Србија мора да поврати достојанство!

Једно песничко промишљање
о Србству и о Србији

Драган Симовић

Пре свега другог, Србија мора да поврати достојанство.
Достојанство, самопоштовање и самосвесност!
Кад Србија поврати достојанство, самопоштовање и
самосвесност, све друго ће се решавати и остваривати у
ходу.
Почетак свих почетака, на путу повратка Србије међу
словесне и освешћене народе, јесте поновно узношење
достојанства.
Последица пада Србије на свим пољима бивствовања
јесте губитак достојанства.
Када је Србија изгубила достојанство, самопоштовање
и самосвесност, тада су србска кола и окренула
низбрдо, и слетела у провалију.
Нема културног, образовног, васпитног, друштвеног и
привредног напретка без повратка достојанства.
Доста је оних надобудних, несловесних и
неосвешћених интелектуалаца, који умишљају да би
Србија требало најпре економски, односно привредно,
да се опорави, па да тек потом дејствује на изградњи и
повраћају достојанства и самопоштовања.
То су површна и лажна знања западних позитивиста
и материјалиста, она знања која човека своде на
политичку животињу, она знања која сем плотског не
виде ништа друго у човеку.

Човек је, пре свега, духовно илити божанско биће и
битије, а све друго је подређено овоме.
Човек као божанско биће и битије најпре мора да види
смисао, да би могао да чини подвиге.
А подвига нема без смисла, а смисао је увек и вазда
божански смисао!
Песнички речено, човек мора најпре да буде свестан за
шта се жртвује, да би могао заистински да се жртвује!
Нема ни подвига ни жртве, ако човек не види смисао,
ако не зна за кога се, и ради чега се, и зашта се, чине и
подвизи и жртве!
Један је посвећени песник рекао, да на путу сазнања
и знања мора да буде уочљива и јасно видљива
вертикала.
Без вертикале, без божанске осе, а то су само друга
имена за етику и морал, човек се брзо погорди и пада
под утицаје бесова илити демона.
Свако знање без вертикале, без божанске етике, чини
човека веома опасним и погубним по свеколико
окружење.
По свеколико окружење, како друштвено тако и
природно!
Ми се у овоме времену управо и срећемо са таквим
ентитетима, са хуманоидима, са човеколиким утварама,
са менаџерима западних центара моћи, који су највећи
проповедници и заговорници новог светског поретка.
Свако знање без вертикале, у овоме времену, води
изравно у умно и духовно ропство!

Светским масовним медијима управо и владају такви
хуманоиди, ентитети лажних знања без вертикале и
етике.
Данас више нигде у свету нема слободних медија!
Свим медијима владају, све медије уређују, управо они
лажни интелектуалци чије су мисли давно поробљене!
Данас више нема словесних, освешћених и самосвојних
новинара, оних новинара који негују критичко
мишљење, критички поглед на свет, аналитичку и
синтетичку самобитност!
Оно што данас називамо новинарима јесу обична
пискарала, обични чиновници, илити слугиних слугу
слуге!
Зашто кажем да су они слугиних слугу слуге?
Зато што ти новинари раде за ту и ту медијску кућу;
чији је привидни газда тај и тај; али тај и тај ни сам
није свој газда, већ је и он подређен неком другом;
па је онда и тај други опет покоран неком трећем,
четвртом или петом; и све је ту, дакле, роб до роба,
илити слугинога слуге слуга!
А онај ко је на врху ове земаљске пирамиде, разумљиво
је да је најпонизнији Кнезу Таме!
Што значи, да сва сазнања и знања, да свако учење и
образовање, да сваки овоземаљски пут без вертикале,
без божанске осе, води изравно у умно и духовно
ропство, илити, речено песнички –
води у пространства Таме и Смрти!
Да би Србија повратила достојанство и
самопоштовање, онда би најмање петина Срба требало
да се држи етике и вертикале, најмање петина Срба да
мисли србски, да осећа србски, да говори србски и да
дејствује србски!

Да има србски поглед на свет, да има србску поетику,
да има србски став према животу и смрти, да има
србске визије и, на концу, да има србске духовне моћи!

Речи „демократски цивилизоване госпође“ Медлин Олбрајт – „Disgusting Serbs!“ (одвратни Срби)

На видео снимку испод, на 01 минут и 02 секунде, Медлин Олбрајт виче: „Disgusting Serbs!“ – Одвратни Срби 

****

Госпођо Олбрајт, донео сам Вам на поклон свој филм који сам снимио на Косову

27.10.2012. – Медлин Олбрајт – „Disgusting Serbs!“ (Одвратни Срби)

Како сам постао ратни злочинац

Пише Вацлав Дворжак, аутор филма „Отето Косово“

Постати ратни злочинац је у данашњем свету релативно лако. Довољно је да вас тако означи америчка администрација и тај сте. Најближа станица Хаг са својим судовима. Описаћу вам укратко како сам се у тој ситуацији нашао ја.

Моје ратно злочинаштво је почело сасвим ненападно и невино. Чекао сам дуги ред са интересентима за потпис госпође Олбрајт. Аутограмијада се одржавала на првом спрату палате књига Неолуксор, а ја сам за бившу госпођу државну секретарку владе САД спремио поклон.

Документарни филм „Отето Косово“ са енглеским титлом, као и пар плаката. Обезбеђење ме је додуше упозорило да госпођа Олбрајт потписује само своју књигу, а не неке плакате или фотографије, али са поклоном су ме пустили даље. Заједно са мном су били и моји пријатељи. Са њима сам се управо вратио са путовања по Косову, које је имало за циљ упознавање те српске покрајине.

„Госпођо Олбрајт, донео сам вам на поклон свој филм који сам снимио на Косову.“ Испрва осмех бивше министарке спољних послова, почео је полако да се криви у тренутку када сам извадио плакате. На њима су се налазили само фотографски мотиви из последњих ратова на Балкану. Поред стола где су се књиге потписивале нисам био сам. Било нас је петоро, а плаката такође пет. Замолио сам госпођу Олбрајт да нам уместо књига потпише остала своја дела којима се прославила на Балкану.

На првом плакату су били мотиви из рата у Босни. Подсетили су нас на то како је америчка администрација у Босну довела џихад, и са Ираном координирала наоружавање и снабдевање 4000 муџахедина, којима се у то време био управо завршио „посао“ у Авганистану. Преко 98.000 мртвих, мржња, као и етнички и верски очишћени простори средње Босне су коначан рачун овог рата. Следећи мотив су биле фотографије посечених српских глава, са којима су људи команданта Орића играли по Сребреници фудбал, пре него што је град од муслиманских злочинаца ослободила Војска Републике Српске. То што су САД тада стале на страну исламских фундаменталиста, дело је пре свега госпође Олбрајт, господина Клинтона и његове супруге. Тадашњи амерички амбасадор у Београду, на почетку босанског грађанског рата, вршио је притисак на вођу босанских муслимана Изетбеговића да откаже тек потписани Лисабонски споразум (Кутиљеров план), и тако упропасти мир у Босни на неколико дугих крвавих година. То је било дело тадашње америчке дипломатије.

На другом плакату је била приказана операција Олуја. Том приликом је из Хрватске, са својих вековних огњишта било протерано 220.000 Срба. Етничко чишћење огромних размера. Њени организатори до данас нису кажњени, а Срби на своју имовину не могу да се врате. Госпођа Олбрајт је тада, на тлу Организације УН, одвраћала пажњу тврдњама о масовним убиствима у Сребреници, махала сателитским снимцима на којима су наводно забележене свеже масовне гробнице. Фотографије су до данас наводно тајне. Можда зато, да се госпођа Олбрајт не би додатно бламирала. На означеним местима наиме никакве гробнице нису биле пронађене. Само је у ствари  госпођи Олбрајт  било потребно да на позорници ОУН, пред светом и америчким бирачима оправда припремано бомбардовање положаја војске Срба, за које су босанске Потурице и међународни муслимански авантуристи били кратки. На заборавимо да је тада Осама бин Ладен био амерички савезник, и по свету путовао са пасошем муслиманске државе која се управо рађала у Босни и Херцеговини. Антисрпска пропаганда, измишљене масовне егзекуције цивила у Сребреници итд., требало је да одвуку пажњу од припреманог етничког чишћења у Хрватској односно Крајини и Славонији. Оно је почело месец дана након ослобађања Сребренице под називом Олуја. Операцију је тада стручно припремило и рукводило неколико десетина америчких официра, који су од стране владе САД били привремено пенизионисани како би могли да ступе у службу приватне ратне фирме. Испланирали су и са хрватском војском извршили геноцидни напад на хрватске Србе. По завршетка овог „џоба“, војска Сједињених држава их је опет примила назад на њихове раније функције, у исту платну категорију. На овај начин су режисери тог гнусног чина избегли непријатна питања новинара у Конгресу.

Трећим плакатом смо желели да госпођу Медлин, рођену Корбел подсетимо на њену срамну улогу у агресији против оснивачког члана Организације Уједињених нација – Југославије. Бомбардовање, које је њен пријатељ Хавел назвао „хуманитарним“, значило је не само кршење Повеље ОУН већ и Вашингтонског уговора (Повеље НАТО). Олбрајтова је у функцији министарке спољних послова САД грубо погазила међународно право, што представља тежак међународни злочин. Мртва српска деца, људи погинули у возовима, аутобусима и избегличким колонама за госпођу Олбрајт су представљали „колатералну штету“ њене „хуманитарне“ агресије.

На четвртом плакату је приказано отимање две јужне српске области – Косова и Метохије – и поклањање ове територије албанској наркомафији.

Једна од фотографија бележи заљубљени поглед госпође Олбрајт упућен Хашиму Тачију, данашњем „косовском премијеру“. Шмекер је, свака част, госпођи Олбрајт се не чудим, али такође је у питању и тражени терориста у међународним размерама, који је основано осумњичен за трговину људским органима отетих и поубијаних становника Косова и Метохије. Тако барем стоји у извештају Дика Мартија који је изнесен у Савету Европе. Госпођа Олбрајт је и тада, 1999. године водила америчку дипломатију а њене дипломате су трагале за било каквим изговором за напад на Југославију. На крају је то био инцидент у Рачаку, догађај инсцениран уз помоћ терористичке организације УЧК. Њу су додуше НАТО окупатори, након заузимања Косова и Метохије, одмах забранили, али њени чланови укључујући командни кадар, заузели су места у влади, парламенту, политичким странкама, војсци, полицији.

И тако, у складу са тиме, данас изгледа Косово. Пре недељу дана сам се са пријатељима вратио са Космета те можемо да реферишемо. Отцепљење Косова, насилно прецртавање европских граница без сагласности држава којих се то тиче, без сагласности ОУН је следећи међународни злочин који би верни читаоци сабраних дела Олбрајтове требало да имају у виду. Уосталом, реците, неће ли се цена њеног потписа повећати сазнањем да потписана, није само славна дипломаткиња, мила земљакиња и вешта списатељица, већ исто тако и познати ратни злочинац који своје злочине лукаво скрива иза „борбе за људска права и слободу“.

И још пети плакат – трешња на торти.

Госпођа Олбрајт је заједно са братом првог именованог протектора окупираног Косова др Кушнера, основала компанију ИПКО. Нечасним методама, уз помоћ бивших чланова УЧК, елеиминисали су са тендера конкуренцију, формирали мрежу мобилне телефоније на Косову, а пре него што су фирму продали, косовској полицији су наложили да уништи другу конкурентску фирму мобилне телефоније како би подигли цену своје фирме. Добит за Олбрајт Груп је према албанским новинама Коха Диторе износила 200 милиона долара, за госпођу Олбрајт добит 5 % од те цене. Сасвим лепа награда за ноторно кршење међународног права и ратно хушкање.

 

Реакција госпође Олбрајт на наше плакате сама по себи довољно говори. Уместо дипломаткиње, у њој је победила друга Олбрајтова. Наше плакате је почела да кида и цепа. Хистерични крик „get out, get out…“ одјекивао је у занемелој сали књижаре Неолуксор. Даље се само сећам грубог напада обезбеђења палате књига, гурање, током кога су млади људи који су стајали поред добацивали „крвава бабо“; увреде на адресу мог скоро слепог пријатеља који ме је пратио; фотографкињу је обезбеђење оборило на  земљу … Вика „Без фотографисања! Без снимања!“ У том тренутку су ми попустили нерви, извињавам се, али нисам дипломата, и почастио сам бившу госпођу државну секретарку владе САД  титулом, коју сам о њој много пута чуо у Србији, на Косову, Македонији, Републици Српској, Црној Гори: „Балканска касапкиња“.

Госпођа Корбел Олбрајт, некада наводно узор дипломатског шарма, опет је повисила глас. Викала је на мене и моје пријатеље. „Ви сте ратни злочинци! Ви сте ратни злочинци!“ Тако се то десило. Онај на кога би некада госпођа Олбрајт показала прстом, био је крив. Одвезли би га у Хаг (ICTY), у смешно вођеним процесима би био осуђен, и готова ствар. Тако је прошло већ неколико десетина српских официра и генерала. Драги читаоци, молим вас немојте се чудити што сада заједно са мојим колегама из нашег удружења Пријатељи Срба са Косова, са стрепњом очекујем да из Хага дођу по нас – ратне злочинце.

Вацлав Дворжак,

Аутор је потпредседник грађанског удружења „Пријатељи Срба са Косова“, режисер и документариста

Са чешког превела: Наташа Кевић

Извор: нспм.рс
________
http://vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=0&idnovost=29485&novost=vostok%2Farhiva%2FGospodjo%2FOlbrajt%2C%2Fdoneo%2Fsam%2FVam%2Fna%2Fpoklon%2Fsvoj%2Ffilm%2Fkoji%2Fsam%2Fsnimio%2Fna%2FKosovu#.UI0T5mdi0g3

На протестном скупу „Хилари, ниси добродошла!“ који у понедељак 29. октобра на београдском Тргу Републике у 18 сати организују Српски народни покрет Наши и Српски сабор Заветници говориће канадски новинар српског порекла Џон Боснић и психолог и истакнути представник српске дијаспоре др Мила Алечковић.

28.10.2012. СНП НАШИ, саопштење, ФБР Иван Ивановић

Испред Српског сабора Заветници окупљенима ће се обратити Дамјан Кнежевић а испред Српског народног покрета Наши Игор Маринковић.

„Хилари Клинтон је репрезент фашистичке политике САД према Србији, ватрени борац за независност Косова и Метохије и радо виђен гост у Приштини. Њен супруг био је председник САД у време бомбардовања СРЈ 1999. године. Њен долазак у Србију је у циљу притиска на власт Србије да призна тзв. незавинсост Косова и Метохије и зато морамо дићи глас против ове посете.

Позивамо све достојанствене и поносне Србе, да се окупе и пошаљу јасну поруку дотичној и њеним сарадницима, да протагонисти шиптарских и усташких интереса нису добро дошли у Србију, а од српских власти да затражимо да се откаже гостопримство онима који вређају елементарно достојанство нашег народа!“ – стоји у позиву ове две организације.

Редакција  СНП Наши

Кратка веза: http://nasisrbija.org/?p=9285

„Србијо моја“ у изведби Перуанца србског порекла

Мирко Радовић је пореклом Србин, рођен је у Перуу, кантаутор је који иначе пева на шпанском језику. Песму „Србијо моја“ одпевао је и на шпанском и на србском језику и поставио на youtube.com.

28.10.2012. дневни листови, интернет

„Снимање ове песме било је за мене истински изазов, с обзиром да је моје знање српског основно и нисам се осећао спремним, али љубав и жеља могу све. Због тога сам на крају одлучио да то урадим и укључим је на албум… Молим Вас да ми опростите ако нешто не разумете“, навео је Мирко Радовић уз песму „Србијо моја“ коју је објавио на „Јутјубу“.

Тридесетшестогодишњи певач из Лиме исту нумеру је снимио и на шпанском језику, са жељом да своје сународнике упозна са културом Србије, коју је први пут посетио у 25. години, јер је Миркова породица након Другог светског рата емигрирала у Перу, где је и остала.

Песма „Србијо моја“ нашла се на албуму „Vivo en ti“ (живим у теби), који је Мирко описао следећим речима:

– Овај албум је заправо преглед мог живота, живота моје породице, моје Србије. Осврт на све што смо пропатили, волели и опростили. Мој циљ је да повратим изгубљено време, нашу културу, наш језик, наш идентитет.

 

Пре 45 година, у јулу 1967. године, трибунал за ратне злочине основан у Шведској и Данској, утврдио је да су САД криве због агресије у Вијетнаму. Трибунал је био друштвена организација састављена од угледних делатника антиратног покрета тог времена. Остао је у памћењу због тога што је подигао глас против рата у Вијетнаму, оцењујући га нељудским. Тада је “најдемократскија држава на свету” почела да користи Напалм бомбе против мирног становништва Вијетнама. Одлуком трибунала, пред целим светом обелодањена је суштина америчких војних кругова, али није умањен њихов експанзионизам.

28.10.2012. Фонд стратешке културе, пише: Дмитриј Седов

Генерална Скупштина УН 1984. године усвојила је Декларацију против мучења и других бруталних, нечовечних поступака или обраћања и кажњавања која понижавају достојанство човека и поново узрок томе био је тај што САД за време својих “ослободилачких похода” перманентно крше људска права. У том смислу је посебно карактеристичан период владавине Џорџа Буша млађег, када је у САД легализована казна мучењем, која се данас примењује према “посебно опасним затвореницима”, заробљеним током “рата против тероризма”. Мучења се одигравају у тајним затворима ЦИА, између осталих у затвору “Гвантанамо” на Куби, “Солт пит” у Авганистану, “Абу Греиб” у Ираку, као и у другим тајним робијашницама за које свет не зна.

Прошло је више од 10 година од како је пракса мучења постала општепозната чињеница, но нико од службеника у тим затворима који су учествовали у мучењима, није позван на одговорност у “најдемократскијој” земљи на свету.

Због тога се светска јавност сама бори за праведност, не чекајући буђење америчке Фемиде. Прошлог новембра Трибунал за ратне злочине који је основан у Малезији, осудио је Џорџа Буша и Тонија Блера за злочине против мира и друге ратне злочине током њихове агресије против Ирака 2003. године, а такође и за фалсификовање оправданости тих агресија. Седам чланова Куала-Лумпурског Трибунала који је 2007. године основао бивши премијер Малезије Матахир бен Мухамед нема формална пуномоћја и ради на друштвеним начелима. Али се тај Трибунал, као неко ко изражава вољу светске јавности, обратио Међународном кривичном суду са захтевом да учини неопходне кораке против оптужених. Чланови Трибунала сматрају да без обзира на “недодирљивост” оптужених на Западу, међународни поступак би имао веома важан значај и због тога што ће у међународној пракси бити регистрована чињеница оптужнице.

Из тог разлога крајем ове године посебна комисија трибунала заседаће против руководећих сарадника администрације САД и саслушати сведоке који су подвргнути мучењима у тајним затворима ЦИА.

Истовремено, Џулијан Асанж, оснивач Викиликса, публиковао је 100 тајних докумената који се тичу мучења затвореника у тајним затворима ЦИА. У документима се описују начини нељудског затварања и мучења људи, противзаконито киднапованих од стране ЦИА током извршења тзв. “Посебног програма”. Документи ће бити публиковани у деловима и садржаће опис свакодневног иживљавања над затвореницима, у тајним затворима ЦИА – Guantanamo Bay, Abu Ghraib, Camp Bucca и другим тајним затворима, где су држани затвореници.

Неки посматрачи су изнели мишљење да ЦИА покушава да филтрира ове публикације како би умањила распиривање страсти око овог питања. Између осталог, није искључено да ће се на интернету појавити документи у којима ће се говорити само о психолошким застрашивањима. Да ли је то само фалсификат постаће брзо јасно, јер постоји много живих сведока и страдалника, који указују на то да су се у затворима ЦИА практиковала премлаћивања људи и смрзавања до смрти, мучења електрошоковима и једноставно убијања без суђења и последица.

Први одабир докумената тиче се управо мучења у затвору Гвантанамо.

Џулијан Асанж каже да тај одабир има посебан значај, јер је Гвантанамо постао симбол за систематско кршење људских права од стране америчких власти. Неки од тих докумената сведоче о апсолутној неодговорности одговорних лица, каже се у његовој прес релизи.

У опису документа који ће се појавити у јавности стоји да тај документ представља инструкцију за технологију “нестајања” људи. У њему је детаљно прописано како треба киднаповане и у тајни затвор смештене људе лишити свих евиденцијских података, како би они постали “нико”.

Друга инструкција прописује уништење материјала са испитивања, што је постало познато још приликом откривања мучења у затвору Абу Граиб, средином деведесетих година.

Најава предстојећих публикација докумената Викиликса о тајним затворима, поново су заинтересовала јавност и правобраниоце за ту тему.

Опет су се појавиле публикације да су се у Гвантанаму поново појавили затвореници, који су тамо затворени без притворског рока и правосудне одлуке. Набрајају се имена и презимена тих људи.

Указује се како су и приликом мандата Б. Обаме као и код Џ. Буша млађег, услови њиховог боравка у затворима остали исто тако нељудски.

Но, забринута новим изборима, званична Америка не слуша те гласове.

СТУДИЈА ИЗВОДЉИВОСТИ О ССП ИЗМЕЂУ ЕУ И “КОСОВА“

28.10.2012 | 00:02  Фонд стратешке културе, пише: Дејан Мировић

Европска комисија је 10. октобра 2012. објавила документ под називом Feasibility Study on a Stabilisation and Association
Agreement between the EU and Kosovo* (у даљем тексту: Студија изводљивости о ССП између ЕУ и Косова) и KosovoAnalytical Report 2012  (Косово-Аналитички извештај 2012. у којем се очигледно не појављује чак ни чувена фуснота у наслову).

Само доношење Студије изводљивости о ССП између ЕУ и Косова је несумњив доказ да Брисел такозвано Косово третира као посебну државу у односу. На пример, конфедерална државна заједница СЦГ је у априлу 2005. године добила једну Студију изводљивости.

На исти закључак упућује и анализа текста Студија изводљивости о ССП између ЕУ и Косова. У фусности на стр. 1 се наводи да статус такозваног Косова треба тражити између Резолуције 1244 СБ УН и мишљења Међународног суда правде о проглешењу независности. Дакле, језичко и логичко тумачење показује да Приштина и Брисел могу тумачити ову фусноту како им одговора. (И то је све у вези са сувернитетом Србије на Косову у документу који има 14 страница).

Затим се на стр. 2 Студије изводљивости о ССП између ЕУ и Косова (у потпуности) обара главни (и дугогодишњи) аргумент овдашњих заступника тезе да је могућа политика ЕУ и Косово. Или, тако често помињана тврдња да 5 чланица ЕУ није признало такозвано Косово. И да ће то спречити одвајање јужне српске покрајине (и чланство те квазидржаве у ЕУ). Насупрот томе, у Студији изводљивости наводи: “Придруживање Косова Европској унији није у конфликту са чињеницом да државе чланице Уније имају различиту позицију у вези са статусом Косова према међународном праву“

(The association of Kosovo to the European Union is not in conflict with
the fact that the Member States of the Union havedifferent positions on
the status of Kosovo under international law).¹

Више него јасно за сваког неутрално и неострашћеног посматрача.

На сличан закључак упућују и друге формулације из Студије изводљивости о ССП између ЕУ и Косова. На пример, на стр. 3. и 12. се наводи да се ССП закључује од стране Савета министра на основу члана 217. и 218. Уговора о функционисању ЕУ (“These agreements were concluded by the Council on the basis of Article 218 Treaty on the Functioning of the EU“). Са друге стране, у члану 218. Уговора о функционисању ЕУ се наводи да се међународни споразуми закључују између ЕУ и трећих држава или међународних организација. Дакле, пошто такозвано Косово није међународна огранизација, очигледно је да се та нелегална творевина третира од стране ЕК као држава.

Исто се може закључити и када се прочита члан 217. у којем се наводи да ЕУ закључује споразуме на бази реципроцитета са државама или међународним организацијама.

Такође, на стр. 5. Студије изводљивости о ССП између ЕУ и Косова се наводи да ЕУ тесно сарађује са такозваним Министраством за европске интеграције и Националним саветом за ЕУ интеграције Косова.

На стр. 6. се наводи могућност да такозвано Косово буде члан Европске банке за обнову и развој, као и подаци о помоћи из ИПА фонда који је такође, предвиђен само за државе.

На стр. 7. и 10. Студије изводљивости о ССП између ЕУ и Косова се тврди да на такозваном Косову (где се некажњено тргује људским органима) наводно постоји владавина права и да је то добар основ за започињање преговора о ССП (“Kosovo isready to start negotiating a Stabilisation and Association
Agreement“).

Ништа мања хипокризија се појављује и на стр. 9. Студије изводљивости о ССП између ЕУ и Косова. Тврди се да се на територији те квазидржаве поштују људска и мањинска права загарантована од стране Савета Европе и УН.

На стр. 11 и 13. Студије изводљивости о ССП између ЕУ и Косова се наводи да ЕК тесно сарађује и са такозваним Министарством за трговину и индустрију Косова. Управо то министарство треба да има важну улогу у преговорима око ССП-а истиче Европска комисија.

У закључку Студије изводљивости о ССП између ЕУ и Косова, на стр.11-14. се истиче да такозвано Косово напредује ка ЕУ још од 1999. године. Правосуђе напредује у свом раду, као и рефоме које воде ка тржишној економији тврди ЕК.

Такође, ЕК истиче да Косово наводно одржава добре односе са својим “суседима“ (осим, изгледа, са Србијом јер; “Kosovo has also established good relations with most of its neighbours“).

Европска комисија изражава и (патетично) жаљење што је такозвано Косово једина “земља“ на западном Балакану која нема користи од закљученог договора о либерализацији визног режима

(“Kosovo is currently the only country of the Western Balkans that does not yet have contractual relations with the EU or benefit from the visa liberalisation“)

Коначно, у Студији изводљивост о ССП између ЕУ и Косова се подсећа се да је Савет министара ЕУ закључио још у децембру 2011. да Косово има “европску перспективу“.

На крају овог документа се констатује и да је највећи “изазов“ питање севера Косова (“део Косова“ за ЕК). Затим се препоручује властима у Приштини да створе услове који ће омогућити Србима да “осете“ да имају “будућност на Косову“.

У том смислу , констатује се да прогрес на путу ка ЕУ и закључивању ССП-а зависи само од такозваног Косова (“The pace ofprogress depends on Kosovo“). Дакле, Република Србија се и не помиње.

Претходном треба додати и да према члану 238. Уговора о функционисању ЕУ (други део Лисабоснког уговора). у Европском савету и Савету министара (као најзначајнијим институцијама ЕУ), квалификована већина од 1. новембра 2014. ће чинити најмање 55 % чланица и 65 % популације. Такође, државе чланице које желе да блокирају одлуку о преговорима са неком трећом државом морају имати више од 35 % популације од укупне популације ЕУ. Такође, уздржавање од гласања не спречава усвајање оних договора у у Европском савету и Савету министара који захтевају једногласност.²

Тумачење, после усвајање Студије изводљивост о ССП између ЕУ и Косова сасвим је могућ следећи развој догађаја. EУ и такозвано Косово ће након доношења Студије изводљивости закључити ССП. Европски савет и Савет министара ће одобрити овај уговор на основу члана 238. Уговора о функционисању ЕУ. Шпанија, Румунија, Словачка, Кипар и Грчка ће бити уздржани приликом тог гласања. Међутим, такав њихов став неће спречити усвајање ССП између ЕУ и Косова.

Или, ако (којим чудом) ослабљене кризом и економски зависне од Немачке државе попут Шпаније или Грчке, буду гласале против такозваног европског пута Косова, оне неће имати “мањину за блокаду“ која према члану 238. Уговора о функционисању ЕУ чини преко 35 % популације (Шпанија, Румунија, Грчка, Словачка и Кипар заједно чине око око 15 % популације ЕУ).

Дакле, пут такозваног Косова ка ССП-у је широм отворен након 10. октобра 2012. Или, пет држава чланица ЕУ који нису признале такозвано Косово неће моћи да спрече потписивање ССП након доношења Студије о изводљивости. Наравно, после ССП следи кандидатура Косова за ЕУ. И у задњој фази Уговор о приступању Косова ЕУ. Уосталом, такав расплет догађаја након добијања Студије изводљивости не крије и нови немачки амбасадор у Србији Хајнц Вилхелм. Он је само два дана након објављивања Студије изводљивости изјавио да Косово треба да буде члан ЕУ.³

1 Такође, наводи се и :“ From the legal point of view, however, it suffices to find that the fact that some Member States do not recognise Kosovo as an independent state does not constitute a legal obstacle for the Kosovo authorities to implement the obligations that would arise from an association agreement“.

2 Према члану 218. Уговора о функционисању ЕУ споразуми са другим државма се закључују уз квалификовану већину у Савету министара , осим са земаљма кадндиатима за приступање ЕУ када је потребана једносгласност.

3 Амбасадор Немачке Викхем је изјавио Србија не треба да спречава “Косово да постане члан УН и ЕУ“, више о томе “Политика“13. октобар 2012.

Отворено писмо др. Љубомира Т. ГРУЈИЋа председнику Србије Томиславу Николићу, Народној скупштини, председнику Народне скупштине, председнику Владе Ивици Дачићу…

27.10.2012. СРБИ НА ОКУП

Господин

Томислав НИКОЛИЋ председник Републике

Андрићев венац бр. 1, 11000 Београд

Препорученом поштом с повратницом и преко интернета: predstavkegradjana@predsednik.rs

Народна скупштина

Господин мр Небојша СТЕФАНОВИЋ, председник Народне скупштине

Краља Милана 14, 11000 Београд

Препорученом поштом с повратницом.

Влада

Господин Ивица ДАЧИЋ, председник Владе

Немањина 11, 11000 Београд

Препорученом поштом с повратницом.

Доставља се препорученом поштом с повратницом:

Њ. К. В. југословенски престолонаследник

господин Александар КАРАЂОРЂЕВИЋ

Краљевски Двор

11040 Београд

Доставља се преко интернета:

ДРЖАВЉАНИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

у Републици Србији и ван ње: http://www.istina-pravda-mir.info

ПОЛИТИЧКИМ СТРАНКАМА/ПАРТИЈАМА/ПОКРЕТИМА

СРЕДСТВИМА ЈАВНОГ ОБАВЕШТАВАЊА

Ваша Екселенцијо председниче Републике поштовани господине Томиславе НИКОЛИЋУ,

поштовани: председниче Народне скупштине господине мр Небојша СТЕФАНОВИЋУ, председниче Владе господине Ивице ДАЧИЋУ, сви народни посланици и чланови Владе,

Предмет: Поштовање Устава, државе и народа

Надам се, да ћете упркос својим обавезама, да прочитате ово јавно писмо вама.

Слободан сам (на основу Члана 56 Устава) да вам поднесем, и да замолим ваш јавни одговор на

ПРЕДЛОГ

да председник Републике тражи од Народне скупштине Републике Србије и од Владе Републике Србије да поднесу колективне оставке и да он својом оставком да пример њима, а због непоштовања Устава, државе и народа, или да без даљег одлагања у свему сви поштујете Устав, државу и народ тако што на основу Устава Председник тражи од Народне скупштине да поништи све противуставне одлуке донете у претходном периоду, а не да их следите, и да меродавни државни органи спроведу одговарајуће поступке и процесе:

1. Да се поништи „Закон о ревизији колонистичких односа“ Демократске Федеративне Југославије из почетка августа 1945. године којим се србским породицама протераним у току хитлеровске шиптарске окупације 1941. – 1945. забрањује повратак на своја имања, у своје домове, на Косову и Метохији.

2. Да се поништи признавање неистине да су републике СФР Југославије имале уставно право на самоопредељење и право на отцепљење од ње, и да се поштује истина.

3. Да се поништи признавање неистине да су Р. Србија и Србски народ започели рат у СФРЈ 1991./1992, и да се поштује истина.

4. Да се поништи признавање неистине да су Срби у Крајини, Славонији, Лики, Банији, Кордуну, тј. у Хрватској, започели рат, и да се поштује истина.

5. Да се поништи признавање неистине да су Срби у Босни и Херцеговини започели рат, и да се поштује истина.

6. Да се поништи признавање неистине да су Срби у Сребреници извршили геноцид над муслиманима, да се поништи Декларација Народне скупштине о Сребреници и да се поштује истина о догађајима и о њиховом узрочно-последичном редоследу.

7. Да се пониште све одлуке којима се признају права шиптарској окупацијској власти да има своју војску и полицију на Косову и Метохији, да се тражи од УН да се Косово и Метохија демилитаризује, да се ставе ван снаге и укину све шиптарске институције које не поштују Републику Србију, њен Устав, њен суверенитет на Косову и Метохији и њену територијалну целовитост.

8. Да се поништи неуставна пријава за учлањење Републике Србије у Европску Унију.

9. Да Народна скупштине укине Закон о потврђивању споразума између Владе Републике Србије и Владе Сједињених Америчких Држава о заштити статуса и приступу и коришћењу војне инфраструктуре у Републици Србији, да се тај споразум раскине и да све војне формације САД у року од 18 месеци напусте Републику Србију.

10. Да се отвори кривични поступак против претходног председника Републике господина Бориса Тадића за његово противуставно деловање.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Поништавање свих противустваних одлука и аката донетих у име Републике Србије је неопходно да би Р. Србија потпуно деловала у складу с Уставом, да би власт штитила државу и поштовала народ, и да би се схватило да Р. Србија обнавља поштено историјску србску државност. Tако може и треба ефикасно да се искорени корупција. Истребиће се веома суптилна државничка корупција на највишем државном нивоу. Њене последице могу да буду далекосежне и катастрофалне по државу и народ. Деловање лица на високом државном положаје против интереса сопствене државе и народа, које му (а понекад и породици) доноси похвале, признања, посебне погодности, и/или материјално-финасијску корист, је пример такве корупције. Њеним искорењивањем ће бити дат јасан пример и постићи ће се пуна морална оправданост за истребљивање свих осталих видова корупције, на свим нивоима и у свим областима. Делатељи против Устава и закона и носиоци државничке корупције треба да одговарају према Уставу и закону. На предлог Председника, као заштитника Устава и закона, то треба да спроведу ефикасно одговарајући државни органи.

Председничка заклетва (4. пасус Члана 114 Устава) обавезује Председника да штити Устав и закон и чини Вас, председниче НИКОЛИЋУ, меродавним (тачка 8 Члана 112 Устава) да покренете поступке у том смислу. То сте добровољно, с чашћу и поносом, прихватили. Председничка је обавеза да све што је у претходном мандатном периоду противуставно урађено председник Републике одбије и да тражи спровођење уставних и законских поступака за њихово поништавање. Даље се наводе питања од битног значаја за поштовање Устава, државе и народа, а по којима је неопходно уставно деловање председника Републике.

1. Да се поништи „Закон о ревизији колонистичких односа“ Демократске Федеративне Југославије из почетка августа 1945. године којим се србским породицама протераним у току хитлеровске шиптарске окупације 1941. – 1945. забрањује повратак на своја имања, у своје домове на Косову и Метохији.

После 523-годишњег ропства под Османлијама, и краткотрајног предаха од 1912. – 1941. године, Срби су били пoдвргнути нeчoвeчнoj фaшистичкoj oкупaциjи oд стрaнe Вeликe Aлбaниje у jугoзaпaднoм дeлу Србиje – у србскoj кoлeвци Koсoвo и Meтoхиja зa врeмe Другoг свeтскoг рaтa. To je рeзултoвaлo у вишe oд 150 хиљaдa прoтeрaних Србa и у вишe oд 100 хиљaдa aлбaнских дoсeљeникa усељених без сагласности власти Србије.

Република Србија, преко С Р Југославије, је правни наследник СФР Југославије / ФНР Југославије / Д Ф Југославије. Зато је Република Србија, у складу са историјом Србског народа и Косова и Метохије, и у складу са својим Уставом (Преамбула и Председничка заклетва у Члану 114 Устава Р. Србије), а и у складу с Резолуцијом УН 1244, дужна да званично и формално укине тај закон чији циљ добро илуструје све што се потом догађало, а што су још тада планирали државни врх Југославије и вођство КПЈ:

„“PLANIRAMO DA IM PREDAMO KiM“ – E. Kardelj

O Amrozu:

http://freeserbs.org/info/2004-jun

Momchilo Jokic’:

„Tito nije Broz“

Dragi moj druze Ljubomire.

Ja sam sin partizana i od svog vaspitanja ne mozes da pobegnes itd… ali: kada mi je u ruke dosla knjiga pod naslovom (u slobodnom prevodu): „Dva Josipa (Tito i Staljin): istorija Jugoslavije i Rusije u WW II“ tadasnjeg Staljinovog prevodioca i posleratnog postovanog strucnjaka za sva ta pitanja od Dimitrova do Inforbiroa i kada sam u njoj video stenogram tipa:

Moskva. WW II. Staljin:

„A tamo se vi granicite sa Albanijom?“

Kardelj (Tito tada nije bio prisutan):

„Da. Oni su divan narod. Kod nas ih ima mnogo i zive na teritoriji koju mi zovemo Kosovo i Metohija. Mi planiramo da im tu teritoriju predamo u buducnosti…“

Pa sta na to da se kaze? To nije brbljanje: to je dokument!!! Glavu bih mu otkinuo samo kada bi on bio ziv!!! Ko to „vi“? Vi planirate? Vidi majku mu… ta je knjiga kod mene postavila krst na komuniste (i knjiga „Dimplomat“ – Oldrica — da li ste citali?) Ipak: partizani i WW II je jedno a (vodje) komunista (ne tipa mog oca i mnogih postenih ljudi koje znam i znao sam) je nesto sasvim drugo! “

Поништавање тог закона је раскршћавање с антисрбском политиком у Србији и морална подршка опстанку и повратку Срба на Косово и Метохију.

2. Да се поништи признавање неистине да су републике СФР Југославије имале уставно право на самоопредељење и право на отцепљење од ње, и да се поштује истина.

Основно правило узрочности и закључивања налаже да су начела од којих се полази у једном акту основа тог акта, да се она у њему обавезно признају и поштују и да је неважеће све што је даље у њему супротно неком од тих начела.

Распрострањено и дубоко уврежено, од владајуће олигархије СКЈ и СФРЈ створено, а и суштински и формално нетачно и неистинито, позивање на Устав СФР Југославије из 1974. године јесу тврдња да су југословенски народи имали право на самоопредељење ДО отцепљења [што је недавно поновио и један сарадник листа „ПЕЧАТ“ (бр. 128, стр. 21, 20. август, 2010. год.) у свом чланку „Демаскирање спин-мајстора“ ] и тврђење републичких органа четрири републике и власти већине западних држава да су једино републике имале право на отцепљење од СФР Југославије.

Та тврђења оповргава сам Устав СФРЈ из 1974. године. Почетак његове прве реченице гласи (Додатак 1):

„Народи Југославије, полазећи од права сваког народа на самоопредељење,

укључујући и право на отцепљење,“ …

(У С Т А В СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ФЕДЕРАТИВНЕ РЕПУБЛИКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ, УВОДНИ ДЕО, ОСНОВНА НАЧЕЛА, I)

Једино су југословенски народи имали уставно право на самоопредељење и право на отцепљење. Цео Устав СФРЈ и сама СФР Југославија су засновани на та два права народа. Било шта што је супротно тим правима је ништавно. Пошто све републике нису биле национално успостављене, зато оне нису могле да имају та права, јер би та права била супротна основним начелима Устава СФРЈ. Зато нигде у Уставу СФРЈ та права нису ни дата републикама. Југословенски народи су створили све Југославије. Олигархија КПЈ је самовољно, без референдумске сагласности народа, створила републике и одредила њихове административне међе. По Уставу СФРЈ из 1974. године, републике су добиле само делимичан статус државности заснован на суверености народа и снази самоуправљања радничке класе и радних људи (Члан 4 Устава СФРЈ). У Уставу СФРЈ се јасно истиче да сувереност народа представља основу републике. Не спомиње се сувереност република. Устави република су морали да буду (Члан 206 Устава СФРЈ), и били су (Додатак 2), у складу с Уставом СФРЈ. Делимична државност република СФРЈ је анологна државностима држава у САД. Од Алабаме до Уајоминга. Непоштовање Устава СФРЈ је довело до катастрофе и трагедије на тлу СФРЈ.

Сваки југословенски народ је имао, и има, право да слободно одлучи да ли ће живети у својој самосталној и независној држави, или у заједници с другим народом, или народима, у сједињеној самосталној и независној заједничкој држави. То право људи и народа је у основи Уједињених Нација (2. Став Преамбуле и Глава 1: Члан 1-тачка 2, Повеље УН). Сваки југословенски народ, те и Србски народ, има законито и уставно право да се сједини у сопственој држави на својој земљи у највећем могућем проценту.

Прихватање тврђења да су републике имале право на самоопредељење и право на отцепљење није само погрешно тумачење Устава СФРЈ из 1974., већ је свесно обмањивање људи и народа. На тој неистини се заснива неосновано оправдање за бесправно, немилосрд-но, благо речено: терористичко, здравствено, морално, материјално, еколошко, оружано, територијално, духовно, културно, и информацијско, беспримерно, неоправдиво, кажњавање санкцијама и бомбардовањима србских земаља и Срба и понижавање уценама и претњама Србије и целог Србског народа. Не само да смо оптужени да смо агресори и геноцидни, већ се таква оптужба стално појачава, тако нас третирају и то се продубљује. Шта више, захтевају, присиљавају нас, не само да то прихватимо већ да тако васпитавамо, образујемо, своју децу и потомство. Када наша власт то прихвата, онда је народ обезглављен и у расулу.

Противуставно, насилнички оружано, и бестидно лажима подржавано, уништавање СФР Југославије, ради противуставног отцепљивања четири републике: Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине, и Македоније, је највећи злочин у Европи после Другог светског рата. Он је уништио мир и слободу у антифашистичкој и мирољубивој Југославији. Њу је потпопио у крви недужних људи, и урезао је у сећање распламселе освете и мржње, раширио је страхове и патње, изазивајући и проузрокујући нова злодела и злочине. Неприхватљиво је тенденциозно разматрање само једног злочина, занемарујући остале злочине. Недозвољавајуће је да се они не разматрају узрочно-последично, хронолошки, почевши од тог првог и основног злочина, почевши од његових твораца до његових извршилаца. Њихово штићење је нови злочин.

3. Да се поништи признавање неистине да су Р. Србија и Србски народ започели рат у СФРЈ 1991/1992, и да се поштује истина.

Устав СФРЈ из 1974. је одређивао да СФРЈ има свог Председника (Глава III Устава СФРЈ). Тада је маршал Јосип Броз Тито био жив. Био је у толикој снази, моћи и ауторитету да људи нису помишљали да он не буде на челу државе (уз вођење једине партије, војске, полиције и других државних органа и служби). Њему је приписан ореол неприкосновеног Ослободиоца народа и земље. Његов избор за председника СФРЈ није имао временски ограничен мандат, тј. био је доживотно изабран (Члан 333 Устава СФРЈ). Он је умро 1980. године. Устав СФРЈ институцију председника Републике није везао само за њега, није је ограничио само на њега.

Политички је државом за свог живота владао Јосип Броз преко КПЈ, тј. СКЈ, и државних органа. После 1946., колико се сећам године, више није била дозвољена ни једна друга политичка странка осим КПЈ. Образложење је било да је једино марксизам истинита и правична идеологија, да једино КПЈ исказује, спроводи и штити марксизам, да КПЈ преузима сву друштвену и политичку одговорност за опстанак и развој Југославије. Колика је та одговорност била огледа се у самовољном укидању СКЈ 1989. године, а потом и у деловању већине водећих чланова СКЈ супротно Уставу СФРЈ, у њиховом декларисању за демократе да би се задржали на руководећим државним функцијама и да би добили страну подршку.

Према Уставу СФРЈ територија СФРЈ је била јединствена целина састављена од територија република и није могла да се мења без сагласности свих република и аутономних покрајина (Члан 5 Устава СФРЈ). Одбрана земље је била неприкосновено и неотуђиво право и врхунска дужност и част сваког држављанина (Члан 172 Устава СФРЈ). Држављани су имали право и дужност да учествују у друштвеној самоодбрани (Члан 173 Устава СФРЈ).

Савезна скупштина је била врховни орган управљања СФРЈ (Члан 282 Устава СФРЈ). Она је одлучивала о унутрашњој и спољној политици, о промени границе СФРЈ, о рату и миру, бирала је председника СФРЈ итд. (Члан 283 Устава СФРЈ).

Председништво СФРЈ је било врховно тело меродавно за администрацију и командовање оружаним снагама СФРЈ (Члан 313 Устава СФРЈ). Оно је било меродавно и одговорно за одређивање мера за заштиту државе и народа (Члан 316 Устава СФРЈ). Председник СФРЈ је по Уставу био председник Председништва (Члан 335 Устава СФРЈ). Нико други.

Устав СФРЈ је јасно одредио поступак, начин и меродавност избора председника СФРЈ (Члан 334 Устава СФРЈ). Он је такође јасно одредио дужности, права, надлежност, моћ и ауторитет институције председника СФРЈ (Чланови 335 – 345 Устава СФРЈ).

Председник СФРЈ је требало да представља СФРЈ (Члан 335 Устава СФРЈ), требало је да буде председник Председништва (Члан 335 Устава СФРЈ), и после смрти Јосипа Броза. Да је нови Председник био изабран, био би врховни командант оружаних снага СФРЈ и председавао би и Савету за националну одбрану (Члан 335 Устава СФРЈ). Од 1980. године је до 1990. године прошла деценија. За то време Народна скупштина у пуном саставу (Члан 334 Устава СФРЈ) није ни једном заседала да би извршила уставни избор новог председника СФРЈ! Зашто ни један председник Савезне скупштине у том периоду није заказао њену седницу у пуном саставу с тачком дневног реда: Избор председника СФРЈ? Нити је то тражило Председништво СФРЈ, нити Савезно извршно веће, нити Савет Федерације, нити Генералштаб, нити руководство СКЈ! Сви су они били водећи чланови КПЈ/СКЈ.

Пошто за једну деценију нису изабрали председника СФРЈ, већ су сами разбуцали СКЈ и посегли за рушењем СФРЈ и грабежом за остајање на врховним позицијама, руководиоци већине република, некадашњи чланови КПЈ/СКЈ, су се ставили на чело противуставног, насилничког рушења и уништавања СФРЈ. Један држављанин СФРЈ (Србин из Србије) им је свима упутио 5. јула 1991. године јавни апел да се по Уставу СФРЈ распишу избори за Савезну скупштину јер јој је био истекао мандат још у 1990. години, да она решава проблеме по Уставу и да се зауставе сви оружани сукоби. Сви су се они оглушили о апел.

Вeћинa врхoвних кoмaндaнaтa у Jугoслoвeнскoj Нaрoднoj Aрмиjи нису били Срби.

Срби нису имaли вeћину у Прeдсeдништву СФРJ. Оно је радило без свог уставног председника! Измислили су да уместо њега бирају међу собом председника с мандатом од једну годину! Какво непоштовање Устава, омаловажавање државе и обмањивање народа!

Прeдсeдник Сaвeзнe Влaдe ниje биo Србин.

Министарство иностраних послова СФРЈ je било под управом Хрвата (који су стварали и слали слику у свет о догађајима и народима у СФРЈ).

Прво је у Словенији организована противуставна (Чланови 172, 173, 237- 240 Устава СФРЈ), оружана борба Територијалне одбране Словеније против савезне армије ЈНА. Вeћинa вojникa и oфицирa у сaвeзнoj Aрмиjи (ЈНА) у Слoвeниjи нису били Срби. Уставна дужност савезне Армије је била одбрана СФРЈ (Члан 240 Устава СФРЈ). У Словенији је тада убијено 52 војника регуларне савезне Армије (ЈНА), 1991. год. Погинули су недужни србски младићи. Тако је почела серија злочина ради насилног уништавања СФР Југославије, супротно Повељи УН, Међународном праву и супротно самом Уставу СФРЈ.

Уместо да се поштовао Устав, да је извршен избор нове Савезне скупштине да би она одредила услове и поступак за изјашњавање народа по питању самоопредељења и отцепљења и да би извршила избор новог председник СФРЈ, руководство Словеније је покренуло њену Територијалну одбрану на оружану побуну против ЈНА и СФРЈ.

Увођење демократије у СФРЈ су у Словенији започели противуставно, оружаном борбом, што је почетак распиривања мржње, злочина, убијања, клања људи у СФРЈ и њено растурање. Је ли неко некоме био званично објавио рат и образложио зашто то чини? Тако је започео «грађански рат». Започела га је Територијална одбрана Словеније под руководством водећих словеначких чланова некадашњег СКЈ. Није га започела Србија. Нису га започели Срби. Да Срби не би износили ту истину, они, и Србија у целости, су оптужени за агресоре и покретаче оружаних сукоба у СФРЈ. Страшна неистина. Није ли то злодело?

Руководство Србије се залагало за очување југословенске федерације. Потпуно је било томе предано. Било је толико томе посвећено да није омогућило, није дозволило, Србском народу у Србији да се референдумски изјасни да ли је за заједничку државу или за своју самосталну државу. Односили су се према Србском народу исто као и врх Краљевине Србије 1918.

[Краљевину Србију је створио Србски народ. Она је без референдумске народне сагласности скинута с пиједестала победника и борца за правду и слободу. Укинута је 1918. да би се створила заједничка Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, која је касније (1929.) постала Краљевина Југославија, а у складу с Нишком декларацијом из 1914. године. Декларација је била одговор на ултиматум Аустро-Угарске царевине. Декларацијом је објављено да ће Србија да се бори до ослобођења и уједињења с братским Словеначким и Хрватским народом. Племенита идеја, побуда, мотив и циљ. Наши дедови, упркос упозорења војводе Мишића Краљу, тада нису могли да замисле да ће да се деси све што се потом догодило до данас у Југославији. Краљевина Србија је укинута без одредбе да се она аутоматски васпоставља у тим и тим границама ако се распада, укида, нестаје, заједничка држава. Очигледно се веровало у дуготрајност Краљевине СХС/Југославије. Толико се дубоко веровало да је Србство потпуно запостављено ради уздизања Југословенства. Створено је плодно тло за Титово «братство и јединство». Тако је 1918. године престала да постоји и србска краљевска династија Карађорђевић поставши искључиво југословенска. Једна од битних начелних предности монархије над републиком је одржавање непрекидности државе. Безусловно укидање Краљевине Србије показује да ни монархија не гарантује, не обезбеђује, непрекидност државе. Догађаји од 1918. до данас показују да је безусловно укидање Краљевине Србије велика грешка с далекосежним трагичним последицама по Србију и Србски народ. Наш народ је морално, национално, територијално, културно, економски, војно, а нажалост и биолошки, декласиран.

Исељеништво се богати србском омладином. Бела куга пустоши србске домове у србским земљама, забрињавајућим растом у Србији. Јесмо ли способни, јесмо ли вољни, да се створи оштенародни фонд за помоћ србским породицама с децом, чији је приход по члану недовољан? Има људи који оправдано заслужују и имају опште поверење Србског народа, који су стручни и способни да воде тај фонд. То је велика обавеза и одговорност. И част.

Брзоплете одлуке власти да се одриче србских националних вредности (територије, државе, језика, писма, имена, србског сељаштва као србског хранитеља и извора србског родољубља, србске привреде и србског предузетништва као носиоце србског привредног развоја, србске династичке наследности као симбола историјске србске државности, србског културног, духовног, и родољубивог стратешког, наслеђа) створиле су погодне услове за деловања против Србије и Србског народа. Садашње генерације младих постепено откривају те грешке, заблуде и најдубље осећају њихове последице. Ми старији морамо да им признамо да се нисмо томе супротстављали масовно (не појединачно, јер је све време било појединаца који су се супротстављали погрешним ставовима и одлукама власти, почевши од војводе Живојина Мишића 1918.). Је ли наша садашња власт кадра да извуче поуке?].

Нису ни Србија ни Срби започели оружане сукобе, грађански рат, ни у Југославији у целини, нити у било којој њеној републици.

Противуставно, насилничко оружано растурање и уништавање СФР Југославије је вишеструки злочин: против мира, против човечности, против слободе човека и народа, против суверене мирнодопске и мирољубиве државе једне од оснивача ОУН. Она није никог нападала. Она није никоме претила. Тај вишеструки злочин је проузроковао сва потоња недела, све потоње злочине, распирио и распламсао мржњу међу људима и народима. Довео је до катастрофе и трагедије многих људи, породица и народа. Срби нису покретачи тога.

4. Да се поништи признавање неистине да су Срби у Крајини, Славонији, Лики, Банији, Кордуну, тј. у Хрватској, започели рат, и да се поштује истина.

Рeпубликa Хрвaтскa je на неуставан начин укинулa у свoм Устaву Србимa стaтус jeднoг oд двa кoнститутивнa нaрoдa, а кojи je Србимa биo гaрaнтoвaн Устaвoм прeтхoднe Сoциjaлистичкe Рeпубликe Хрвaтскe (Додатак 2). Штa вишe, Рeпубликa Хрвaтскa je oдбилa дa прихвaти билo дa Срби дoбиjу aутoнoмиjу у Kрajини и Слaвoниjи билo дa признa рeзултaт њихoвoг рeфeрeндумa. Taквe прoмeнe и рaстућa кaмпaњa и претње прoтив Србa, штo je свe примoрaвaлo Србe дa сe сeтe свoje истoриje у, oд Хитлeрa заштићeнoj, нaцистичкoj Нeзaвиснoj Држaви Хрвaтскoj (НДХ) у тoку Другoг Свeтскoг Рaтa, нaтeрaлo je Србe дa сe брaнe и дa штитe свoja прaвa у својој дедовини Kрajини и Слaвoниjи.

Срби су противустaвнo пoстaли jeднa oд нaциoнaлних мaњинa у Рeпублици Хрвaтскoj. Срби су били примoрaвaни дa прихвaтe стaтус нaциoнaлнe мaњинe у свojoj дeдoвини гдe je њихoв брoj биo битнo смaњeн гeнoцидним мучeњимa oд стрaнe Нeзaвиснe Држaвe Хрвaтскe у тoку Другoг Свeтскoг Рaтa. Срби у Хрватској су били присиљaвaни 1991. дa сe издвоје из СФРJ супрoтнo рeзултaту њихoвoг рeфeрeндумa.

Хрвaтскa пaрaвojнa jeдиницa je зaпoчeлa бoрбу прoтив Србa у Kрajини и Слaвoниjи дa би спрeчилa Србe у њихoвoм нaстojaњу дa oствaрe свoja рaвнoпрaвнa људскa и нaциoнaлнa прaвa и дa примeнe рeзултaт свoг рeфeрeндумa.

Срби су били приморани да се бране у Хрватској.

5. Да се поништи признавање неистине да су Срби у Босни и Херцеговини започели рат, и да се поштује истина.

Срби, кojи су били jeдaн oд три кoнститутивнa нaрoдa, су били жeстoкo примoрaни дa сe брaнe, дa штитe свoja прaвa и свoje нaслeђe и у својој дедовини Бoсни и Хeрцeгoвини. Срби су тaмo вековима нaсeљaвaли вишe oд 73%, a пoсeдoвaли вишe oд 62% зeмљe кoja je билa њихoвa нaслeднa пoрoдичнa свojинa.

Хрвaтскa пaрaмилитaрнa jeдиницa je упaлa у Бoсну и мaсaкрирaлa Србe у Бoсaнскoм Брoду укључуjући и грaдoнaчeлникa (пoчeтaк 1992. г.). То, муслиманско убиство младожењиног оца Николе Гардовића на србској свадби у Сарајеву и хрватско – муслиманско спаљивање србског места Сјековац у Босни почетком 1992. године су отворили оружане сукобе и у Босни и Херцеговини. Нису их Срби започели.

6. Да се поништи признавање неистине да су Срби у Сребреници извршили геноцид над муслиманима, да се поништи Декларација Народне скупштине о Сребреници и да се поштује истина о догађајима и о њиховом узрочно-последичном редоследу.

Нити су Срби водили геноцидну политику, [што показује чињеница да је генерал Ратко Младић лично руководио (http://www.youtube.com/watch?v=QUsVxTCh3jo&feature=related) безбедоносним смештајем и превозом муслиманске деце, жена и старијих људи аутобусима да би се спасли од оружаних опасности], нити су Срби масакрирали 8000 (или више) невининих муслиманских цивила у Сребреници. Доказ за ово дају пре свега они који тврде да су Срби масакрирали 8000 (или више) невининих муслиманских цивила у Сребреници и да су извршили геноцид. Они дају тај доказ јер нису одмах тада позвали државне представнике, представнике Срба, представнике УН, и медиа да њима и свету покажу тела масакрираних. Они нису дозволили представницима Срба да учествују у идентификовању лица чија су тела приказивана као жртве тог наводног масакра. Они прећуткују чињеницу да је више од три хиљаде лица, чија су имена на списку масакрираних у Сребреници, касније учествовало на изборима. Они скривају истину да су муслиманске оружане снаге биле стациониране у Сребреници супротно одлуци УН и да су одатле улетале у околна србска села где су масакрирале хиљде и хиљаде невиних Срба, и жене и децу и старије људе 1992. – 1994. г.

Муслимaнскe пaрaвojнe jeдиницe су чиниле злoдeлa прoтив Србa кaдa су мaсaкрирaлe вишe oд хиљaду и двeстa нeвиних србских цивилa у oкoлини Срeбрeницe, Скeлaнa, Mилићa и Брaтунцa у Бoсни. Осма тактичка група Армије БиХ са седиштем у Сребреници, под командом Насера Орића, је уништила 110 србских насеља у Бирачу, убила 3262 особе, а остале протерала. Око 73 одсто, 2382 особе, су били цивили. У сребреничком делу Подриња ни данас нема Срба. Немају где да се врате. Срби су били примoрaни дa пaтe у тишини збoг муслимaнскoг убиствa вишe oд хиљaду нeвиних Србa нa прaвoслaвни Бoжић у сeлу Kрaвицe (7. jaнуaр 1993. г. ) и у спaљeних нeкoликo србских сeлa: углaвнoм жeнe и дeцa пoштo су мушкaрци били нa фрoнту. Срби су били примoрaни дa ћутe кaдa су били лaжнo oптужeни дa су oргaнизoвaли кoнцeнтрaциoнe лoгoрe у Бoсни, штo сe пoкушaвaлo дa сe дoкaжe прикaзивaњeм фaлсификoвaних фoтoгрaфиja. Срби су били тaкoђe принуђeни дa пaтe у тишини збoг видeo кaсeтa кoje су пoкaзивaлe муслимaнскoг кoмaндaнтa Нaсeрa Oрићa кaкo држи србскe глaвe, или кaкo убиja невине Србe, кoje су тaдa кружилe Бoснoм дa би сe зaдoвoљили oни кojи су финaнсирaли учeшћe Mуџeхeдинa у рaту. Срби нису извршили ни бомбардовања сарајевских пијаца за која су били неистинито оптуживани. Сeриja oвaквих дoгaђaja je примoрaлa Србe дa сe брaнe вojнo дa би избeгли пoнaвљaњe судбинe кojу су њихoви рoдитeљи дoживeли пoд Хитлeрoвoм нaцистичкoм oкупaциjoм у тoку Другoг свeтскoг рaтa.

Ви до сада нисте показали да сте спремни да свуда износите истину о томе. Ако тако мислите да наставите, да прихватате Декларацију коју је претходни сазив Народне скупштине усвојио са 127 гласова, онда је најбоље да одмах поднесете оставке. Ако остајете на овим највишим државним положајима имајте у виду да је Р. Србија заснована на владавини права и социјалној правди, људским правима и слободама (Чланови 1, 18 и 27 Устава Р. Србије). У њој треба да се поштује људско достојанство и сви су дужни да га поштују (Чланови 19 и 23 Устава Р. Србије). У Р. Србији је физички и психички интегритет личности неповредив и нико не може да буде изложен понижавајућем поступању (Члан 25 Устава Р. Србије). Декларација Народне скупштине о Сребреници дејствује супротно овим одредбама Устава Р. Србије. Зато сте обавезни председниче НИКОЛИЋУ да тражите од Народне скупштине да је поништи.

7. Да се пониште све одлуке којима се признају права шиптарској окупацијској власти да има своју војску и полицију на Косову и Метохији, да се тражи од УН да се Косово и Метохија демилитаризује, да се ставе ван снаге и укину све шиптарске институције које не поштује Републику Србију, њен Устав, њен суверенитет на Косову и Метохији и њену територијалну целовитост.

Србиja je прихвaтилa, рaзумeвajући пaтњу Шиптарскoг нaрoдa пoд диктaтурoм стaљинистичкoг диктaтoрa Eнвeрa Хoџe, стoтинe хиљaдa aлбaнских дoсeљeникa нa Koсoву и Meтoхиjи.

Држављани Р. Србије шиптарске националности, и шиптарски дoсeљeници у Србиjу, су уживaли истa, или и вeћa, људскa прaвa нeгo штo их националне мањине и дoсeљeници имajу у другим зeмљaмa.

Србиja je oмoгућилa дa aлбaнски дoсeљeници живe у миру, сa истим пoлитичким прaвимa, услoвимa зaпoшљaвaњa, дa имajу пoтпуну друштвeну и здрaвствeну зaштиту, jeфтинe дoбрe стaнoвe, и бeсплaтнo шкoлoвaњe зa oбрaзoвaњe нa свoм jeзику.

Албaнски тeрoристи су угњeтaвaли, застрашивали, злостављали и убијали Србe дeцeниjaмa после Другог светског рата у титовским Југославијама. Србски нaрoд je биo примoрaн дa пoсмaтрa немо и дa пaти збoг нeпрeкиднoг тeрoрa oд стрaнe oних Шиптарa кojи су примoрaвaли србскe пoрoдицe дa нaпустe свoje дoмoвe и имaњa дa би дoбили eтнички чисту oблaст и дa би oндa oтцeпили Koсoвo и Meтoхиjу oд oстaлoг дeлa Србиje.

СФРЈ је у свом саставу имала следеће (Социјалистичке) Републике: Словенију, Хрватску, Босну и Херцеговину, Црну Гору, Србију и Македонију, и две аутономне покрајине које су биле делови Републике Србије (Члан 2 Устава СФРЈ). Војводина и Косово и Метохија су аутономне покрајине у саставу (тада Социјалистичке Републике) Србије (Чланови 1, 2 и 4 Устава СФРЈ). Знајући ово може да се схвати колика је неистина у следећем тексту. Излаже се пример који показује да је у иностранству планирано растурање Србије још пре распада СФРЈ. Следи оригинал таблице из Уебстерове Нове Светске Енциклопедије, страна 1222, издање 1992. (Webster’s New World Encyclopedia, page 1222, edition 1992):

Yugoslavia: constituent republics

________________________________________________

Republic Capital Area

sq km

Bosnia and Herzegovina

Croatia *

Macedonia

Montenegro

Serbia

Kosovo

Vojvodina

Slovenia *

* proclaimed independencеe 1991

Sarajevo

Zagreb

Skopje

Titograd

Belgrade

Pristina

Novi Sad

Ljubljana

51,100

56,500

25,700

13,800

88,400

10,900

21,500

20,300

255,800

________________________________________________

Неистинито приказивање Косова (чак не ни Косова и Метохије) и Војводине као конститутивних република СФРЈ у овој енциклопедији и касније противуставно признавање шиптарско – НАТОвски – ЕУЛЕКСовски окупираног Косова и Метохије као засебне државе „Косова“ јасно доказују настојања да се сада Банат, Бачка и Срем под видом Војводине издвоје из Републике Србије, у почетку у засебну државу. Њу би потом друга држава или апсорбовала, или би је околне државе растуриле и упиле у себе, као што сада настоји Албанија да постигне с Косовом и Метохијом.

СР Југославија (Р. Србија и Р. Црна Гора) није напала било коју државу или народ, нити је била претња било којој држави или народу. Она је била потпуно мирољубиво опредељена и залагала се за мирнодопско решавање политичких и националних проблема.

Власти САД су биле оптужиле Р. Србију и Србе за мaсaкр 40 шиптарских невиних цивила у Рачку који сe ниje никaдa oдигрao. То је сада добро познато. Ta лaжнa oптужбa против Срба, зajeднo сa рaниjим неистинитим oптужбaмa дa албaнска нaционална мањина ниje уживaла људскa, друштвeнa и пoлитичкa прaвa у Србиjи, je кoришћeнa кao рaзлoг дa сe пoчнe НАТО агресија против нaрoдa Србиje и Црнe Гoрe (1999. г.). У њој су учествовале оружане снаге СР Немачке и САД супротно уставима својих држава. Колико је дубоко непријатељство њихових власти према Р. Србији и Србском народу? Због чега? Срби и Србија нису никад њих напали ни њихове државе. Је ли Немачка успела да подчини власти САД и западних савезничких држава својој освети Србима за борбу у Југославији против фашизма и нацизма? Је ли зато власт С Р Немачке своје прво међународно ангажовање после свог уједињења усредсредила на уништавање СФРЈ, и да би дошла до постављања своје војске на Косову и Метохији у помоћи за обнављање шиптарске окупације ради његовог отцепљења? Је ли власт САД учествовала у противуставном растурању СФРЈ, руководила демонизовањем и бомбардовањима србских земаља и Србског народа, помагала и штитила шиптарску окупацију Косова и Метохије и Срба тамо да би успоставила своју војну базу Бондстил пројектовану вероватно много раније? Одговоре дају њихова деловања.

Aлбaнски eгзoдус je биo зaпoчeo тeк трeћeг дaнa ничим оправдане НATO агресије на Р. Србију кao њeнa пoслeдицa. Он је додатно коришћен за правдање наставка НАТО агресије. Та 78 даноноћна агресија је део највећег злочина после Другог светског рата.

Шиптарски тeрoристи, кoje су дeлимичнo oргaнизoвaли Mуџaхeдини, су пoстaли зaштићeни, пoнeкaд и пoтпoмoгнути, oд KФOР-a, а сада и ЕУЛЕКСА. У присуству тaкoзвaних мeђунaрoдних мирнoдoпских снaгa, они су Србе масовно прoгнaли (прeкo двeстa пeдeсeт хиљaдa) сa Koсoвa и Meтoхиje. За 67% више него што су успели под Хитлеровом заштитом.

Дрaгoцeне стaрoдрeвне и мeђунaрoднo пoштoвaне србске спoмeнике, црквe, мaнaстире, кao и привaтнa влaсништвa, су шиптарски окупатори уништили у присуству мeђунaрoдних снaгa УН. Они настављају да тероришу Србе. Они масакрирају србске цивиле (прeкo три хиљaдe само пoслe НATO бoмбaрдoвaњa 1999. г.) у присуству мeђунaрoдних снaгa УН. Настављају..

САД и Европска Унија вођене СР Немачком у договору са Шиптарима, уз подршку Турске, сада хоће да пониште после пет векова обновљену ослободилачку борбу и ослобођење Косова и Метохије, и Србског народа тамо, које се постигло пре тачно један век.

Већи проблем од спољних утицаја је антисрбско деловање на врху саме наше државе. То илуструју еписмо изложено у тачки 1 овде и Додатак 3.

Нама је наметнуто да прихватамо да постоји проблем територије Косова и Метохије. Тај проблем не постоји. Косово и Метохија је србска постојбина и нераскидиви део Р. Србије. Проблем који постоји је проблем на Косову и Метохији, а тиме и у Републици Србији. То је проблем шиптарске националне мањине јер:

– она не поштује Србе и Србију за пружено гостoпримство, поверење, слободан живот, равноправан статус са свим осталим држављанима Р. Србије, за коришћење државних/друштвених станова, за сређено запошљавање, за школовање без школарине и на Шиптарском језику, за потпуну здравствену и социјалну заштиту, за живот у мирнодопским условима,

– шиптарско вођство лажно убеђује, васпитава и образује младе Шиптаре да је Косово и Метохија њихова земља,

– шиптарско руководство васпоставља шиптарски нацизам из 2. Светског рата и јача тероризам против староседелачких аутохтоних Срба,

– шиптарско руководство организује Шиптаре да не поштују ни Републику Србију ни Кумановски споразум ни Резолуцију 1244 УН већ је створило оружану војску и прогласило Косово и Метохију за своју државу,

– шиптарско руководство уништава све србске националне, културне, духовне и материјалне вредности на Косову и Метохији, и самовољно распродаје државну / друштвену / црквену / приватну имовину Републике Србије, Српске православне цркве и Србског народа,

– шиптарски терористи од 1941. године не престају са злочинима над Србима, најпре под заштитом Хитлера и Мусолинија, потом под плаштом оданости КПЈ/СКЈ, а сада под патронатом СР Немачке и под њом повинутих Председника и Влада свих западних савезничких држава из Другог светског рата,

– Шиптари масовно свуда шире лажи о Србима и Србији, чему се у тим државама даје велики публицитет да би се њихови народи у то убедили као да је истина,

– шиптарско вођство непрекидно распирује мржњу међу Шиптарима против Срба,

– шиптарско вођство непрекидно појачава истребљивање Срба свим средствима и методама, уз благонаклоност власти тих држава, КФОРа и ЕУЛЕКСа,

– Шиптари држе Србски народ у ропском положају, све уз подршку влада тих држава.

У Члану 2, тачки 2з, Кумановског споразума (Куманово, 9. јун, 1999) пише:

« До доласка цивилне мисије УН, КФОР ће да обезбеди адекватну контролу над границама СРЈ на Косову према Албанији и Македонији.»

Ово јасно показује да УН признају и поштују државну границу Р. Србије према Албанији и Македонији, а тиме да је Косово и Метохија део Р. Србије.

Савет безбедности је на на свом 4011. састанку 10. јуна 1999. године усвојио Резолуцију 1244 о ситуацији у вези са Косовом и Метохијом. У њој се, између осталог, утврђује и одређује следеће у основном тексту:

– Да ће након повлачења договореном броју југословенског и српског војног и полицијског особља да буде дозвољено да се врате на Косово да би обављали функције у складу са Анексом 2;

– Захтева се демилитаризовање Ослободилачке војске Косова (ОВК) и других наоружаних група косовских Албанаца како се захтева у ставу 15. у даљем тексту Резолуције;

– Успостављање сигурног окружења, у којем избеглице и расељена лица могу безбедно да се врате домовима, међународно цивилно присуство може да ради, привремена администрација да буде успостављена и хуманитарна помоћ достављана;

– Обезбеђивање јавног реда и сигурности до тренутка кад међународно цивилно присуство буде могло да преузме одговорност за овај задатак;

– Обезбеђивање сигурног и неометаног повратка свих избеглица и расељених лица својим домовима на Косову;

Додатак 1 Резолуције УН 1244 одређује:

Безбедан и слободан повратак свих избеглица и расељених лица и неометан приступ Косову организација које пружају хуманитарну помоћ;

Политички процес у правцу успостављања привременог оквирног политичког споразума који ће да обезбеди значајну самоуправу на Косову, узимајући у потпуности у обзир споразум из Рамбујеа и начела суверенитета и територијалног интегритета Савезне Републике Југославије и осталих држава у региону, и демилитаризацију ОВК;-

Додатак 2 Резолуције УН 1244 налаже:

Проверљиво повлачење са Косова свих војних, полицијских и паравојних снага према убрзаном распореду.

О успостављању привремене администрације за Косово, као дела међународног цивилног присуства под којим људи Косова могу да уживају значајну аутономију у оквиру Савезне републике Југославије, одлучиће Савет безбедности Уједињених нација. Привремена администрација ће да омогућује прелазну администрацију док успоставља и надгледа развој привремених демократских институција самоуправе које треба да осигурају услове за миран и нормалан живот свим становницима Косова.

Након повлачења, договореном броју југословенског и српског особља биће дозвољено да се врате да би обављали следеће функције:

– Везу са међународном цивилном мисијом и међународним снагама безбедности;-Обележавање/чишћење минских поља;-Одржавање присуства на српским историјским локалитетима;-Одржавање присуства на кључним граничним прелазима.

– Безбедан и слободан повратак свих избеглица и расељених лица под надзором Канцеларије Високог комесара Уједињених нација за избеглице и неометани приступ Косову организација за хуманитарну помоћ.

– Политички процес у правцу успостављања привременог оквирног спопразума који обезбеђује значајну самоуправу Косову, уз пуно поштовање споразума из Рамбујеа и начела суверенитета и територијалног интегритета Савезне републике Југославије и осталих држава у региону, и демилитаризацију ОВК.

Република Србија је у потпуности испоштовала и спровела у дело све одредбе Кумановског споразума и Резолуције УН 1244. УН су обавезне да обезбеде да и Шиптари испоштују та два документа. Та документа утврђују следеће:

1. Косово и Метохија је саставни део Републике Србије (као правног наследника Савезне Републике Југославије).

2. Косово и Метохија треба да буде демилитаризована област под суверенитетом Републике Србије (као правног наследника Савезне Републике Југославије) и у сарадњи са КФОРом као органом УН да се обезбеди мир и равноправност свих становника на Косову и Метохији (природно оних који су или држављани Р. Србије или имају одобрење власти Р. Србије да живе на Косову и Метохији, што проистиче из признавања суверенитета Р. Србије на Косову и Метохији).

3. Све шиптарске војне формације морају да буду распуштене.

Власт Р. Србије прихвата да се преговара с вођама шиптарског терора, поробљивача Србског народа, окупатора србске постојбине, пљачкароша србске имовине, с онима који шире лажи о Србији и Србском народу да смо извршили злочине који нису учињени, који тако обмањују свој народ и цео свет ширећи пропаганду којом се демонизују Србија и цео Србски народ; власт прихвата да разговара с патронима вађења органа живим Србима,…. С којим моралним, историјским, ентичким и уставним правом то власт Р. Србије чини? Шта доказује да је то добра политика у складу с Уставом?

Ви, као и сваки други држављанин Р. Србије, немате уставно право на било какав разговор с представницима шиптарских окупатора Косова и Метохије и с било ким другим ко не признаје суверенитет Р. Србије на Косову и Метохији, јер тиме не признаје Устав Р. Србије што значи да не признаје ни Републике Србију!

Власти Републике Србије су обавезне да јасно свима објасне да проблем Косова и Метохије не постоји. То је србска земља и неодвојиви део Р. Србије. Проблем је део, терористички и освајачки део пре свега, шиптарске националне мањине. О том проблему може и треба да се разговара и да се утврди часно решење полазећи од Устава Републике Србије и Повеље УН.

Територија Републике Србије је јединствена и недељива. Њена граница је неповредива (Члан 8 Устава Р. Србије). Косово и Метохија је саставни део њене територије и ви сте сви дужни да заступате државне интересе Р. Србије на Косову и Метохији у свим унутрашњим и спољним политичким односима (Преамбула Устава и Председничка заклетва у Члану 114 Устава). Ви сте сви, а Ви председниче НИКОЛИЋУ посебно, обавезни да се потпуно посветите очувању суверенитета и целине територије Републике Србије, укључујући и Косово и Метохију као њен саставни део, и очувању људских права и слобода свих грађана Р. Србије (Председничка заклетва). Ви, председниче НИКОЛИЋУ, имате свету дужност да изражавте државно јединство Р. Србије (Члан 111 Устава).

Ви немате право (ни било ко други) да преговарате, у име Р. Србије и Србског народа, с било ким ко је насилно, без одобрења власти Републике Србије ушао у њу. Ви, председниче НИКОЛИЋУ, сте дужни да подсетите све Шиптаре и шиптарске институције којима је одобрен боравак у Р. Србији, а посебно да подсетите шиптарске држављане Р. Србије, да су обавезни да поштују Устав и закон Републике Србије на њеној територији, што значи и на Косову и Метохији, и да имају сва права која из тога произилазе. Устав је у том погледу јасан и недвосмислено Вас обавезује, а ту сте обавезу добровољно и с чашћу прихватили Председничком заклетвом. Једино оправдано одступање од тога је Ваша оставка.

8. Да се поништи неуставна пријава за учлањење Републике Србије у Европску Унију.

Учлањење у Европску Унију значи да Србија прихвата да безусловно спроводи све законе и одредбе Европске Уније. Србија тиме губи своју сувереност. То је супротно Уставу (Члану 2 Устава). Учлањење у Европску Унију захтева промену Устава. Ради се о промени једног од начела Устава. Та промена може да се оствари само на основу референдумске сагласности држављана Р. Србије (7. став Члана 203 Устава). Власт је била обавезна да организује рефе- рендум по питању да ли је народ за учлањење Р. Србије у Европску Унију под дотадашњим условима и дотадашњим односом Европске Уније према Р. Србији и Србском народу.

Пошто то није урађено, зато је акт за то учлањење противуставан. Уставном суду је 13. 01. 2010. године било предложено да оцени уставност и законитост акта Р. Србије за њен пријем у Европску Унију. У свом Закључку (Број IУо-9/2010 од 25. 05. 2010. године) Уставни суд је утврдио да је тај акт било заједничко писмо председника Републике (Бориса ТАДИЋА) и председника Владе (др Мирка ЦВЕТКОВИЋА), упућено 19. децембра 2009. године председавајућем Европске Уније. Њиме се у име Републике Србије подноси захтев за пријем у чланство Европске Уније, уз достављање меморандума Владе у вези са подношењем тог захтева. Суд је поднету иницијативу за оцену уставности одбацио због ненадлежности да по њој води поступак и одлучује.

Ако би била истинита представа о Србији и Србима, коју владе и медиа многих чланица Европске Уније створише и развијају у својим земљама и народима дубоко их обмањујући, каквог смисла и оправдања онда има да Европска Унија хоће да прими такву Србију и такав Србски народ за свог члана? Каква је та Унија која прихвата такву земљу и такав народ? Да ли Европска Унија уопште хоће да прими стварну Р. Србију и стварни Србски народ?

Водеће државе чланице Европске Уније, а уз њих и већина других, јасно и отворено исказују свој став да они неће да прихвате стварну Р. Србију. Они захтевају да Р. Србија призна отимачину и шиптарску окупацију Косова и Метохије и Срба тамо, да тако успостављену окупаторску власт призна и да тиме прихвати да је шиптарски противуставно прокламована „држава Косова“ независна, засебна држава. Они захтевају да Р. Србија прихвати да постане умањена за 15% своје територије, унижена без своје постојбине, која више није Р. Србија, и да онда буде укључена у Европску Унију као понижени осакаћени њен члан. Они траже да се Србски народ одрекне својих националних вредности и да прихвати у Србији чак и оно што ни сама Европска Унија није прихватила. Они неће да прихвате стварни Србски народ као народ. Они хоће наше људе, посебно хоће нашу полетну, здраву, паметну, вредну и лепу омладину да ангажују за своје интересе постепеним њеним преваспитавањем и претапањем. Био сам присутан састанку представника једног западноевропског подручја с око 40 наших средњошколаца 2004. г. Они су били гости те државе. Председник обласног Националног савета је у свом обраћању нашој деци јасно рекао да треба да забораве на своју прошлост и историју и да мисле само о својој европској будућности. То не говори деци свог народа.

Ово показује да водеће државе Европске Уније настоје, не само уз наш добровољан пристанак, већ уз наше вишеструке молбе, да загосподаре потпуно нашим људима и нашом територијом да би се они експлоатисали како то њима одговара. Зато треба народ референдумски да одлучи да ли под досадашњим условима и односом Европске Уније према Р. Србији и Србском народу треба Р. Србија да се учлани у Европску Унију. Без референдумске народне одлуке за то учлањење, писмо тадашњег председника Републике Бориса ТАДИЋА и председника Владе др Мирка ЦВЕТКОВИЋА не може да буде у име Републике Србије. Зато је Уставни суд закључио (Број IУо-9/2010 од 25. 05. 2010. године) да њихово писмо и уз њега приложена акта „не представљају опште правне акте, у смислу одредаба члана 167 Устава, јер се њима не уређују права и обавезе правних и физичких лица, већ имају карактер политичког акта који одражава европску оријентацију Републике Србије, изражену и кроз начело утврђено у члану 1. Устава Републике Србије. Стога је поднету иницијативу Уставни суд одбацио због ненадлежности да по њој води поступак и одлучује“. Овај закључак Уставног суда утврђује да то писмо представља исказ европске оријентације Републике Србије. Оно не може да буде, и није, пријава у њено име за њено учлањење у Европску Унију. Оно је било непотребно, јер је народ референдумски то унео у Устав.

Закључак (Број IУо-9/2010 од 25. 05. 2010. године) Уставног суда обавезује председника Републике, који једини има право да представља Р. Србију (тачка 1 Члана 112 Устава), да извести Европску Унију да је то њихово лично писмо које „одражава европску оријентацију Републике Србије, изражену и кроз начело утврђено у члану 1. Устава Републике Србије“ и да оно није, и не може да буде, поднето у име Републике Србије, да не представља њену, на уставан начин прихваћену и потврђену, пријаву за учлањење у Европску Унију.

Зато је председнике Републике обавезан да тражи од Народне скупштине да потврди да, Република Србија није поднела, нити подноси, званичну, уставно потврђену, пријаву за своје учлањење у Европску Унију под досадашњим условима и досадашњим односом Европске Уније према Р. Србији и Србском народу. У супротном се подржава противуставна радња са судбоносним последицама по Р. Србију и Србски народ..

Народна скупштина је обавезна да заузме став у складу с Уставом, тј. да то писмо није пријава поднета на уставно предвиђен начин и да зато није у име Републике Србије.

9. Да Народна скупштина укине Закон о потврђивању споразума између Владе Републике Србије и Владе Сједињених Америчких Држава о заштити статуса и приступу и коришћењу војне инфраструктуре у Републици Србији, да се тај споразум раскине и да све војне формације САД у року од 18 месеци напусте Републику Србију.

Потписници споразума су Влада Републике Србије (у њено име је потписао председник Републике Србије Борис ТАДИЋ) и Влада Сједињених Америчких Држава (у њено име је потписала државни секретар САД Кондолиза Рајс). Сарадња утврђена тим Споразумом (потписаним у Вашингтону, САД, 7. септембра 2006. године), који је Народна скупштина потврдила Законом (у петак, 29. маја 2009. године), је „заснована на потпуном поштовању суверенитета Страна и Повеље Уједињених Нација,“ (3. Став Преамбуле Споразума).

Влада Сједињених Америчких Држава признаје шиптарско самопрокламовано а насилно отето Косово и Метохију за шиптарску независну државу „Косова“. Отворила је своју амбасаду у Приштини, иако има амбасаду у Београду! Влада Сједињених Америчких Држава већ годинама, не само да не поштује суверенитет Републике Србије, већ је један од водећих протагониста у рушењу суверенитета Републике Србије, а тиме и у њеном уништавању. Влада Сједињених Америчких држава је прекршила и наставља непрекидно да крши тај Споразум. Она га је учинила неважећим. Задак је и Владе и Народне скупштине и председника Р. Србије да то констатују, да о томе обавесте Владу САД, да је обавесте да је она тиме ставила ван снаге Споразум и да зато треба да у року од 18 месеци потпуно повуче све своје оружане формације и људство са целокупне територије Републике Србије.

10. Да се отвори кривични поступак против претходног председника Републике господина Бориса Тадића за његово противуставно деловање.

Претходном председнику Републике господину Борису ТАДИЋУ је низ пута од јуна 2007. године, јасно писмено, указивано на његово кршење Устава. Неколико пута му је писмено јавно предлагано, или од њега тражено, да због тога поднесе оставку.

Уставном суду је 21. 05. 2008. године било предложено да оцени уставност и законитост рада и деловања председника Републике Бориса ТАДИЋА. На то је одговорила (Број: IIP- 207/2008 од 25. 07. 2008.) секретар Уставног суда госпођа Снежана Наковска Антић „да Уставни суд, поводом иницијативе грађана, не одлучује о повреди Устава од стране председника Републике.“ Председнику Борису ТАДИЋУ је био достављен тај допис Суду.

Уставном суду је 19. 08. 2008. године било предложено „да Уставни суд заштити уставност, законитост, људска права и слободу од противуставног рада и деловања председника Републике Бориса ТАДИЋА“. Председнику Борису ТАДИЋУ је био достављен тај допис Суду. У име Уставног суда, његова секретарица госпођа Снежана Наковска Антић је обавестила (Број: II P- 325/08 од 14. 12. 2008. године) предлагача „да Суд не одлучује о представкама којима се траже правни савети и мишљења о појединим питањима, помоћ у остваривању права и интереса, изјављују представке или жалбе на рад државних и других органа и организација, као и о другим представкама којима се захтева поступање Уставног суда по питањима која нису у његовој надлежности, о чему секретар Уставног суда писмено обавештава подносиоца представке.“

Последњи пут је председнику Републике господину Борису ТАДИЋУ био поднет Захтев (1. 07. 2011. године, број 070-78/2008) да поднесе оставку. Захтев су у току 49 дана (три сата дневно) јавно потписали 1548 држављана Р. Србије. Он се о све оглушио. У Додатку 3 је тај Захтев. У њему су докази једног дела његовог противуставног рада и деловања као председника Републике. Пошто није био поднео оставку до 1. септембра 2011. године, Захтев за његово разрешење функције и положаја председника Републике је био поднет 1. 09.2011., исправљено 5. 09. 2011. године, Народној скупштини с другим оригиналним списком свих потписника. У име Шефа кабинета председника Скупштине, Мр Душица Петровић је одговорила (01 Број 118-2938/11 од 7. септембра 2011. године). Одговор је био цитирање целог Члана 118 Устава на чији су се 1. став потписници Захтева били позвали и који су тачно цитирали. Други став одређује да Скупштина покреће поступак за разрешење на предлог најмање трећине народних посланика. Таква трећина није постојала у том сазиву Народне скупштине.

Оставку је председник Републике господин Борис ТАДИЋ био поднео тек пред изборе ове године. Био је образложио да хоће да почне свој трећи мандатни период с новом Народном скупштином и Владом. Његов изборни мандат је требало да траје још целу годину пошто Захтев за његово разрешење није био ни разматран у Народној скупштини. Тиме је он покушао да утиче на држављане Р. Србије како да се определе на изборима ове године.

Последице противуставног деловања господина Бориса ТАДИЋА у својству председника Републике су вишеструко штетне по Републику Србију и по Србски народ. То је објашњено у Додатку 3. Уколико Ви, председниче НИКОЛИЋУ, не тражите од одговарајућих државних органа да покрену поступак утврђивања његове кривичне одговорности онда Ви постајете заштитник таквог деловања, прихватате га и самим тим кршите Председничку заклетву. То би био још један знак и подстрек многима да без одговорности раде и делују супротно Уставу и закону. Ваше обраћање државним органима да по Уставу и закону покрену и спроведу тај поступак би био исказ свести садашњег председника Републике и јасан знак свим држављанима Р. Србије, а посебно будућим председницима Републике, као и свим државним функционерима, да могу и да треба да одговарају за кршење Устава и закона.

ВАША УСТАВНА ОБАВЕЗА ЈЕ ДА ПОДНЕСЕТЕ ОСТАВКУ

Ви сте председниче НИКОЛИЋУ, одмах после првог изборног круга пролетос јавно говорили о великој изборној крађи. Показивали сте и неке доказе. И други су то чинили. Обећали сте да ћете расписати нове опште изборе ако будете изабрани за председника Републике. До сада то нисте покренули.

Ослањајући се на Ваше изјаве и показиване доказе, као и на изјаве и тврђења многих других (нпр. ДВЕРИ, које су прве то покренуле, затим ДСС, обавештења Срба с Косова и Метохије,…), закључио сам да је то један од разлога да се пониште избори.

Обратио сам се 16. маја, 2012. године, Уставном суду да оцени уставност и законитост изборне листе кандидата за председника Републике за поновљено гласање 20. маја, 2012. године. Уставни суд је закључио 5. јуна, 2012. године (две недеље после одржаних избора!) да није надлежан по том питању (Закључак Уставног суда бр IУо-243/2012 од 20. 06. 2012. године)!

У Србском / српском језику је јасно значење речи бирати / бити биран и изабрати / бити изабран. Јасна је разлика између њихових значења. Разлика је суштинска.

Бирати значи радњу испитивања свих могућности да би се одредило најповољније решење. Бити биран значи бити међу тим могућностима међу којима се тражи решење.

Изабрати значи доношење, усвајање и спровођење одлуке о најповољнијем, најбољем, решењу међу разматраним могућим решењима, међу бираним. Бити изабран означава да јеси прихваћен, усвојен и проглашен за најповољнији, најбољи, избор међу бираним.

Устав Републике Србије из 1990. године јасно и недвосмислено одређује у 3. ставу свог Члана 86:

Исто лице може бити изабрано за Председника Републике највише два пута.

Тај Устав је дозвољавао сваком да буде биран, тј. кандидован, неограничено много пута. Устав се мења ради суштинских промена. Једна битна промена се односи на критеријум о кандидовању и избору лица за председника Републике. Критеријум је строжији у садашењм Уставу (3. став Члана 116 Устава Р. Србије). Он гласи:

Нико не може више од два пута да буде биран за председника Републике.

Одредба Устава је изричита и без ограничења. Потпуно је јасна. Нико не може више од два пута да буде кандидат за председника Републике. Свака одредба сваког другог акта мора да буде у складу с Уставом (2. и 3. став Члана 194 Устава), јер ако није онда је неважећа. Зато су неважећи и Члан 18 Уставног закона (који није референдумски потврђен и зато мора да буде у складу с Уставом) и Члан 12 Закона о председнику Републике. Неважеће је свако тумачење супротно 3. ставу Члана 116 Устава Р. Србије. Народ је ово референдумски прихватио да би се отвориле могућности за освежавање групе кандидата за председника Републике. Устав се мења из битних разлога. Нови устав доноси суштинске промене. То се види и у одредбама старог и новог Устава за избор председника Републике. Није у питању формална промена, нити се ради о језичкој непрецизности. Оба Устава јасно и прецизно одређују ограничење за кандидовање и за избор лица за председника Републике.

У тачки 3. овог образложења је показано да је СФР Југославија по Уставу требало да има новог Председника после смрти дотадашњег председника Јосипа Броза Тита, и да то није никада урађено. Држава је била обезглављена. Устав је изигран. Последице су очигледне. Немојте да дозволите да се и Устав Р. Србије изиграва, јер је то онда спрдање с државом и народом. Последице могу опет да буду трагичне и катастрофалне.

Народ сматра да су два покушаја довољна. То је и показао тиме што Ви (а тиме и Борис ТАДИЋ) нисте добили подршку већине од броја уписаних бирача. У садашњој ситуацији Р. Србије и Србског народа за наше добро је потребно да за председника Републике буде изабрано лице које добије подршку већине од укупног броја бирача, тј. (Члан 18 Закона о избору председника Републике) да лице буде изабрано у првом кругу гласања.

Ви сте (као и Борис ТАДИЋ) пре избора ове године били већ више пута бирани за председника Републике: 2004. и 2008. године. Ваше кандидовање (као и кандидовање Бориса ТАДИЋА) ове године за председника Републике је било противуставно. Ваш избор је противуставан. Имајући у виду Председничку заклетву, Ви сте обавезни да без одлагања поднесете неопозиву оставку на функцију и дужност председника Републике. То је за добро Р. Србије и Србског народа, а верујем и за Ваше лично добро.

Одмах по (противуставном) избору за председника Републике Ви сте се одрекли функције и положаја председника Српске напредне странке ради поштовања Устава (Чланови 6 и 115 Устава Р. Србије). Тиме сте најавили да сте спремни да поштујете Устав. То ћете потврдити ако не прекршите своју реч.

Ви сада јавно и потпуно исправно, у складу с Уставом и на основу њега, иступате да Р. Србија не може да постане члан Европске Уније без Косова и Метохије. Јасно, јер без Косова и Метохије не постоји Република Србија. По том добру ће Вас, уверен сам, Србски народ памтити.

Како ће Вас народ памтити о Вашем потпуном односу према Уставу, држави и народу и о Вашем председничком мандату зависи од Вас. Ако одржите своју реч јавно дату између два изборна круга и поштујте Устав да нико не може да буде биран више од два пута, Ви ћете да заорете дубоку бразду њиховог даљег поштовања за све будуће Председнике (или Монархе) Србије.

Када власт и посебно председници Републике не поштују Устав, делују супротно њему, зашто би онда било који држављанин поштовао Устав, закон и њих?

ЗАКЉУЧАК

Наша дужност је да износимо и поштујемо истину о нашем народу и догађајима у вези с њим и нашом земљом, и да је преносимо нашој деци и потомству.

Власт на челу с Председниом је дужна да штити истину о народу и држави, да је брани, да је потпуно посвећена добробити народа и добром развоју државе. Да то чини на основу Устава и у складу с Уставом и законом. Да тако води државу и народ. То тражи да сви прихватите све тачке овог Предлога, и да Ви, председниче НИКОЛИЋУ, поднесете неопозиву оставку.

Надам се да нећете о ово да се оглушујете, као што су чинили ваши претходници. С таквом надом вам свима желим свако добро.

С поштовањем,

Послато поштом данас као што је наведено горе.

Београд, четвртак, 25. октобар, 2012. године. Др Љубомир Т. Грујић, с.р.

Џона Кенедија 31/15

11070 Београд

Додатак 1:

Додатак 2:

FROM THE CONSTITUTION OF

SOCIALIST REPUBLIC OF CROATIA

BASIC PRINCIPLES

„The Croatian people, together with the Serbian people and nationalities in Croatia,“ …., „established its state Socialist Republic of Croatia and on the basis of the right for self-determination, including the right for secession and unification with other peoples,“ ….“, with free will united with other peoples and nationalities in SFRY,“…

(from „The basic principles“, Constitution of S. R. Croatia (S. R. C.)).

“ Article 1

S. R. C. is the national state of the Croatian people, the state of the Serbian people in Croatia and the state of the nationalities which live in it.“

Додатак 3:

Господин Борис ТАДИЋ, Председник Р. Србије

Народна канцеларија Председника Републике

Масарикова 5/VI

11000 Београд

Доставља се преко Интернета:

СРЕДСТВА ЈАВНОГ ОБАВЕШТАВАЊА

ДРЖАВЉАНИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

у Републици Србији и ван ње

Ниједан државни орган, политичка организација, група или појединац не може присвојити сувереност од грађана, нити успоставити власт мимо слободно изражене воље грађана.

2. став члана 2 Устава.

Нико не може вршити државну или јавну функцију која је у сукобу са његовим другим функцијама, пословима или приватним интересима.

1. став члана 6 Устава.

Председник Републике изражава државно јединство Републике Србије.

Члан 111 Устава.

Председник Републике не може обављати другу јавну функцију или професионалну делатност.

Члан 113 Устава.

Приликом ступања на дужност, председник Републике, пред Народном скупштином полаже заклетву која гласи:

„Заклињем се да ћу све своје снаге посветити очувању суверености и целине територије Републике Србије, укључујући и Косово и Метохију као њен саставни део, као и остваривању људских и мањинских права и слобода, поштовању и одбрани Устава и закона, очувању мира и благостања свих грађана Републике Србије и да ћу савесно и одговорно испуњавати све своје дужности.“

3. и 4. став члана 114 Устава.

Предмет: Захтев да Ви, Ваша екселенцијо председниче Републике господине Борисе ТАДИЋУ, поднесете безусловну оставку на положај и функцију Председника Републике Србије.

Ви, Ваша екселенцијо председниче Републике господине Борисе ТАДИЋУ, непрекидно кршите Устав Републике Србије и Резолуцију УН 1244, делујете супротно трајним интересима Републике Србије, вековним опредељењима Србског народа, јединству, суверенитету и територијалној целовитости Републике Србије.

На основу Устава и ради његовог поштовања (Преамбула, Чланови 1 – 3, 6, 8, 10, 13, 16, 18, 19, 21, 23, 25, 26, 27, 37-39, 43, 46, 50 – 56, 97 – 99, 108, 109, 111, 112, 114, 115, 117, 118, 122 – 124, 194), нас 1548 држављана Републике Србије смо јавно у току 49 дана потписали следећи захтев Вашој екселенцији председниче Републике господине Борисe ТАДИЋУ:

Захтевамо господинe Борисe ТАДИЋУ да до 1. септембра 2011. године поднесете оставку на функцију и положај председника Републике Србије, а aко то не учините, захтеваћемо да Народна скупштина, без одлагања, спроведе по Уставу поступак Вашег разрешења положаја и функције председника Републике Србије.

О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е

I. Доказ неуставности Вашег полагања председничке заклетве

Ви сте, господине Борисе ТАДИЋУ, били обавештени и као председник Републике и као председнички кандидат о неуставној припреми избора за председника Р. Србије још 25. децембра 2007. год. писмом (с једним потписником) Народној скупштини (1), које Вам је било тада и достављено и у коме Вам је било објашњено да су избори били припремљени на неуставан начин јер нису били припремљени да се спроведу на целој територији Р. Србије – на целој територији Косова и Метохије равноправно и слободно за све држављане Р. Србије. Замољени сте били као Председник Републике да се рокови помере да би се избори организовали у потпуном складу с Повељом УН и Уставом.

Потом Вам је било директно упућено то писмо 4. јануара 2008. год. са осамнаест потписника (из Аустралије, Француске, Немачке, САД, Србије и Уједињеног Краљевства), с предлогом да се одложе избори (за највише 60 дана) да би се Р. Србија обратила УН да јој омогуће да организује и спроведе безбедно слободне изборе на целом Косову и Метохији равноправно за све своје држављане (2).

У писму (с једним потписником) Вама, господине Борисе ТАДИЋУ, и господину Томиславу НИКОЛИЋУ, као председничким кандидатима у другом кругу, од 31. јануара, 2008. год. (3), ви сте били замољени да тражите пре одржавања другог изборног круга поништавање председничких избора и расписивање нових у потпуном складу с Уставом. Тада је указано да: „Сваки од вас двојице ко то не учини тиме сам себе потпуно дезавуише да може да буде уставни председник Р. Србије“.

У допису (с једним потписником) Вама, господине Борисе ТАДИЋУ, од 7. фебруара, 2008. год. (4), Ви сте били замољени да откажете своје инаугурисање јер „оно не испуњава основни услов а то је да избори буду организовани и спроведени у складу с Уставом и Резолуцијом Народне скупштине“. Истовремено Вам је скренута пажња на следеће: „Од тог избора ће да зависи и ваљаност Ваше председничке заклетве: да ли се подноси после овог неуставног изборног процеса, или после новог, у потпуности спроведеног према Уставу и Резолуцији Народне скупштине.“ То Вам је било поновљено у допису (5) Народној скупштини од 12. фебруара, 2008. год. (са 10 потписника из Француске, Канаде, Немачке САД, Србије и Шведске). У њему је тражено од Скупштине да откаже Ваше инаугурисање пошто то нисте Ви учинили, а да би се расписали и спровели избори по Уставу.

Упркос свему томе, Ви, господине Борисе ТАДИЋУ, сте прихватили да положите јавно Председничку заклетву (Члан 114 Устава):

Заклињем се да ћу све своје снаге посветити очувању суверености и целине територије Републике Србије, укључујући и Косово и Метохију као њен саставни део, као и остваривању људских и мањинских права и слобода, поштовању и одбрани Устава и закона, очувању мира и благостања свих грађана Републике Србије и да ћу савесно и одговорно испуњавати све своје дужности,

Упркос тој заклетви и Ваше свести да су председнички избори били неуставни, да нису била поштована уставна и људска права свих држављана Р. Србије на Косову и Метохији, Ви нисте поднели још оставку да би се расписали и спровели избори за председника Р. Србије у складу с Уставом. Тиме сте прекршили Члан 52 Устава да Сваки пунолетан, пословно способан држављанин Републике Србије има право да бира, и погазили сте саму Председничку заклетву. Ви сте на противуставан начин преузели положај и функцију председника Републике Србије 2008. године.

II. Доказ Вашег непрекидног јавног кршења Устава подчињавањем функције председника Републике интересима једне политичке странке и њене коалиције

i. Ви, господине Борисе ТАДИЋУ, сте председник Републике. Председник Републике Србије не може да обавља другу јавну функцију или професионалну делатност (Члан 6 и Члан 115 Устава). Функција председника политичке странке није у оквиру делатности председника Републике које су прописане Уставом (Члан 112 и Члан 113). Устав не дозвољава да председник Републике буде председник политичке странке.

Ви, господине Борисе ТАДИЋУ, сте председник политичке странке, конкретно Демократске странке. Ви непрекидно делујете супротно Уставу. Ви стално подчињавате функцију председника Републике интересима и политичким ставовима те странке и својим личним. Тиме Ви драстично кршите и Члан 111 Устава о томе да председник Републике изражава државно јединство Р. Србије и Члан 114 Устава да Председник поштује и штити Устав. Ви не можете да изражавате, нити изражавате, државно јединство Републике Србије. Ви, господине Борисе ТАДИЋУ, зато не испуњавате основни услов да будете председник Републике Србије.

ii. Носилац предизборне листе врши јавну функцију. Та функција није у оквиру делатности председника Републике које су прописане Уставом (Члан 112 и Члан 113).

Ви, господине Борисе ТАДИЋУ, сте председник Републике. Устав председнику Републике не дозвољава да буде носилац предизборне листе (Члан 6, Члан 112, Члан 113 и Члан 115 Устава). Ви, господине Борисе ТАДИЋУ, сте били носилац предизборних листи („За европску Србију – Борис ТАДИЋ“).

Ви, господине Борисе ТАДИЋУ, који сте посебно обавезни Председничком заклетвом (4. став Члана 114 Устава) да поштујете и штитите Устав, чините супротно. Ви сте противуставно били носилац изборних листи. Ви сте јавно, све активније и активније, све жешће и жешће, водили посланичку изборну кампању за изборне листе чији сте били носилац као да је у питању председничка изборна кампања. Ви сте спутавали посланичке кандидате да искористе расположиво време да се представе народу. Тиме сте драстично кршили и Члан 111 Устава о томе да Председник изражава државно јединство Р. Србије и Члан 114 Устава да Председник поштује и штити Устав.

Тиме сте јавно кршили Устав, подчинили положај, функције и ауторитет председника Републике страначким интересима. Експлоатисали сте углед и значај председника Републике за њене и сопствене интересе.

Тиме сте учинили изборе наравноправним и деловали против државног јединства кршећи Устав (Члан 111), против достојанства свих држављана који нису давали подршку Вама и/или Демократској странци чији сте председник, против остварења пуне слободе и једнакости сваког држављанина у праведном, отвореном и демократском друштву и изборном процесу чиме сте кршили Устав (Члан 19 и Члан 23). Ви сте парламентарне изборе и на тај начин стечене мандате изборне листе „За европску Србију – Борис ТАДИЋ“ учинили противуставним.

Такав Ваш понижавајући однос према свима који су у изборном процесу поштовали Устав је супротан Уставу (2. став Члана 25). Тиме сте повредили њихов психички интегритет што је Уставом недозвољено (1. став Члана 25).

Противуставне и противзаконите изборне листе не могу да буду пуноважне. Њихово оглашавање за пуноважне је противуставно. Зато је ништавно. Зато су и све Збирне изборне листе у којима су изборне листе с Вама, Борисом ТАДИЋЕМ, као носиоцем такође противуставне и ништавне.

На пример, прихватањем да у Збирној изборној листи буде изборна листа бр. 1 „За европску Србију – Борис Тадић“ с председником Републике као њеним носиоцем се крше и Чланови 111 и 114 Устава, као и Члан 42 (4. и 5. став) Закона о избору народних посланика којим се одобрава да носилац изборне листе може да буде кандидат за народног посланика или за други државни орган што је недозвољено председнику Републике (Чланови 112, 113 и 115 Устава). Закон, повезан с Уставом, такође не дозвољава председнику Републике да буде носилац изборне листе, те не дозвољава тиме да таква листа буде у Збирној изборној листи.

Таквим својим противуставним вођењем страначке кампање Ви сте, председниче Борисе ТАДИЋУ, учинили цео изборни процес неравноправним и противуставним (супротно 2. ставу Члана 52), те сте тиме конституисање Народне скупштине и Владе такође учинили противуставним.

Тиме сте, председниче Борисе ТАДИЋУ, подчинили Народну скупштину својој вољи и обезвредили изборно право и слободу сваког држављанина који није гласао за изборну листу чији сте Ви били носилац.

III. Доказ Вашег противуставног вођења политике

Уверени у успешност и неприкосновеност свог противуставног деловања, које је замагљено створеним утиском постигнутим представљањем себе као неоспорног демократе, Ви, председниче ТАДИЋУ, све чешће преузимате да водите политику Р. Србије. Устав Вам на то не даје никакво право (Чланови 112 и 113 Устава о делатности председника Републике). То је искључиво право и обавеза Владе Р. Србије (Чланови 122 и 123 Устава).

У том противуставном ширењу своје власти, Ви сте, председниче ТАДИЋУ, својим присуством не само подржавали већ и потврђивали да је потпис министра Ђелића на Споразуму с Европском Унијом пуноважан у име Р. Србије. А на тој церемонији, пре потписивања, је лично Оли Рен рекао да се чуди премијеру Коштуници што се противи потписивању Споразума када у његовом члану 135 јасно пише да се Споразум не односи на Косово и да ће питање Косова посебно да се решава.

То значи да се тим Споразумом не признаје да је Косово и Метохија суверени део Р. Србије. То потврђују представници држава које признају нелегитимну албанску државу створену на Косову и Метохији. Тиме се крше и Устав (Преамбула, Председничка заклетва) и Резолуција Народне скупштине из децембра 2007. године по којој сви акти и сва деловања у име Р. Србије морају да буду у функцији очувања територијалне целине Р. Србије – те Косова и Метохије у њеном оквиру.

Упркос свему, председниче ТАДИЋУ, Ви сте пажљиво пратили да ли министар Ђелић добро потписује Споразум.

Председниче ТАДИЋУ, Ви сте одмах по завршеним парламентарним изборима јавно и јасно објавили да председник Владе не може да буде та и та личност већ да мора да буде из Демократске странке чији сте Ви председник, иако та странка није добила подршку већине бирача. Тиме сте деловали супротно Уставу (1. став Члана 3 и тачка 3 Члана 112 Устава). Тиме сте омаловажили изборно право и слободу држављана супротно Уставу (1. став Члана 3 и 2. став Члана 52).

Председниче ТАДИЋУ, Ви сте у процесу избора мандатора за састав Владе деловали истовремено и у својству председника Републике и као председник Демократске странке и као носилац изборне листе „За европску Србију – Борис ТАДИЋ“, тј. као вођа те коалиције. Тиме сте битно кршили Устав (Члан 6 и Члан 115).

Председниче ТАДИЋУ, Ви противуставно (Члан 112 и Члан 123 Устава) диктирате Влади какву ће политику да води.

На простору (http://www.parlament.rs/народна-скупштина.115.html,) Народне скупштине може сада да се прочита:

Закон о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Владе Сједињених Америчких Држава о заштити статуса и приступу и коришћењу војне инфраструктуре у Републици Србији (Петак, 29. мај 2009). У њему пише:

„Потврђујући ово, доле потписани са овлашћењима својих влада потписали су овај споразум.

Потписано у Вашингтону, 7. септембра 2006. године, у два истоветна примерка на српском и енглеском језику, при чему су оба текста подједнако аутентична.

За Владу                                                                                           За Владу

Републике Србије                                          Сједињених Америчких Држава

председник Републике Србије                                  државни секретар

Борис Тадић,                                                              с. р. Condoleeza Rice, с. р.“

Ви сте. председниче Републике господине ТАДИЋУ, то потписали још 2006. године у име Владе. Зашто у име Владе то није потписао председник Владе? Ви, као председник Републике, немате уставно право да то потпишете у име Владе (чланови 112, 122 и 123 Устава).

Тим споразумом Република Србија даје страној држави и страним држављанима већа права него што је Хитлер тражио, а кнез Павле Карађорђевић прихватио, 1941., и што је народ 27. марта 1941. оборио. Тај споразум је против суверенитета и независности Републике Србије, против слободе њених становника, против (1, става Преамбуле, Чланова 1 – 3, 1. става – Члана 18, и Члана 27) Устава.

У току своје председничке кампање 2007./2008. и у току парламентарних избора, када сте противуставно водили кампању за изборну листу „За европску Србију – Борис ТАДИЋ“, Ви нисте обавестили држављане Републике Србије да сте већ били потписали тај Споразум! То сте сакрили од народа!

IV. Ваше омаловажавање Народне скупштине

Ви сте, господине ТАДИЋУ, из иностранства, са прославе осамнаестогодишњице Републике Српске, наложили Народној скупштини да донесе Декларацију о Сребреници „која се многима неће допасти“. (Ви сте из целог узрочно-последичног низа злодела и злочина потенцирали усредсређивање само на један, и то на неодиграни већ измишљени, догађај за који се тврди да су Срби у Сребреници масакрирали у току неколико сати преко 8000 невиних муслиманских цивила. Тиме сте се придружили ширењу лажне представе о Србима као геноцидном народу, и Републици Српској и Републици Србији као геноцидним.)

Ви сте, у договору са странцима, одбацили Декларацију Народне скупштине упућену Генералној скупштини УН. Без сагласности Народне скупштине сте у име Републлике Србије поднели другу Декларацију, сачињену у иностранству у договору са странцима! Ви немате као председник Републике право на то (Члан 98, т. 7 члана 9, члан 112 Устава).

Ви јавно показујете јасно своју одлуку да диктирате Народној скупштини како ће да ради.

V. Ваша одговорност за необезбеђивање страних амбасада и за стварање погрешне представе у иностранству о Р. Србији – Неиспуњавање услова да представљате Р. Србију

Демократска странка, чији сте Ви председник, није позвала држављане на народни сабор у Београду 21. фебруара, 2008. год.

Неколико дана пре тог народног сабора су били протести због незаконитог проглашења стране државе на територији Р. Србије. Тада су демонстранти, покушавајући да се приближе неким страним амбасадама, дошли у сукоб с полицијом у току кога су бацали камење. Било је и повређених. То је било довољно упозорење да треба да се обезбеди заштита страних амбасада, посебно да се заштите амбасаде држава које признају незаконито проглашење стране, окупаторске, државе на територији Р. Србије.

То су схватили страни представници. У њихово име је папски Нунције тражио од наших власти да предузму одговарајуће безбедносне мере 21. фебруара, 2008. год. Једна страна амбасада је склонила све своје чланове ван амбасаде тог дана, или само тог поподнева, свеједно. Странци су оцењивали да могу да буду напади на њихове амбасаде. А Ви, председниче ТАДИЋУ?

Ви, председниче ТАДИЋУ, сте апеловали на људе, позивали народ, да се не праве било какви изгреди који могу да наруше углед и мир Р. Србије. То показује да сте били свесни да постоји опасност од нереда. Добро је што сте то учинили. То је било неопходно да урадите. Али то није било довољно.

Председниче ТАДИЋУ, Ви сте сазвали Савет за националну безбедност. Када? Тек после извршених напада на стране амбасаде.

Председниче ТАДИЋУ, Ви нисте предузели довољне мере да се заштите амбасаде страних држава нити од евентуалног гнева демонстраната 21. фебруара, 2008. год. нити од оних који настоје да срозају Р. Србију.

Председниче ТАДИЋУ, Ви сте баш тада, у време одржавања народних сабора у Београду и широм Србије, били у иностранству.

Председниче ТАДИЋУ, Ви сте најодговорнији за необезбеђивање страних амбасада тог дана. Ви сте најодговорнији за стварање погрешне, ружне, представе у иностранству о Р. Србији, а којој је дат у иностранству већи значај него самом народном сабору. Уосталом, и Ви сте то исто лично учинили.

Председниче ТАДИЋУ, Ви треба да представљате Р. Србију у земљи и иностранству (Тачка 1 Члана 112 Устава Р. Србије), што према свему изложеном, Ви чините противуставно.

VI. Неизвршавање уставних председничких обавеза

Тиме што сте сазвали Савет националне одбране после догађаја који су били предвидљиви, а не пре њих, тиме што нисте организовали обезбеђивање страних амбасада, и тиме што, упркос свему томе, председниче ТАДИЋУ дајете томе већи значај него неупоредиво тежим злоделима над Србима на Косову и Метохији и над Р. Србијом, Ви показујете или неспособност или одбијање да организујете безбедност и одбрану земље и да је адекватно представљате, и тиме не испуњавате председничку обавезу коју сте прихватили под заклетвом.

Председниче ТАДИЋУ, Ви не предузимате одговарајуће довољне акције, а ради одбране земље као врховни командант војске (последњи став Члана 112 Устава) и као једини овлашћени представник Републике Србије (Тачка 1 Члана 112 Устава Р. Србије), код УН (КФОР, УНМИК, ЕУЛЕКС, Секретар УН, Савет Безбедности) да УН обезбеде испуњење обавеза које су преузеле према Резолуцији 1244, и то:

1. Да се договорени број полицијског и војног србског особља врати на Косово и Метохију (Тачка 4 и Тачка 6 Анекса 2 Резолуције 1244).

2. Да се распусте све шиптарске војне формације (Тачка 9/26524 и Тачка 15 Резолуције 1244).

3. Да се обезбеди миран повратак свих расељених лица и породица (Тачка 9/26525 Резолуције 1244).

4. Да се омогући Р. Србији да остварује своју сувереност и територијалну целовитост и на Косову и Метохији (6. став Анекса 1 и Тачке 5 и 8 Анекса 2 Резолуције 1244).

5. Да се осигура безбедно слободно живљење и кретање свих држављана Р. Србије по целој територији Косова и Метохије (Тачка 9/26530 Резолуције 1244).

6. Да се спрече стране институције и оружане формације да постављају граничне прелазе унутар територије Р. Србије раздвајајући тако њене делове, и да прете применом војне силе против мирољубивих ненаоружаних држављана Р. Србије који хоће слободно да се крећу по Косову и Метохији, нпр. прелазећи из средишњег дела Србије на Косово и Метохију (6. став Анекса 1 и Тачке 5 и 8 Анекса 2, и Тачка 9/26530 Резолуције 1244).

7. Да не смеју да руше сувереност Р. Србије на Косову и Метохији признавањем противуставно прокламмоване стране, и то окупаторске, државе као настављача фашистичке Велике Албаније, и да тиме стављају у стварности ван снаге Резолуцију 1244 чиме престаје да важи њена одредба да војне и полицијске формације Р. Србије не могу да обављају своје уставне дужности на Косову и Метохији. Да држављани Р. Србије који то чине буду предати Суду Р. Србије, а странци редовном Међународном суду у Хагу (6. став Анекса 1 и Тачке 5 и 8 Анекса 2 Резолуције 1244).

Председниче ТАДИЋУ тиме кршите Устав (Преамбулу, Чланове 111, 112 – тачка 1 и последњи пасос, и Председничку заклетву).

Председниче ТАДИЋУ тиме срозавате безбедност Р. Србије и њених држављана.

То све показује или да Ви, председниче ТАДИЋУ нисте способни да извршавате дужности председника Републике у складу с Уставом или да свесно кршите Устав (Члан 111, Тачку 1и последњи пасос Члана 112, и Председнички заклетву).

VII. Ваше прихватање албанске окупације Косова и Метохије

Ви сте, председниче ТАДИЋУ, били изјавили у марту ове године да сваки договор о Косову мора да почива на реалности на терену, а реалност је да Албанци (ПА ВИ ПОКУШАВАТЕ ДА ГОВОРИТЕ У ИМЕ АЛБАНАЦА!!!) никада неће прихватити суверенитет Србије, као што ни Срби са севера покрајине никад неће прихватити суверенитет Косова.

А) Реалност на Косову и Метохији је да Албанци прогањају Србе од почетка Хитлерове окупације Косова и Метохије, да су у том периоду прогнали преко 150 000 србских породица и преотели њихове домове, да је Титова власт забранила Србима повратак на своја огњишта, да је под Хитлером преко 100 000 Албанаца досељено тамо, да је Србија после 1948. године отворила границу албанским избеглицама од стаљинистичке диктатуре Енвера Хоџе, да им је дала сва политичка и грађанска права, бесплатно школовање и здравствену заштиту, државне станове, потпуну слободу кретања и живљења, да су албански терористи повремено деценијама масакрирали Србе, да су ширили лажи о Србима и да немају људска права, да су измислили неодиграни масакр албанских цивила у Рачку да би то НАТО узео као разлог и повод за 78-о дневно-ноћно бесомучно бомбардовање Србије, да су Шиптари бежали од НАТО бомби и потом оптуживали Србе да су од њих бежали, да је тај њихов егзодус почео тек трећег дана НАТО бомбардовања, да су уз помоћ НАТО дошли албански терористи опет на Косово и Метохију, да су прогонили и убијали Србе, пљачкали, отимали, узурпирали србску имовину, и да то настављају да чине, да супрогласили своју окупацију Косова и Метохије за легитимну власт и прогласили га за своју државу потпуно обесправљујући Србе стављајући их у гетое, да су уништили преко 150 србских цркава и манастира, србска гробља, да су прогнали стотине хиљада невиних Срба и других неалбанаца, да преимењују србске манастире у несрбске, да не бирају начине и средства да тлаче Србе. Узурпирали су сва државна права Републике Србије и људска права Срба. То је реално стање на Косову и Метохији. Ви то стање прихватате.

Б) Такво стање је Хитлер стварао од 1938. године у Европи. Такво стање је било реално 1940., 1941, 1942,.. Је ли Европа прихватила то стање? Је ли га Србски народ прихватио? Нису га прихватили.

В) Ваше прихватање таквог стања, не само да је противуставно, против националног бића Србског народа и његове слободарске државотворне традиције, већ је у супротности с антифашистичким опредељењем и борбом савезничких народа и Србског народа међу њима.

VIII. Ваш пример и порука народу

Ви, председниче ТАДИЋУ, својим свакодневним кршењем Устава дајете пример и шаљете поруку држављанима Републике Србије да Ви можете несметано да кршите Устав и тиме утичете на све да свако може несметано да не поштује ни закон ни Устав.

IX. Ваша строгост и одговорност

Ви сте тражили најстрожија кажњавања младих. Да сте применили упола блажи критеријум на себе Ви би сте већ одавно поднели оставку на положај и функцију председника Републике Србије.

Ви сте недавно јавно изразили своје жаљење што нисте на време обавестили народ да неће моћи да се остваре предизборна обећања због светске економске кризе и да прихватате одговорност за то.

Преузмите одговорност за кршења Устава и поднесите неопозиву оставку на положај и функцију председника Републике Србије.

X. Закључак

Председниче ТАДИЋУ, Ви нама показујете своју моћ да можете и смете да противуставно делујете и да у оквиру тога подређујете и подчињавате функцију председника Републике интересима своје политичке странке и својим. Ви од Републике Србије правите суштински једнопартијску државу, а државничку и државну функцију Председника поистовећујете с партијском. Ви нас не враћате на крај 20. века, већ нас враћате на крај прве половине 20. века – у 1945. годину.

Све то показује како Ви, председниче ТАДИЋУ, постепено стављате Устав ван снаге истовремено противуставно (члан 2 Устава) присвајајући сувереност од грађана и тиме успостављајући све шире и дубље свој апсолутизам који прераста у Вашу диктатуру.

Оглушили сте се о сва добронамерна упозорења, предлоге, молбе, да поштујете Устав.

Ово Вам се подноси данас, 1. јула, 2011. године да имате довољно времена до 1. септембра ове године да о свему пажљиво, смирено и мудро размислите.

Све изложено показује да је Ваша што скорија оставка на положај и функцију председника Републике за добро држављана Републике Србије, почевши од Вас лично, за цео народ и државу, Потписници Захтева се надају Вашем разумном, честитом и мудром расуђивању те да ћете прихватити Захтев.

Слободан МИЛОШЕВИЋ је два пута (1992. и 2000.) прихватио ванредне председничке изборе. Омогућио је народу да на новим изборима оцени његов рад. Он никада није тврдио да је демократа. Ви сте се не само тако декларисали, већ сте и председник Демократске странке. Зато Вам ми потписници подносимо овај Захтев с надом да ћете омогућити, без даљег одлагања, да држављани Републике Србије на ванредним председничким изборима, расписаним ове године, оцене Ваш рад као председника Републике Србије.

ДОДАЦИ:

106 листова са подацима и својеручним потписима 1548 држављана Републике Србије који захтевају да Ви, господине Борисе ТАДИЋУ, до 1. септембра, 2011. године поднесете оставку на функцију и положај председника Републике Србије.

РЕФЕРЕНЦЕ

(1) Допис Народној скупштини од 25.12.2007. достављен председнику ТАДИЋУ.

(2) Допис председнику ТАДИЋУ од 04.01.2008. .

(3) Писмо господину Борису ТАДИЋУ и господину Томиславу НИКОЛИЋУ, као председничким кандидатима у другом кругу, од 31. јануара, 2008.

(4) Допис господину Борису ТАДИЋУ од 7. фебруара, 2008. год.

(5) Допис Народној скупштини од 12. фебруара, 2008. год.

С поштовањем,

Београд, 01. 07. 2011. год. Др. Љубомир Т. ГРУЈИЋ, с.р.

ЈМБГ 2910939710225

Џона Кенедија 31/15

11070 Београд

062/8399-551

Овај документ са свим додацима сам поднео председнику Борису ТАДИЋУ у Канцеларији председника Републике. Речено ми је да му неће бити предат, осим ако не буде објављен у медијима. За јавност је изложен на: http://istina-pravda-mir.info :

Поштовање Устава, државе и народа: последице непоштовања

 

До краја године више грађана без радне књижице, у 2013. „замрзавање“ отказа и субвенција за запошљавање… О томе како ће се на живот обичних људи одразити све оно што ових дана планира Влада Србије пишу данашње Новости.

27.10.2012. извор: новости.рс, Е. Е. Р.

У Србији драстично расте број незапослених, сваки пети становник чека неки посао, привреда је у рецесији, у порасту је и број проблематичних кредита. У свему томе одлука државе је да, некако у исто време, има врло изражену и развојну, али и социјалну улогу, тако да ће резултат бити веома проблематичан, предвиђа да се за сваки тринаести динар који ћемо да потрошимо задужимо. Упућени стручњаци кажу да се надају да ће Влада бити одговорна и теј процес неће покретати све док држава бар не крене ка позитивном привредном расту.

Јавни дуг државе ће, како се најављује, још наредне године бити у узлазној путањи, односно достићи ће чак 65 одсто бруто друштвеног производа. А већ 2014. године дуг би требао да пада, односно до краја те године износио би 58 одсто.

Како ће се ове бројке и пројекције одразити на обичне животе, вероватно је „питање за милион долара“.

СТАНДАРД

СЛЕДЕЋЕ године, према прогнозама, очекује се упола нижа инфлације од овогодишње – 5,5 одсто. Тај раст цена биће ипак дупло виши од планираног раста зарада и пензија, који се планира од два одсто у априлу и 0,5 одсто у октобру 2013. године. Оно што највише брине јесте каква ће бити платежна моћ пре свега становништва, а онда и саме привреде, јер је и даље висока неликвидност.
– Инфлација мерена потрошачким ценама мораће да успори, јер је стандард грађана такав да ће празни џепови диктирати тражњу, а тиме и привредну активност – указују економисти. – Пад промета у малопродаји, на међугодишњем нивоу, сада износи 5,1 одсто. А тенденција је даљи пад. Пазари у продавницама одавно су десетковани, а свако чак и реално повећање цена додатни је проблем и прометницима и добављачима. Трговци кажу да забрињава то што сада чак и они бољестојећи потрошачи штеде, што је знак да свима полако опадају приходи, а свакодневно скачу трошкови и намети и рате код задуживања.

СОЦИЈАЛА

НЕЗАПОСЛЕНИ, њих 750.000 у Србији, у наредној години вероватно неће наћи посао и мораће да чекају 2014. годину, ако је судити по средствима које је држава издвојила. За активне мере запошљавања из буџета је предвиђено 3,4 милијарде динара, што је на сличном нивоу као и сада.

До краја 2012. године најсуморније прогнозе говоре о повећању броја грађана без радне књижице и до 30 одсто у Србији, што је још око 150.000 незапослених. Следеће године следи „замрзавање“ отказа, али и већих субвенција за налажење посла, па се очекује да стопа незапослености мирује.

Једино чему ће грађани без посла моћи да се надају јесу редовне исплате новчаних накнада из Националне службе за запошљавање, које су стално касниле. За 12 месечних исплата издвојено је 18 милијарди динара, што је 1,5 милијарди динара више него ове године. У буџету ће се новчано помоћи само социјално угрожени, док ће сви заинтересовани за нову радну књижицу у јавном сектору, морати да сачекају још годину дана. Управо се први талас запошљавања грађана најављује тек за почетак 2014. године.

КРЕДИТИ

БАНКЕ у Србији своју кредитну активност у великој мери заснивају на субвенционисаним кредитима. За ову годину држава је предвидела 1,3 милијарде динара на име субвенционисања камата за кредите за ликвидност привреде. Само за месец и по дана банке су привреди, кроз овај програм, пласирале чак 668,15 милиона евра зајмова. Субвенције су одобрене и за стамбене кредите, укупно 2,2 милијарде динара за 2012. годину. Извесно је да ће се дотације за куповину станова наставити и током 2013. године, пошто је потражња за оваквим зајмовима велика.

Када је о курсу реч, границе између којих се евро тренутно креће померене су на 110-120 динара. Прогнозе су да ћемо ову годину завршити на нивоу 116 динара за евро, док ће средњи курс евра у децембру 2013. године, процењује се, бити 115 динара.

ГУБИТАШИ

ФИРМЕ у проблемима, макар оне које су до сада преживљавале уз помоћ државе, ове године ће морати да почну да се прилагођавају новим условима. Држава ће почети рестриктивније да дели новчану подршку. Од 5,8 милијарди динара мање субвенција за привреду, највећи део ће њих погодити.
У Србији је у реструктурирању 175 предузећа, која запошљавају близу 70.000 људи. Директну помоћ буџета до сада је примало укупно 80 са близу 33.000 запослених.

– Одговор зна Министарство финансија, али ми претпостављамо да неће све те фирме остати без субвенција, већ да ће оне бити смањене – кажу у Агенцији за приватизацију.
– Предузећа ће морати да се прилагоде таквим околностима. Тржиште ће показати, она која не опстану, отићи ће у стечај.
У портфолију Агенције за приватизацију укупно је око 600 предузећа, 80 је примало субвенције, што значи да су остала и до сада функционисала без помоћи државе.

Прошле године највеће директне субвенције из буџета примила је Група „Застава возила“ у реструктурирању, близу 750 милиона динара. Ту је и ФАП корпорација, којој је дато 210,6 милиона динара, и „Први мај“ Пирот, у који је отишло 200 милиона динара. За „Јумко“ из Врања било је опредељено 137 милиона динара, а за „Икарбус“ 100 милиона динара.

ПРИВРЕДА

ОНИ који добро послују, с друге стране, током 2013. године мораће нешто више новца да проследе у буџет. Уместо са десет одсто, њихова добит биће опорезована са 15 одсто. Предвиђене су и значајне измене када су у питању разна ослобођења на плаћање овог намета. Процењује се да ће у 2013. години тако за 23 милијарди динара бити више наплаћено. Ове године је од пореза на добит фирми стигло близу 40 милијарди динара.

Истовремено уз Закон о буџету за следећу годину, посланици ће одлучивати о закону коју лимитира рокове плаћања у приватном и јавном сектору. Држава, покрајине, општине и јавна предузећа приватницима ће плаћати у року од 45 дана, а они њима за највише 60 дана. Једино се Фонду за здравствено осгурање предвиђа рок од 90 дана за измирење обавеза.

ПУТЕВИ

САОБРАЋАЈНА и енергетска инфраструктура на листи су државних приоритета и у наредној години. Ипак, износ државних гаранција је пет пута нижи од износа који је био предвиђен за ову годину, јер се Влада Србије определила искључиво за приоритете. А то су: наставак изградње ТЕ „Костолац“, односно гаранције кинеској Ексим банци, која ће кредитирати и изградњу три ауто-пута – Коридор 11, деонице од Београда до Љига, затим „моравски коридор“ односно ауто-пут од Појата до Прељине, као и саобраћајницу која ће Нови Сад, преко тунела кроз Фрушку гору, Руму и Шабац повезати са Лозницом.

Такође, буџетом су предвиђене гаранције односно задуживање код Европске инвестиционе банке, Светске банке и Европске банке за обнову и развој и за друге важне правце. Исто тако држава ће дати гаранције и за руски кредит од 800 милиона долара за модернизацију српске железнице.

Када је реч о путној инфраструктури, буџетом за наредну годину опредељено је и четири милијарде динара за одржавање регионалних саобраћајница укупне дужине 6.082 километра, које су у надлежности локалних самоуправа.

АГРАР

ПОЉОПРИВРЕДНИЦИ су, према расподели пара из буџета републике Србије за 2013. прошли боље него ове године. Наиме, за субвенције ће бити издвојено шест миљарди динара више него лане. Стручњаци, као и сами пољопривредници, поздрављају ову одлуку, међутим поручују да је за те сврхе потредбно определити још више новца, а нарочито је битно у чијим рукама ће та средства завршити.

– То што ће аграрни буџет следеће године бити 25 одсто већи од овогодишњег, свакако је позитивни помак – каже Милан Простран, секретар Удружења привредне коморе Србије за пољоприврду. – Повећање новца за субвенције умногоме ће помоћи пољопривредницима, нарочито након овогодишњих губитака због суше. Међутим још увек остаје да видимо на који начин ће се те донације расподељивати.

Од следеће године пољопривредна газдинства ће добијати и бесповратна средства за инвестиције. Држава ће, наиме, онима који буду улагали у нову опрему обезбедити до 40 одсто улагања.