%b5%d0%ba%d0%be%d0%bd%d0%be%d0%bc%d0%b8%d1%81%d1%82-%d0%bd%d0%b8%d0%ba%d0%be-%d0%bd%d0%b0-%d0%b7%d0%b0%d0%bf%d0%b0%d0%b4%d1%83-%d0%bd%d0%b8%d1%98%d0%b5-%d0%be%d1%87%d0%b5%d0%ba%d0%b8%d0%b2/

пише: Миша Матић

Отац нације је изродио нацију као дисидент. Док је био само калемар или комесар, није му на памети било да ће он бити тај који ће нацији бити отац. Знамо како се отац постаје, па нећемо ваљда учити оца како се праве деца. Нађе се мајка нације, па је онда оплоди отац и настане нација. Тако то бива са настајењем у данашње доба, сем ако се не узме у обзир и Дарвинова теорија, па је онда и нација настала од мајмуна.
Када су од лажног дисидента почели стварају оца нације, знали су стару пословицу: какав отац, таква и нација.

Било је у то доба и других противника режима, али нису били дисиденти, па нису својим профилом  одговарали за то место. Уместо на пример једног Милоша Црњанског, за оца нације пројектован је човек који за себе каже: „Ја нисам ништа озбиљно прочитао, нисам имао времена, нисам учио гимназију, нисам учио граматику, ништа што се зове историја литературе. У мојој нижој пољопривредној школи није се учила књижевност“. Када је прочитао један текст будућег оца нације, потоњи дисидент Борислав Михаиловић Михиз ( вероватно због склоности ка хазарду и неопходне помоћи Ратку Дражевићу у будућим плановима, а вероватно и због неоспорног талента, није долазио у обзир за место оца нације ) рекао је да „то ништа не ваља“. Будући отац нације о том догађају касније бележи: „Желео сам да упознам човека који, без икакве обзирности, једном омладинском функционеру изриче тако страховиту критику. И те вечери смо постали пријатељи за свагда.“ Како „партијци у њему виде компетентног марксистичког критичара“, Елију Финцију се обраћа будући отац нације за коментар свог писања и од њега добија следећи одговор: „Друже, то што си написао, обично је говно с млеком.“ Толико о оцу, нацији и најтиражнијем српском писцу.
Пројекат са дисидентима је имао за циљ, да кад генерација најгорих, по свим природним и Божјим законима, престане да обитава са горње стране земље и пресели се под њу, на њено место дођу, такође најгори. Да је све фабриковање говори чињеница да је будући отац нације, Брозов сапутник на Галебу, 1968. постао његов опозиционар, а већ 1970. члан САНУ. Са Галеба међу академике, преко опонирања Брозу. Тешко изводљиво без пројекције. Пројекција, као и све антисрпске пројекције, настаје на релацији Лондон – Београд. Један од првих дисидената, као фабрикат те релације је био друг Ђидо. Пропали студент, или како би га данас представили: црногорски и југословенски комуниста, учесник Народноослободилачке борбе, политички теоретичар, дисидент, антикомуниста и писац из Црне Горе , укратко – оно што је рекао и марксистички критичар Ели Финци за писање оца нације. Сећају још увек преживели изгладнели затвореници из Сремске Митровице, да су хватали и јели коре од лубенице које је из своје затворске собе почетком 60-их бацао друг Ђидо, пишући „Разговоре са Стаљином“.
Академик и четнички син Матија Бећковић каже на откривању спомен плоче:  Сви српски писци заједно, од светог Саве до данас, нису због оног што су писали робијали колико Милован Ђилас. Зар ти исти потоњи дисиденти због писања не убише Светислава Стефановића, Григорија Божовића,… не прогнаше и из земље и из уџбеника Слободана Јовановића, Јована Дучића…не утамничише Симу Пандуровића…. а сада се ти богоборци као фабрикати стављају у исти контекст са Светим Савом, кога су прогнали са зидова школских учионица и покушали да избаце из памети нације којој су онога с почетка натурили за оца.  После четворогодишње робије у Сремској Митровици Ђидо после годину дана добија пасош и одлази право у Лондон, а потом и у Америку. О трошку лондонских пријатеља школује и сина Алексу.
У Лондону се касније од тих пријатеља формира Нова демократска алтернатива са Ванетом Ивановићем, Десимиром Тошићем, Алексом Ђиласом…. Фабрикује се у Србији једна стална екипа која ће од својих партијских другова тобоже  бранити утамничене Србе који су се огрешили о закон о заштити лика и дела Јосипа Броза Тита, а којој је стварни циљ био убацивање ухапшених у ред такозваних дисидената и контролисање тих људи по изласку из затвора. Тако испада да су ауторе антикомунистичких текстова или дела о генералу Дражи Михаиловићу, пред јавношћу бранили Загорка Голубовић, Небојша Попов, Никола Баровић, Предраг Палавестра, Борка Павићевић, Борислав Михаиловић Михиз, Соња Лихт, Филип Давид, Јован Ћирилов, Зоран Ђинђић, ДрагољубМићуновић…. кога год су бранили и тражили његово пуштање на слободу није прошао без затворске казне. Кога они бране тај заврши иза решетака. Једино су они, фабриковани дисиденти и њихови браниоци имали право на слободу изражавања мисли. Имали су право и на учлањење у САНУ.Они који им се после одсулежене казне нису придружили, морали су или да ћуте или да поново иду на одслужење у Казнено поправни дом, да се поправе. Ако су им се придружили били су део пројекта који на чело доводи Слободана Милошевића, а они постају његова омиљена опозиција. Лондонски пројекат: слаб Милошевић на власти и јака фракција демократских комуниста у опозицији постаје наша стварност. Када су схватили да су црвене демократе још горе од Милошевића уследила је рокада на власти у коју сви хрле, па после неколико међуфракцијских обрачуна у свим комунистичким партијама у Србији     ( других и немамо, са реално јаком политичком снагом ) добијамо ово што сада имамо. А од комуниста смо добили оца нације и државу истучену споља и урушену изнутра. Што би реко марксистички критичар Ели Финци…., а од тог се ни пита не прави, а камо ли држава.

Београд, 3. јануар 2013.

Извор: http://srboslov.info/komentar/kritika/779-ish-ic-vi-s-d-bric-dn-c-u-dz-u

Вероватно сте, негде већ видели ову фотографију, а можда и знате ко је овај декица?!
Ако нисте, ево сада је прилика да се мало боље упознате са декицом !

Наставите читање →

Западни кругови, који се агресивно мешају у послове БиХ, заправо раде против њене стабилности. Ту чињеницу, као и то да је једино право решење у аутентичном дијалогу са Србима, управо ради будућности своје националне заједнице, крајње је време да схвате и разумеју муслимански политичари

Наставите читање →