Пред нама су временски услови који другачије утичу на кретање возила, пре свега због пада температуре, облачног и кишовитог времена, због чега су путеви често мокри и клизави. Ујутру, али и у осталим деловима дана може се очекивати појава магле и ситне кише, што додатно смањује видљивост. Стога апелујемо на све учеснике у саобраћају да повећају опрез, посебно у погледу брзине кретања свог возила и понашања осталих учесника у саобраћају.

29.10.2012. autoexclusive.rs

У градским срединама нарочито је важно повећати опрез у близини пешачких прелаза, зонама школа и на семафорисаним раскрсницама, због присуства деце и осталих пешака. Обавеза коришћења дневних светала је прописана Законом о безбедности саобраћаја на путевима, а у условима смањене видљивости посебно је важно придржавати се ове законске одредбе.

На ванградским деоницама саветујемо већу опрезност у кривинама, посебно оним са већим радијусом, где услед веће брзине кретања и слабијег пријањања пнеуматика на коловоз може доћи до смањења управљивости возила. Губитак контроле над возилом најчешће доводи до слетања возила са пута, налетања на друго возило или чеоних судара. Статистика показује да је у таквим саобраћајним незгодама, као и приликом обарања пешака возилом, забележен највећи број погинулих и тешко повређених учесника у саобраћају.

Посебно истичемо чињеницу да зауставни пут возила на влажном коловозу, у односу на сув коловоз, може бити дужи и за више од 50%, у зависности од брзине кретања, врсте возила, типа и стања пнеуматика. Разлика у дужини зауставног пута на сувом и мокром коловозу већа је са повећањем брзине кретања возила. Примера ради, зауставни пут на сувом коловозу при брзини од 50 км/хизноси приближно 29 м, док на влажном коловозу износиоко 45 м. Исто тако, дужина зауставног пута на сувом коловозу при брзини кретања возила од 100 км/хизноси око 9 0м, док је на влажном коловозу при истој брзини кретања, дужина зауставног пута око 155 м.

Подсећамо све возаче да је од 1. новембра обавезна употреба зимске опреме, у првом реду пнеуматика прилагођених условима снежних падавина, залеђених коловоза и ниских температура. Истичемо важност коришћења зимских пнеуматика, не само због испуњавања законске обавезе, већ пре свега због неупоредиво веће безбедности кретања коју пружају у односу на летње.

Због честе појаве падавина, влажних и запрљаних коловоза, сада је право време и за проверу исправности рада брисача ветробранског стакла и допуну течности за прање ветробранских стакала.

Апелујемо на све возаче да добра припрема за свако путовање и опрез у вожњи морају бити на првом месту, јер само на тај начин могу бити одговорни и безбедни учесници у саобраћају.

Агенција за безбедност саобраћаја

БОР – Истрага милионских малверзација у Рударско – топионичарском басену Бор је завршена и ускоро крећу привођења, саслушања и хапшења осумњичених функционера, потврђено је у врху МУП – а Србије.

29.10.2012. Правда

Како пише“Информер”, предмет истраге су махинације приликом неколико покушаја приватизације РТБ Бор, сумње да су милиони евра покрадени у процесима набавке рударске опреме, али и класична крађа бакра и злата.

– Истрага траје већ годинама. У неколико наврата је, по налогу из врха власти, заустављана, али су сада надлежни добили потпуну слободу да ухапсе и казне све одговорне – прича саговорник листа.

Он наводи да међу осумњиченима има људи из бившег и садашњег руководства РТБ Бор.

– Јавност ће бити запањена када сазна колико је десетина милиона покрадено у овој компанији. Паре нису завршиле само у приватним џеповима, већ је велики део новца одлазио у црне политичке фондове – наводи извор Информера.

Од 2006. До данас држава је у више наврата неуспешно покушавала да приватизује РТБ Бор. Први тендер за приватизацију расписан је 2006. Године, али је уговор са румунским“Купромом” поништен јер није доставио банкарску гаранцију.

Други тендер расписан је 31. Августа 2007. По почетној цени од 340 милиона долара, на коме је аустријска компанија“Атек” проглашена за победника. Међутим, продаја је пропала јер компанија није у договореним роковима платила новац за преузимање РТБ Бор.
Извор: Информер

Замислите какав би јавни скандал избио у Немачкој када би немачки канцелар у посети Чешкој изјавио како је чешко пиво боље од немачког. Или када би француски председник дао предност италијанском вину у односу на француско. Не може то да се замисли!

29.10.2012. ФБР аутор Весна Веизовић

То је исто толико невероватно колико и да неко подигне оптужницу против бившег председника Србије Бориса Тадића, у најмању руку за издају државних интереса. Као што су рецимо Италијани ухапсили, оптужили и осудили свог бившег премијера Силвија Берлусконија, за далеко мањи преступ као што је утаја пореза а који се у Србији више и не сматра кривичним делом међу политичарима.

У Србији једино што можемо и што нам је преостало је да замишљамо, оно што је нама невероватно док је у целом свету нормално, и да се и даље чудимо испадима наших политичара који су код нас постали нормални а у осталом делу света невероватна појава.

Тако је недавно председник Србије у посети, још увек југословенској републици Македонији, искористио прилику да  заједно са председником Македоније Ђорђем Ивановим посети место Валандово у коме се одржавала већ традиционална манифестација промоције домаће ракије – Ракијада. Коментаришући квалитет македонске и српске ракије, да ли још под утиском исте или је по угледу на свог претходника и сам стекао навику улизивања европским државницима па чак и македонском, он је тамошњим новинарима изјавио да је македонска ракија боља од српске.

Но, навикли смо ми на овакве изјаве и као што рекох било би чудно да неки србски државник стане у одбрану нечег србског па макар то била и ракија.

Пре непуне две недеље, након доласка из Њујорка и „дрског“ обраћања тамошњим званичницима, дајући им до знања да Србија може и истоку да се окрене, у појединим тренуцима осетило се да би Србија можда могла и да исплива из западног блата. Посебно након фамозног интервјуа у Новостима, где у стилу великосрбијанца јасно даје до знања да ће се за Косово борити до самог краја. Верујем да су се многи запитали да ли су погрешили у процени Томислава Николића и прерано га окарактерисали као потенцијалног издајника. Али не лези враже…

Док је председник замајавао грађане својим патриЈотизмом, премијер је видевши да се спрема невоља коју ће код запада изазвати Николићев говор, одмах брже боље потрчао на рапорт код „Кети“ и прихватио руку, а успут и ко зна шта још, Хашима Тачија, не би ли ублажио ефекат и штету великосрпских изјава које прете да наруже европско-демократском путу којим Србија настоји да се креће.

Шта се заиста десило, шта је договорено и ко је све примио пацке из Брисела није познато у јавности, извесно је само да су се они јединствени еуфорични тренуци које нам је пружио председник Србије више неће поновити, јер пут којим Србија наставља да иде није ништа другачији него онај којим су је водили њени претходници протеклих година, ка демократији и западу, односно коначној пропасти и издаји.

Након повратка свог коалиционог партнера и премијера владе у Србију, са свим оним невероватним новостима и доживљајима које је несебично поделио са нама, и председник Србије мења плочу. Наговештавајући поједине делове „Тајне платформе“ коју је сам написао, он такође у својим изјавама поздравља сусрет Ивице Дачића са Хашимом Тачијем, чији је заједнички састанак означио почетак даљих преговора Србије и сада више не нелегалних структура на Космету, већ како сам наглашава привремених.

Од крајње десних ставова у којима је спреман на одустајање од европског пута ради очувања целовитости Србије, до крајње либералних у којима Европа нема алтернативу, није прошло ни две недеље. Па је тако сада већ епохална изјава „Ако затраже Косово, нећемо у Европу“, замењена „тајном платформом“ а чија се суштина најбоље огледа у следећој изјави:

„Да пронађемо неки нови модус или модел који постоји у европским државама за многе припаднике мањина и многе државе и који би могао да буде примењен на Србију, а да представља остварање онога што би Албанци желели да имају, а то је суштинска аутономија, велики степен права, да остварују приходе да их сами расподељују, да суде, истражују… али да се истовремено и Србија не мора да се лиши дела своје територије.“ 

Ова скоро па невероватна изјава у којој он помиње неки нови модел уређења у коме ће Албанци добити оно што желе, односно аутономију и отцепљење, поткрепљена је и тврдњом да је Србија испунила све услове које је Европска Унија од ње тражила, посебно ако се веома добро зна да је први и основни услов ЕУ који је постављен пред Србију – признавање независности Косова.

Једино питање које је остало председнику је: како ће то признање упаковати, а да народ то не примети. Како ће истовремено остати националиста и издајник. Истина, његов предходник је бар у једној ствари био искрен, он се искрено гнушао сваког вида национализма уопште и Србије, стога је велика дилема шта је горе лицемерје или отворена издаја.

Даље Председник Николић каже:

„Да није КиМ мислим да би Србија одавно била у преговорима, а овако остаје да уређујемо државу као и до сада, а да се надамо да ћемо бити члан ЕУ и да не губимо време, већ да са пријатељима широм света остварујемо сарадњу, јер економија је данас једина политика.“

Без потребе вађења реченица из контекста и каснијих оптужби да су новинари шљам који пермутује туђе реченице, овде председник врло јасно и директно говори о Космету као великом бремену и кочници за улазак у Европу, у срце економског колапса преко потребно задуженој Србији. Да није оваквих политичара који не могу једну чврсту одлуку да донесу и исте се држе, давно бисмо ми скинули ЕУ себи са врата и окренули јединој земљи која је истовремено и пријатељски настројена ка нама, а и у далеко бољој финансијској ситуацији од Европске Уније, Русији.

Но, да се политика садашње власти није променила ни мало од прошлих, него је само агресивнија по питању чињења уступака и испуњавања услова (којима се крај не назире) западних налогодаваца, види се опет из те две столице, истока и запада.  На прилике и понуде које Србија добија са истока не гледа се са захвалношћу, већ као на једну природну и очекивану ствар коју је Србија (ко зна зашто) заслужила да добије и ти уступци се врло олако схватају. Док се са друге стране на оно велико ништа које нама чини ЕУ, сва она понижења, цепкања, мешање у унутарњу политику, гледа са великом захвалношћу.

И док истовремено та Русија стоји као велика подршка Србије у њеној борби за очување целовитости земље, критикујући земље које су признале независност Косова и Метохије, наш председник у овој првопоменутој посети Македонији, пружа подршку свим земљама које су признале Космет, истичући да су му једнако драге и оне које јесу и оне које нису, малтене честитајући им на храбрости. И уз осмех објашњава да је реакција коју је испољио када је БЈРМ признала независност Космета била емотивна. Биће да кад се постане председник, човек остаје без емоција.  Ово је само један од мноштва примера које наша власт свакодневно чини показујући и директно и индиректно Русији да јој њена подршка више није тако битна, јер зашто би Русима била битнија целовитост Србије него што је то нама самима.

Што се тиче новца и капитала, са које стране стиже председнику Николићу није битно, само нек стиже, народ ће то вратити, територијама вероватно – јер више ништа осим тога нам није остало.

Још једна „ситница“ се није променила, па тако вели наш председник:

„За сада нико званични није тражио да признамо независност Косова и Метохије.“

Додајући:

„Неприхватљиво је да представници ЕУ у Београду кажу да су статусно неутрални, а да онда захтевају да Косово буде целовито и да Србија буде добар сусед Косову зато што то значи да они виде Косово као државу.“

Значи народе луд си! Док ЕУ и Америка виде Косово као независну државу, чије границе се не могу мењати како је нагласио британски министар спољних послова Вилијам Хејг, а чије границе је ова садашња власт успоставила испуњавајући претходно постигнуте споразуме о интегрисаном управљању границама, наш председник има образа да јавно каже да независност Косова нико није поменуо до сада. То је та „ситница“ неодољива нека сила која их вуче да од свих нас праве магарце на квадрат, није него. Још један заиста невероватан цитат коју употпуњује ове две изјаве, одговор на питање шта намерава да учини ако Брисел не прихвати његов захтев да се измени формулација о поштовању „интегритета Косова“:

„Видећемо. Када кажу да Косово треба да се очува, онда треба да нам кажу шта је Косово: држава, територија, покрајина, чији се интегритет чува. Могу да се сложим да се не цепа КиМ, али морамо да видимо како га они виде.“

Изгледа да председник заиста мисли да ми више ни не мислимо, већ све гутамо као гуске, па нам у само три реченице, две из једног истог интервјуа, говори да ЕУ Космет види као самосталну државу, чије признање нико није тражио и додаје, након што је потврдио да зна, да мора ипак да провери како ЕУ види Косово кад траже од нас да поштујемо његов интегритет.

Није ни одговор на то питање далеко, већ у току наредне седмице Србију ће посетити Хилари Клинтон и Кетрин Ештон које ће ваљда одгонетнути овај ребус у ком се нашао председник Србије. Коју ће причу причати након тога видећемо. Но, ђаво је свакако дошао по своје!

Журећи да што пре добије обећано (да учини оно што је обећао), сада већ без лажног стида, наглашава да Србија што пре треба да почне разговоре са терористима како бисмо добили тај коначни датум почетка преговора за улазак у оно из чега други желе да побегну, ал’ мало теже, други су дали динар да уђу сад би дали милијарду да изађу, наша власт даће срце наше земље да уђе, а да изађе не мора да се брине, док ми дођемо на ред коло има да се распусти.

 

29 октобар 2012, СРБски ФБРепортер

Пише: Миодраг Новаковић

3.     ЗА ДР ЈУРИШЕВИЋА (ВЛАСТИТО) УБИЈАЊЕ СРБА ЈЕ БИЛА „ПРЕВЕНТИВНА МЕДИЦИНА“…

У овом делу је кључно разумевање стварног карактера др Јуришевића. Пратећи његове „активности“ у последњих неколико година, приметио сам да је доживљавао одређене „менталне метаморфозе“, нарочито у својим покушајима јавног презентовања (нарочито правдања) својих мотива, и својих (злочиначких) аката у време илегалне НАТО-Албанске агресије на СР Југославију 1999.

О чему се овде ради? Др Јуришевић је своје мотиве за одлазак и активно учешће у овом илегалном конфликту, углавном наводио хуманитарне побуде, филантропију, лекарску бригу за унесрећене и слично. Нарочито у својим бројним интервјуима Западним медијима, и свакако у својој књизи „Крв на мојим рукама“- иза које се наравно крије и материјални мотив (своју књигу, коју је издао 2010, продаје за неких 40 долара по примерку)…

…Али из свих његових јавних наступа (укључујући и безбројне  „егзибиционистичке и често отворено агресивне“, и потенцијално „криминалне“- наступе на разним интернет форумима, Фејсбуку, Твитеру, и другим социјалним мрежама)- избија нарцизам, жеља за самопромоцијом (у стилу „универзалног борца за правду“), и често нескривена мржња према Српском народу.

 ——————————————-

У тексту под насловом „Крег Јуришевић: Гажење норми“, новинарка Шерон Вергис („Аустралијанац“, мај 2008) управо описује стварне мотиве Јуришевићевог учешћа у илегалном рату против СР Југославије, на страни терористичке ОВК и НАТО окупатора.

Описујући га као „ратног хирурга“, страственог стрелца(ловца) и припадника Аустралијске резервне војске- Шерон наглашава да је одмах по доласку у Албанију др Јуришевић напустио свој неутрални лекарски статус, и изабрао „страну“. Активно се укључио у конфликт, у почетку као војни инструктор, а потом по њеним речима: „…иде у патроле, и убија Србе у ватреном окршају… при крају изгубљен и полу-луд шпијунира Српске трупе, сарађује са Специјалним америчким снагама…“

…Она описује веома сликовито „осећања“ која је др Јуришевић имао према Србима(њене речи): „Његов неутрални медицински статус (подразумеван за једног лекара) је био поремећен одмах у почетку са његовим изузетним осећајем гађења и све већом жељом за освету над Србима…“

Она наглашава како је сам Јуришевић признао да није „пацифиста у срцу“(веома необичан „осећај“ за једног лекара и хуманитарца), да свака неправда изазива велики бес у њему. По новинарки Вергис (њене речи): „Веома је забрињавајуће чути једног медицинског стручњака да говори на тај начин о убијању…, доктор који убија грубо крши сваку нашу цивилизацијску норму коју подржавамо,  и с правом очекујемо од стране медицинског особља!“

Шерон Вергис потом описује како је др Јуришевић на „ироничан“ начин решио своју моралну дилему између улоге (њене речи) „лекара и убице“. Шерон каже да је др Јуришевић своју улогу убице једноставно дефинисао новим еуфемизмом „Превентивна медицина“ (убијање Срба!?).

 

Прави криминални карактер др Јуришевића и његово учешће у ратним злочинима ОВК (посебно са аспекта Женевске конвенције, које сам детаљно образложио у првом делу овог фељтона) одсликава се у Јуришевићевом одобравању зверског убијања Српских ратних заробљеника у његовом присуству, које је новинарка Вергис описала следећим речима: „Он говори како није желео да интервенише и спречи убијање заробљеног Српског војника“, др Јуришевић је своје мотиве да не интервенише  у том случају(на шта га је обавезивала Женевска конвенција и Хипократова заклетва) описао овако: „Он (Србин) је био права болест, уистину…“ Шерон Вергис је питала др Јуришевића да опише како је први пут убио Српског војника– он је одговорио да је то била „само-одбрана“!?

И сада, након свих ових детаља (а у следећим прилозима ћемо изнети нове и много више инкриминишуће детаље злочиначког деловања овог наводног „хуманитарца“)- неко би требао да поверује речима др Јуришевића да је његов акт „еутаназије“ пуцањем у главу заробљених Српских рањеника, био мотивисан чисто хуманитарним и медицинским разлозима (како он то сам описијеу својој књизи „Крв на мојим рукама“, странице 297- 300)!?

На крају, индиректну потврду за ове горње наводе, а посебно „само-инкриминишући“ аргумент који потврђује његов стварни криминални и неморални карактер, нам је пре два дана на нашу редакцијску пошту упутио сам др Крег Јуришевић, у форми „лажног имејла“:

 

Ова порука је послата као коментар на наш други део фељтона о др Јуришевићу, и преведена на Српски, документује отворену мржњу према нашој нацији и има очигледан претећи карактер:

„Ви људи сте смешни. Гомила уврнутих националистичких идиота! Нама на Западу сте смешни, ПАЗИТЕ ШТА РАДИТЕ, МОГЛИ БИ ПОНОВО ДА ВАС БОМБАРДУЈЕМО.“

Ја сам иницијално ову поруку схватио као део редовне „анти-редакцијске“ кампање са којом се повремено срећемо на ФБР-у- али пошто сам се већ сретао са коментарима које др Јуришевић остављао на разним форумима, и социјалним мрежама, стил писања ми се на други поглед учинио „препознатљив“- те сам одлучио да установим ко је стварни пошиљалац.

Моја претрага је установила да се стварни пошиљалац (др Јуришевић) послужио туђим „имејлом“, дакле, лажно се представио, у овом случају једног канадског студента из Отаве.  Даља претрага стварне дестинације, провером ИП адресе пошиљаоца (која је иначе интернет „днк“ сваког имејла) је установила да је ова претећа порука у ствари послата из Аделаиде у Аустралији (за то сам добио прецизну локацију ИП репетитора).  Додатним истраживањем сам такође установио да се тај ИП репетитор налази на 4км удаљености од радног места др Јуришевића у „Краљевској боници“ у Аделаиди, и на 8 км удаљености приватне резиденције Јуришевић (која је једина са тим презименом у телефонском именику Аделаиде).

 ————————————–

Наша редакција поседује у архиви оригиналну копију ове претеће поруке са свим детаљима, укључујући ИП адресу, такође поседујемо и сателитски снимак адресе репетитора у Аделаиди (Coordinates: -34°55’60″S 138°35’60″E), као и прецизне адресе резиденције и радног места др Јуришевића, али у овој фази то нећемо износити у јавност да би омогућили легалним органима (како домаћим, тако и страним) да против др Јуришевића покрену легални поступак за горе наведена кривична дела, али и да озбиљно размотре његову улогу као потенцијалног материјалног сведока „трговине органима“….  

…У наредним наставцима ћемо овде презентовати и до сада јавности мало познате детаље везане за учешће др Јуришевића у илегалном конфликту из 1999- укључујући наводе о његовом учешћу у ликвидацији младих војника ВЈ у рејону  Кошаре 19 маја 1999, као и његово присуство у два концентрациона логора ОВК (у Кукешу и Кахану) , у време када су у њих већ допремани први киднаповани Срби, али и други заробљеници терористичке ОВК- у чијем саставу се „борио“ др Јуришевић!

 

——————————————————

ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ:

Ко је др Јуришевић- Лекар који је „лечио“ рањене Србе метком у главу!? (1. део)

Ко је др Јуришевић- Лекар који је „лечио“ рањене Србе метком у главу!? (2. део)

Ко је др Јуришевић- Лекар који је „лечио“ рањене Србе метком у главу!? (4. део)

 —————————-

РЕФЕРЕНЦЕ

http://www.theaustralian.com.au/arts/craig-jurisevic-crossing-the-line/story-e6frg8n6-1225861993729

http://www.wilddingopress.com.au/Books/Blood-On-My-Hands

http://www.kurir-info.rs/australijski-hirurg-ubijao-kosovske-srbe-da-bi-im-pomogao-clanak-46781

http://www.wilddingopress.com.au/Authors/Craig-Jurisevic

http://www.linkedin.com/profile/view?authType=name&goback=%2Enpv_157917851_*1_*1_name_iIQ3_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1&locale=en_US&id=157917851&authToken=iIQ3

http://prishtinapress.info/kirurgu-australian-craig-jurisevic-duhet-te-reflektoje-ne-ndergjegjen-e-tij/

http://libertals.com/kronike-e-vetepromovimit-finok-te-genjeshtarit-craig-jurisevic/

http://papermask.blogspot.ca/2010/06/on-jurisevic-ross-knight-and-anonymous.html

http://papermask.blogspot.ca/2007/08/accc-strikes-again.html

http://papermask.blogspot.ca/2007/08/bleeding-hearts-in-private-hospitals.html

https://www.facebook.com/pages/Craig-Jurisevic-Blood-on-My-Hands/354095313597

http://www.ukalbanians.net/an-interview-with-craig-jurisevic-the-author-of-blood-on-my-hands-a-book-about-1999-kosovo-war/

http://floripress.blogspot.ca/2012/03/pro-et-contra-kronike-e-vetepromovimit.html#!/2012/03/pro-et-contra-kronike-e-vetepromovimit.html

harmony./www.mercatornet.com/articles/view/battlefield_bioethics

http://rt.com/news/kosovo-serbs-barricades-ultimatum-065/comments/

http://www.upiu.com/articles/serbian-war-prosecutor-hunts-aussie-doctor-on-facebook

http://www.theage.com.au/national/plea-of-war-doctor-who-shot-dying-woman-20101008-16c1u.html?from=smh_ft

http://howtocleanseyourbody.com/tech/surgeon-at-arms/

http://www.abc.net.au/local/audio/2010/06/02/2915815.htm

http://www.nzherald.co.nz/armed-forces/news/article.cfm?c_id=123&objectid=10656104

http://www.abc.net.au/local/audio/2010/06/02/2915815.htm

http://www.theage.com.au/national/plea-of-war-doctor-who-shot-dying-woman-20101008-16c1u.html?from=smh_ft

Surgeon at arms

http://howtocleanseyourbody.com/tech/surgeon-at-arms/

http://www.nzherald.co.nz/armed-forces/news/article.cfm?c_id=123&objectid=10656104

http:// http://www.peshkupauje.com/2010/02/nje-film-ne-hollywood-kushtuar-uchttp://en.wikipedia.org/wiki/Combat_medickmondediplo.com/2011/04/12kosovo

Click to access Ethics-ch-23.pdf

https://www.mja.com.au/journal/2011/194/6/battlefield-euthanasia-courageous-compassion-or-war-crime

http://imehrvatsko.net/namepages/view/family_name/prezime-Juri%C5%A1evi%C4%87

http://pravoslavnisrbi.com/istorija/ne-daju-se-srbi-moji-ne-mogu-im-nista-kauboji.html

https://maps.google.com/?ie=UTF8&ll=-34.93333,138.6&spn=0.676851,1.235962&z=10

http://www.cervens.net/legionbbs123/archive/index.php/t-10582.html

http://z10.invisionfree.com/Ignis_Ardens/ar/t7054.htm

http://www.militaryphotos.net/forums/showthread.php?182466-Albanian-Army-and-territorial-units-engage-Serbian-Special-forces-in-1999!!!/page2&p=5063290#post5063290

 

Јапанска принцеза Каору Накамару обратила се јавности 2. децембра 2011. године и тада је изнела своја спиритуална искуства, али и сазнања о 2012. години и уласку наше планете у 5. димензију (5Д).
Принцеза Каору Накамару у аутобиографији тврди да је праунука јапанског цара Меијиа.
Након што је завршила колеџ Колумбија у САД-у, бавила се интервјуисањем државних службеника, председника и краљева, а 1973. је проглашена за једног од најбољих светских новинара према избору часописа “Newsweek“.

28.10.2012. интернет, за ФБР приредила Биљана Диковић

Принцеза Каору Накамару наставила је да се бави новинарством и да разговара са светским вођама, посебно у земљама захваћеним ратом. Запажен је њен интервју са Садамом Хусеином за време Иранско-Ирачког рата, али и са Муамером Гадафијем кога је питала и да ли је терориста.
Своју је мировну мисију наставила и до данашњег дана па се тако бави промовисањем мира, љубави и поверења где год стигне. Недавно се обратила и посетитељима конференције “Будућност човечанства“.
Тог 02. 01.2012.  у свом говору се осврнула и на догађаје који ће уследити крајем 2012. године, а за које су спремне само политичке елите које од нас крију шта ће се догодити.
Према њеним увидима, Земља ће тада ући у пету димензију (5Д), а јединствени поредак небеских тела три ће дана и ноћи Земљу оставити у потпуном мраку и без струје.
Принцеза тврди да такво раздобље можемо преживети само ако доживимо духовно просветљење и окружимо се љубављу.

**************

Јапанска принцеза Kaoru Nakamaru обратила се широј јавности са следећом причом… Испод видео снимка говора је транскрипт…

Моје име је принцеза Каору Накамару из Јапана. 1976-е сам имала фантастично духовно искуство. Изгледа да ми се отворило „треће око“, тако да сам могла комуницирати са УФО-људима. Унутар Земље се налази веома развијена цивилизација, тачније постоји „библиотека“ унутар Земље. И такође сам комуницирала са њима, и по свим овим информацијама убеђена сам да ћемо 2012. године, од 22. децембра, имати три дана у којима Земља прелази у пету димензију (5Д).
Постоји место по имену Нуду, када будемо пролазили кроз то место, три дана и три ноћи нећемо моћи користити електричну енергију, биће тотални мрак и дању и ноћу. Без Сунца, без звезда, уопште без икаквог светла. Бићемо комлетно у мраку три дана.
Масовни медији људима ове планете не пружају никакве информације о томе. Људи из „скривене владе“ то знају. Бринући се само за себе, сматрајући да могу бити спашени, покушаће да побегну са ове планете или укопавајући се у подземне градове у Атланти, Норвешкој, Холандији, Швајцарској, Аустралији. Око 10.000 људи може бити смештено да живи тамо. Ја не мислим да се они могу спасти било где.

Ми треба да се прочистимо физички и спиритуално.
Рећи ћу вам како се то ради. То је веома важно!
Све што је створено од Бога – Креатора је, као и сам Бог: Светлост, Љубав и Енергија. Део те енергије Љубави ми имамо у нашим срцима. Ми можемо лагати друге али не можемо лагати себе. То је свесност, како бих ја то назвала.

Ако људско биће има тај дивни део Креатора у нашој Души, То ће реинкарнирати.
То је вечни живот који имамо унутар нас.

То значи, да би прочистили нашу Душу, сваких пет година од нашег рођења, ми можемо погледати, са том свешћу, како се понашамо, како гледамо, како говоримо.
И све ово можемо утврдити посматрајући наш живот сваких пет година, све до сада.

На овај начин, сада је време да пронађемо нешто што смо урадили штетно за дурге људе, утврдимо то и прочистимо.
И сваки пут када то пронађемо, наше срце се шири, можемо то удахнути веома дубоко и сваки пут када имамо то искуство, сав тај мрак излази из нашег срца а сва та златна светлост улази у наше срце.

На тај начин ми видимо све боље и боље. Још увек имамо нешто времена до 22. децембра 2012.
Физички такође можемо прочистити наше тело. Пре свега не би требало икада пити сок или пиво из лименке. Алуминијум веома штетно делује на наше тело. Не знајући, ми узимамо сву ту отровну храну и пиће.
Тако да, што се тиче тела, требало би обратити пажњу на такве ствари.
И неки облик вежбе је неопходан. И сваког дана можемо уочити како се осећамо духовно.
У основи, ми људска бића, смо светло и Љубав, зато што имамо део од Креатора у нашем срцу, које реинкарнира.
Тело остављамо овде на Земљи, али Дух продужава даље одржавајући Живот.
Могу се сетити мог живота на овој Земљи, неколико хиљада година уназад на овој планети. И поред тога, могих, многих делова планете на којима сам живела. Сво то враћено сећање, које ми чак омогућава да говорим језик који никада нисам учила, тако да сам искусила то да је теорија о реинкарнацији исправна.
Па, ко год да слуша овај конференцијски тим, мислим да ће их то избавити.
Ми смо се толико одвојили након 1913. Врста људи која верује у овај концепт и врста која не верује и оне се све више одвајају.
Та стана људи која не разуме, не верује, која је у комплетном духовном мраку, они ће бити рођени на другој планети, баш као што је ова Земља, где постоји насиље, рат… Они ће бити рођени на другој планети.
Тако да смо сада спремни да ускоро, врло брзо, имамо лепу конференцију. Хвала вам.

An independent website that has a real-time sensor network from over 28 sensors placed in rural areas across the United States has recorded the strongest HAARP readings in the projects history.

The readings, in and around the New England area, are literally off the charts and lend credence to other claims that Hurricane Sandy is possibly being engineered to cause massive destruction.

October 28, 2012 by Alex Thomas

 

Screen shot of the readings taken by HaarpStatus.com

In a Facebook post, the HAARP monitoring website posted this startling description above the photo of the readings:

Strongest readings in the history of this project have peaked. A never before seen white-shade indicates that a value higher than 10 on the

1-10 scale has been indicated. It has no color assigned!

HaarpStatus has finally come to a bullseye over what looks like Rhode Island and Connecticut.

Current projections at NOAA say Hurricane Sandy will hit New Jersey. Our status numbers disagree. The storm is being steered toward the higher concentration numbers.

Truly remarkable numbers and it is one to archive because this may never be seen again in a very long time.

A post on theWeatherSpace.com also reported on the readings from HAARP Status and confirmed that these readings have, until now, been unheard of.

The article noted that while the National Weather Service is claiming that the hurricane is set to hit New Jersey, HAARP Status is predicting landfall in New England. (which is where the off the chart HAARP patterns has been recorded.)

“I’ve never seen it that white before,” said TheWeatherSpace.com Senior Meteorologist Kevin Martin.

“They indicate the white means higher than their values can hold so whatever it is is a bad signals.”

Regardless of where the hurricane actually hits, these readings seem to indicate that some sort of engineering of the storm has taken place whether or not it was to push the storm into the country or away from it remains up to the reader to decide.

Interestingly, this remarkable info comes as many in the alternative media have speculated whether or not Sandy was being engineered in order to somehow disrupt the elections.

In the broadcast above, the fact that this storm could very well knock out power throughout the east coast, therefore completely and totally disrupting the election as a way to somehow keep Obama in power, is detailed meticulously.

This is a very important point when you consider that we now apparently have off the chart HAARP readings throughout the east coast.

The obvious hope is that the storm will decrease in strength as it moves closer to the United States and this may very well happen but the fact remains that weather modification is a 100% real, declassified FACT and ignoring its possibility would be outright insane.

Alex Thomas is the co founder and senior editor of theintelhub.com, an independent journalist, researcher, and all around truth seeker.

http://www.pakalertpress.com/2012/10/28/engineered-storm-haarp-monitoring-project-records-strongest-readings-ever-directed-in-path-of-hurricane-sandy/

 

Данас када се ратови не воде само оружаним, него и економским, политичким, информативним и духовним средствима, које понекад буду ефикасније од пуког оружаног сукоба. Ни такав рат није био довољан за сламање духа српског народа, па је глобална сатанократија на челу са САД и ЕУ 1999. године бомбардовала Србију. После тога долази до комплетне окупације политичко-економског и информативног пространства Србије, које полако али сигурно бива окупирано од стране Запада и његових слугу.

Један од ретких медија који се последњих година дрзнуо да отворено и храбро брани српске националне интересе и опстанак Космета у оквирима Србије, био је часопис “Печат”. Данас када нам се намећу “одлучујући” преговори о статусу Косова и Метохије, тај часопис и његови новинари се суочавају са судском тужбом ТВ куће која не завређује помињање и невиђеном медијском хајком којој се придружила и национална медијска кућа РТС. Обзиром на чињеницу да национални медијски сервис по правилу изражава мишљење владајуће политичке гарнитуре, овим потезом та гарнитура као да говори – мора се прекинути са било каквом причом о заштити српских националних интереса. Ако је то истина, тада се нова политичка гарнитура у Србији определила за мото непомјануте већ поменуте ТВ куће, да су Косово и Метохија само српски мит.

За двоје новинара “Печата”, Наташу Јовановић и Миодрага Зарковића, Космет није никакав мит него ЗАВЕТ са Богом, плаћен крвљу најбољих српских синова. Због тога, овим косовским заветницима дајемо реч да нешто кажу о оном што их је снашло.

28.10.2012. Фонд стратешке културе, разговарао и записао: Ранко Гојковић

Какве су вам биле прве реакције на најаву телевизије Б92 да ће покренути тужбу против вас и „Печата“?

 

Наташа:
Тест који сам написала после посете Космету није настао са намером да буде виђен као, како је у свом саопштењу истакла ТВ Б-92, позив на линч и насиље против ове куће. Иако, лично сматрам, да би на путу духовног оздрављења Србије неопходно било да се рад ове кућа чији досије спремамо да отворимо, санкционише с врха државе. У питању је, понављам, безочна замена теза. Ова кућа нема и не сме да има монопол на истину, разлог више што је реч о судбини једног народа, који је да подсетим, прошле зиме оспоравајући сваки легитимитет тадашње власти у Београду, чију политику заговара ова медијска кућа, затражио двојно држављанство од Руске федерације. Ако већ не може аргументовано, ова кућа је, по свом обичају,  прибегла агресивним и арогантним наступима – прво када је реч о Србима са Косова, али у истој мери и према онима који извештавају о нашој јужној покрајини, у њиховом серијалу накардано названим Република Косово. Али сада, када је тужба покренута могу да кажем да је са њом Б92 као перјаница Друге Србије отворила један фронт о коме се дуго ћутало – и дала могућност да се отвори јавна дебата о Космету, његовом очувању или издаји. Коначно, могу да разумем када један шиптарски сепаратиста каже да Космет није српска земља, али када то каже Србин, уз то, обраћајући се милионском гледалишту, онда је то за мене велеиздаја, и ако због тога треба да сносим одговорност, прихватићу је с радошћу. Како је то један мој пријатељ, велики православац, рекао: добити тужбу од куће која је оличење бешчашћа исто је што и понети медаљу части.   

 

Миодраг:
Када су људи видели вест о тужби, звали су нас да нам честитају. Исто као што смо и ми једно другом честитали. Обични људи су нас звали, пријатељи и познаници, рођаци, који немају никакве везе са новинарством, али су нас звале и колеге. Сви су хтели да нам честитају, заиста. Тако да делим мишљење са Наташом, не бих мењао ову тужбу ни за шта на свету, чак и ако изгубимо спор.

 

Мислите да је могуће да будете осуђени?

 

Наташа:
Који год камен да подигнете у Србији, искочиће најмање три неправде. Сигурно нећемо бити први новинари који су надрљали на правди Бога. Важећи Закон о информисању, уосталом, терет доказивања ставља на леђа одбране. Према томе, неће Б92 морати да доказује да смо ми њих оклеветали или да смо позивали на насиље против њих, већ ћемо ми морати да доказујемо да нисмо то радили.

 

Миодраг:
Узмите само случај Бриса Татона, француског навијача који је страдао после уличне туче пре три године. Тај случај је најбољи показатељ стања у српском правосуђу. За убиство Татона осуђено је 14 људи, што је логички апсурд! А међу осуђеним младићима налази се и један који уопште није учествовао у тучи, већ је у том тренутку био на сасвим другом месту, где се расправљао са полицајцем који му је писао казну за непрописно паркирање. Ето, такве ствари се догађају у српском правосуђу. Када то погледате, уопште не би било чудно да и нас осуде. Тако ћемо постати вероватно први новинари у историји који су осуђени због анегдоте, односно због телевизијске критике.

 

На шта мислите?

 

Миодраг:
Па, нашим тужитељима са Б92 је у Наташином тексту засметала једна анегдота, коју је њој испричао један од саговорника са Косова. Тај човек јој је испричао о његовом пријатељу, Србину из Хрватске, који се са породицом враћао из вишегодишњег избеглиштва. И, хрватске власти су их испитивале приликом повратка, између осталог и његову малолетну ћерку. Питали су је које телевизије је гледала док су живели у Србији, а девојчица је рекла да су гледали две хрватске и две усташке телевизије: две хрватске су ХРТ1 и ХРТ2, а две усташке су РТС и Б92. Ето, то је анегдота коју су на сајту „Инсајдера“ цитирали као један од разлога за покретање тужбе. Као што су и мој позив на противтелевизијски устанак оценили као позив на физичко насиље. Мислим да се не памти апсурднија оптужница у историји новинарства, не само српског.

 

Наташа, Ви често одлазите на Космет. Са каквим сте се запажањима вратили са последњег путовања?

 

Наташа:
Ја волим да каже да не одлазим, него се враћам на Косово и сваки пут када пређем тзв административну границу ( а с обе стране је српска земља) имам утисак да напуштам духовно окупирану централну Србију и улазим на слободну земљу. Приликом последње посете разговарала сам са много људи. Нико од њих није завредео да гостује у емисији Инсајдер, за њих није било предвиђено време за истину. Пошто се Б92 и „Инсајдер“ већ недељама баве косовским Србима, ред је ваљда био да неко пренесе и шта косовски Срби имају да кажу о тој телевизији и о тој емисији. Али, изгледа да Б92 не мисли тако. Изгледа да они сматрају да они могу да преслишавају, пропитују и клевећу кога год хоће, а да њима нико не сме да упути никакву критику. Нарочито не ТВ критику, како показује Заретов случај.

 

Али, ви сте и раније често писали критично о Б92 и „Инсајдеру“. Шта мислите зашто су баш сада одлучили да вас туже?

 

Миодраг:
Вероватно због важности теме којом се бави текући серијал „Инсајдера“, помпезно назван „Патриотска пљачка“. Прави циљ тог серијала није да укаже на некакве проневере и злоупотребе. Да су хтели само њима да се баве, не би их преувеличавали и стављали у крајње злонамеран, злокобан контекст. Прави циљ је да се обеснажи и унизи свака даља борба за очување српске државности на Косову и Метохији. Пазите, на самом почетку прве епизоде серијала, Бранкица Станковић каже следеће: „Парола –Косово је Србија – коштала је Србију више од две милијарде евра у протеклих 12 година“. То је незапамћена лаж, то је ништа друго до непријатељско кривљење истине. Није толико коштала парола, него је толико коштало очување српске државности на Космету од бомбардовања наовамо. И Бранкица Станковић то одлично зна, јер су укупни издаци државе Србије за своју јужну покрајину били отприлике толики колико она и наводи. Али, она каже да је толико коштала парола! И то каже у првој реченици. И, шта онда имамо: просечан гледалац, који се свакодневно бори са беспарицом и озбиљним егзистенцијалним тешкоћама и можда нема ни времена ни стрпљења да подробније анализира сваки податак који чује са телевизије, ако поверује „Инсајдеру“, има да буде бесан на свакога ко убудуће буде говорио „Косово је Србија“. Гледалац „Инсајдера“ ће да мисли да је лопов свако ко се буде залагао за оштрију борбу званичног Београда за Косово. Бојим се да је то права сврха текућег „Инсајдера“. А пошто се све догађа у осетљивом тренутку за питање Космета, можда и њихова живчаност није необјашњива.

 

Да ли мислите да „Инсајдер“ успева у тој намери?

 

Наташа:
Вероватно успевају мање него што би желели, али, нажалост, таква пропаганда, приказивана на националној фреквенцији, не може да прође без последица. Ако затрпавате јавност таквим садржајем, нормално је да ће то да утиче на јавност. Поготово што видите да су они спремни да одмах покрену тужбу ако неко и реагује против њих, макар да би ублажио неизбежно неповољне последице. Такво њихово понашање и деловање неизбежно оставља озбиљне последице, иако и Б92 и „Инсајдер“ имају скромну гледаност. Па, погледајте само коментаре које на њиховом сајту остављају посетиоци. То је страва и ужас! Конкретно, испод вести да ће тужити нас, били су пуштени коментари који су неупоредиво гори од било чега што смо ми икада написали о Б92 и „Инсајдеру“. То су претње, али праве, то су увреде, то су псовке… Коса да вам се дигне на глави.

 

Да ли ћете ви онда њих да тужите због тога?

 

Миодраг:
Таман посла. Због тога сигурно нећемо. Вероватно у тим коментарима има и организованих букача, али нека. Лично ми веома смета када новинарима смета то што они сметају одређеној публици. Ето, мене су прописно извређали посетиоци сајта Б92. И? Да ли се десило нешто страшно? Није. Нисам умро, нити, далеко било, ослабио. Није ми пала круна са главе. Моје је да пишем, а читаоци нека ме нападају и критикују. Технологија није напредовала само за нас ауторе, већ и за публику. И публика сада има прилику да се непосредно обраћа ауторима. И нормално да неће сва та обраћања бити пријатна, али боже мој, не треба због тога хистерисати и правити драму. Просто, нисмо ми Б92 па да тужакамо њих због свега што нам се тамо не свиђа. Ми немамо ту врсту комплекса више вредности, па да се вређамо на сваки напад. Непријатељи и служе за то да вас нападају.

Наташа:
Требало би, међутим, приметити њихово лицемерје. Они на свом сајту пуштају да нас вређа ко год стигне, а овамо покрећу тужбу због ТВ критике или због анегдоте. Јесу ли то њихови истоветни аршини? Да ли је то етички, професионално, непристрасно? Мислим, ако ова тужба „Инсајдера“ против нас није притисак на медије, шта онда јесте?! И притом, изгледа да Б92 није усамљена у том притиску. РТС је, два дана пошто је Б92 најавио да ће нас тужити, пренео то као вест у својим информативним емисијама. Мислите да им је, некаквог реда ради, пало на памет да позову некога од нас и затраже да макар у једној реченици одговоримо на оптужбе?! Наравно да није. Можда се Александар Тијанић и Веран Матић иначе не подносе, али су у овом случају, када треба нас ућуткати притиском, очигледно на истој страни.

 

И, успева ли притисак? Да ли ћете убудуће променити своје писање и извештавање?

 

Миодраг:
Па, ја сам се у неку руку већ променио. Пре неки дан, на отварању Сајма књига, мој пријатељ Љуба Спасојевић и ја смо се одмах склонили са једног штанда, чим је за тај штанд стао Теофил Панчић, колумниста „Времена“. Успели смо да одемо пре него што нас је он приметио. Срећом, јер да смо остали, ко зна шта би било. Могли смо на пример да га погледамо попреко, а то је, по свој прилици, чисто насиље према новинарима. Барем према новинарима „Времена“, ако ме разумете. Још је Љуба мајстор каратеа – да је он оштро погледао Панчића, па овај то пријавио, па онда полиција установила да Љуба има црни појас четврти дан, не би ни Тома Зорић могао да нас спаси. Обојица бисмо већ били на доживотној робији. Срећом, поучен тужбом, реаговао сам чим сам спазио Панчића и уклонили смо се из ризичне зоне брзином муње.

Наташа: 
Не могу да променим начин извештавања. На то ме обавезује не само професионална етика, већ и чињеница да смо пред питањем Космета подједнако одговорни сви, сваки појединац у Србији, ма чиме се бавио и који посао обављао. Можда делује илузорно, али Космет, без обзира на платформе и споразуме, остаће наш када научимо да се поздрављамо са Догодине у Призрену. Па нека то буде и за петсодвадесетитри године. Толико дуго су и наши преци чекали балканске ослободиоце.

Разговарао: Ранко Гојковић