Category: Вести
И пазарци би да нас кољу: "Живела жута кућа: решен ребус, срце, бубрег, плућа, живела жута кућа"
24.10.2012 21:55 танјуг
Скандал у Пазару: Tранспарент „Живела жута кућа“
НОВИ ПАЗАР – Навијачка група „екстреми“ Фудбалског клуба Нови Пазар данас је на утакмици осмине Финала Купа Србије против београдског Рада на трибинама истакла скандалозан транспарент са натписом „Живела жута кућа“.
На транспаренту је писало „решен ребус, срце, бубрег, плућа, живела жута кућа“, што је увредљиво алудирање на српске жртве из периода ратних сукоба на Косову.
Tранспарент је наводно одговор на сличан инцидент на Бањици у марту, када су навијачи Рада вређали жртве Сребренице.
Данашњим транспарентом „екстреми’ су се подсмевали српским жртвама трговине органима на Косову и Метохији којима су на локацији „Жута кућа“, по наводима међународних и домаћих званичника, вађени органи након што су их заробили припадници тадашњих албанских Формација.
Навијачка група „Јунајтед Форс’ Фудбалског клуба Рад у марту је истакла транспарент са натписом „Решите ребус“ испод кога су били нацртани нож и жица, као и хемијска ознака за злато и зеница, алудирајући на скандидарње „Нож, жица, Сребреница“.
Утакмицу у Новом Пазару добила је екипа Рада резултатом 1:0 и пласирала се у четвртФинале Купа Србије.
http://www.tanjug.rs/novosti1/64175/skandal-u-pazaru-transparent-zivela-zuta-kuca-.htm
Каталонија: Војна претња из Мадрида
Брисел – Чланови Европског парламента из Каталоније узнемирили су шпанску јавност, упозоривши на војну претњу из Мадрида и затраживши интервенцију ЕУ. Четири члана ЕП упозорили су у писму Бриселу на војну претњу североисточном шпанском региону Каталонији, у којем се све чешће чују захтеви за проглашење независности од остатка Шпаније.
„Пишемо вам да бисмо изразили дубоку забринутост због низа претњи употребом војне силе против каталонског народа“, наводи се у писму упућеном европској комесарки за правосуђе Вивијан Рединг.
Чланови парламента подсетли су и да су 11. септембра ове године, на национални дан Каталоније, стотине хиљада људи изашло на улице, тражећи независност, пренео је АФП.
Масовни протести навели су каталонског председника Артура Маса да распише превремене изборе 25. новембра, са циљем да организује референдум о „самоопредељењу“.
Чланови ЕП, међутим, тврде да многи, укључујући и високе војне званичнике, од тада поручују да шпанске оружане снаге имају уставну обавезу да гарантују територијални интегритет Шпаније.
„Овакве претње ограничавају демократију у Шпанији и Каталонији, као и слободу изражавања и окупљања народа Каталоније. У таквим околностима, ЕУ би требало превентивно да интервенише како би гарантовала да сукоб у Каталонији буде решен на миран, демократски начин“, наводе посланици у писму датираном 22. октобра.
У писму се тражи и да Брисел „изда јавно саопштење у коме ће инсистирати да се из јавних дебата повуку свака војна претња или употреба силе, као начина решавања овог политичког конфликта“.
Catalan MEPs warn of Madrid's "military threats"
SOURCE: AFP, TANJUG
BRUSSELS — Catalan European Parliament members caused a storm in Spain Wednesday when they sought EU’s intervention over what they said was a military threat from Madrid.
Four MEPs stated in a letter to Brussels that the country’s authorities threatened the northeastern region where demands are growing for independence.
„We are writing to you to convey our deep concern over a series of threats of the use of military force against the Catalan population,“ they wrote to European Justice Commissioner Viviane Reding.
The MPs recalled that hundreds of thousands of people had taken to the streets of Barcelona on September 11 this year, the Catalan national day, calling for independence.
The popular protest helped to convince the powerful region’s president, Artur Mas, to call snap elections on November 25 with the aim of organizing a referendum on „self-determination“.
But the MPs said many people including senior members of the military had since said that Spanish armed forces had a constitutional duty to guarantee the territorial integrity of Spain.
„Such threats limit Catalan and Spanish democracy as well as freedom of expression and protest for people in Catalonia. In these circumstances, the European Union should intervene preventively to guarantee that the resolution of the Catalan conflict be resolved in a peaceful, democratic manner,“ the letter, dated October 22, said.
It also urged Brussels „to make a public statement insisting on the withdrawal from the public debate of any military threat or use of force as a way of resolving this political conflict“.
http://www.b92.net/eng/news/world-article.php?yyyy=2012&mm=10&dd=24&nav_id=82822
Драгомир Анђелковић: Профитирање на туђој несрећи
Драгомир Анђелковић: Профитирање на туђој несрећи
Како влада Грчке попуњава државни буџет на рачун рата у Сирији?
Не треба ни да говоримо о томе у каквим економским проблемима се налази Грчка. Иако вођство те земље упорно тражи путеве изласка из кризе, опоравак се још не назире. У таквим околностима грчка влада очајнички покушава да на све могуће начине бар краткорочно попуни буџет. Ради тога Атина се не либи од било чега, па чак ни од тога да зарађује на крвопролићу које је у току у Сирији. Из неког разлога, наша јавност о томе није адекватно обавештена.
ЕЛЕКТРОНСКИ РАТ
На територији НАТО морнаричке базе у заливу Суда, на грчком острву Крит, крајем августа почео је да ради нови амерички систем електронског извиђања и прислушкивања – који делује спрегнуто са аналогним британским војним постројењем, које се налази у зони војне базе те земље на Кипру – као и са сличном електронском опремом на бродовима флоте САД лоцираним у источном Средоземљу.
Нови амерички електронски центар на Криту знатно повећава могућност читавог тог сложеног комплекса. Омогућава не само целовиту размену обавештајних података са командом НАТО-а, у вези са ситуацијом у Сирији и Либану, већ и достављање преко турских обавештајних служби релевантних информација сиријским „устаницима“.
Поред реченог, у грчку војну болницу у Солуну, од јула ове године, на лечење се перманентно шаљу рањени припадници тзв. Ослободилачке сиријске армије, који су – како тврде поједини лекари поменутог медицинског центра – најамници углавном пореклом из Либије а не Сиријци. Неки од њих су већ били на лечењу у Грчкој крајем 2011. године, пошто је окончан рат у Либији.
Из Сирије у Грчку, и обрнуто, рањени бојовници из редова сиријских побуњеничких снага, стижу преко Турске. Грчка и Турска су привремено, из интересних побуда, заборавиле на међусобне територијалне спорове. У вези са описаним пословима, све дипломатске формалности као и регулисање финансијских питања, на себе је преузео амерички конзулат у Солуну.
ОБУКА НАЈАМНИКА
У све је директно укључен и грчки војни врх. У јавност је већ процурео податак да се по личном налогу новог начелника генералштаба грчких оружаних снага, генерала Гиниса Константиноса, у базама специјалних снага Грчке, на острву Крит и у околини града Киликиса (Егејска Македонија), већ неко време континуирано спроводи обука грађана држава Севере Африке и Блиског Истока.
Поред грчких инструктора у процес специјалне обуке укључене су и њихове колеге из САД, Велике Британије и Катара. Тежиште обуке ставља се на изучавање метода вођења ратних дејстава у градским условима, као и на припрему за употребу експлозивних средстава. После окончања обуке већина новопечених специјалаца бива послато у Сирију.
Разуме се да све набројане „услуге“ грчки естаблишмент не чини бесплатно. Рат у Сирији се обилато финансира од стране влада САД, Француске и читавог низа држава Блиског Истока (с тим што гро средстава који стижу из тог региона даје Саудијска Арабија). А када је неко спреман да обилато плаћа, увек се нађу они који су спремни да ураде било шта како би зарадили.
ИЛУЗОРНА КОРИСТ
Грчка влада настоји да се и на описани начин избори са буџетским дефицитом, занемарујући све хуманистичке принципе и норме међународног права. Од тога грчки народ, који свакако није крив за оно што иза његових леђа ради његова влада, неће имати дугорочну користи. Тешки проблеми морају да се решавају дубинским, структуралним реформама, док се описаним непринципијелним поступцима само привремено постиже неки ефекат. Но, они који су гурнули Грчку у проблеме у којима се сада налази, о томе не мисле. Њима и требају упропашћене државе које се грчевито боре да избегну банкрот, и које ће ради тога послушно извршавати њихове налоге. О томе и ми морамо добро да размислимо пре него што буде касно. За то имамо инспиративну прилику док посматрамо како наше унесрећене балканске комшије, ради малих буџетских дотација које им истински неће помоћи, доприносе несрећи сиријског народа.
Кад камен говори: КСАНТОС СТЕЛА – Порука Србима
Кад камен говори: КСАНТОС СТЕЛА – Порука Србима
О српском камену из Сирбина са законима из 8. века пре Христа
Кад се трага за пореклом Срба и правцима њиховог кретања од за сада прихваћене индоевропске праотаџбине до њиховог устаљивања на европским просторима тај траг можемо да пратимо веома успешно захваљујући описима класичних писаца попут Херодота (5. век пре Христа), па преко бројних других хроничара на прелазу из старе у нову еру све до појаве Ренесансе и Хуманизма.
Mада су подаци сваког од њих незаобилазни, историчари се посебно задржавају на анонимном хроничару из 9. века, тзв. Баварском Географу који Србе спомиње под именом Зериуани и истовремено тврде да су они толико бројни и моћни да су од њих, како се прича, настали сви Словени. На жалост, не зна се ко је тај писац који тврди да су од Срба настали сви Словени, али је од великог значаја што у готово том смислу бележи и један наш летописац.
Мало је вероватно да је у оно време наш летописац то забележио из неког националног осећања, поготово што је нешто слично забележио и Гот Јордан (6. век после Христа) када је записао да су Венеди, Словени и Анти произишли из једног језгра и не покушавајући да утврди када су ове три групације настале. За сада је то време немарљиво и једино можемо рећи да су у питању многе хиљаде година. Будући да уз сваку од ове три групе пристају и Срби, јасно је да нас привлачи сваки податак уз који се спомиње име Срби било где и у било које време. Из тог разлога смо заинтересовани за Србе који су забележени у малоазијској области Ликији.
Према летопису свештеника Светислава Билбије, о истраживањима порекла и распрострањености индоевропске групације народа међу којима су и Срби, откривамо значења речи са споменика који је у облику обеликса пронађен на месту на којем се налазила престоница старе Ликије под именом ЗРБ или СРБ.
Овај споменик је археолозима боље познат као Xantos stela. Граду Ксантос име су дали Грци за време док су ту имали насеобину током владавине Византијског царства у западном делу Мале Азије. На овом споменику има и делова који су нечитки. Недостатак је настао приликом ископавања када је дошло до оштећења. Ипак је било могуће да се из централног дела прочита 320 речи, па се сматра да је њихова анализа значајан допринос и филологији и историјској науци.
Ликијска азбука и писмо
Примери ликијског језика сачувани су у написима на око 150 споменика и на кратким легендама ликијског новца.
Професор Ернест Калинка, захваљујући аустријској влади успео је на својим путовањима 1884. и 1889. да прикупи све примерке ликијског језика и да копира већину натписа који су се налазили у граду у Ликији.
Своју збирку, Калинка је објавио у издању Бечког универзитета под насловом “Tituli Lyceae, Tituli Asiae Minoris, Vindobonae”.
Збирка се састоји из дугих и кратких натписа са гробних споменика и епиграфа, а најзначајнији је натпис на обеликсу, “Ксантос стела”. Читавих сто година, научници су покушавали да прочитају ове текстове. Неки од њих су у очајању закључивали да натписи садрже само историјске податке без икаквог даљег објашњења.
Има више разлога због којих је прошло толико много времена да би се сазнало шта је на обеликсу записано.
Први разлог је, каже Светислав Билбија: “што ликијска слова немају заједничку фонетску вредност као у свим фонетским језицима, већ свако слово има сопствени звук”.
На плочи ликијске азбуке са 26 слова, истраживачи су правилно прочитали само 12, а затим и она слова која у европским азбукама воде порекло из Мале Азије.
Други разлог неуспеха у читању био је што је текст исписан са скраћеницама, што је чак изазвало сумњу да ликијски уопште и припада индоевропској групи језика.
Трећи разлог је био најнеуобичајенији. Док је постојала ликијска држава Грци у њој нису били присутни, већ су боравили на морској обали као трговци и морнари. Они су за сахрањивање својих покојника користили постојеће гробове на ликијским гробљима. Тако се може видети како су на неким споменицима Грци уклонили ликијске натписе и место њих уклесали своје.
Додуше, поједини Грци су из сујеверја, дописујући своје натписе, остављали делове ликијских. То је стварало забуну и помисао да постоје “двојезични натписи”. Тако неки истраживачи и данас мисле. У извесној мери то се запажа и на обеликсу о којем је реч, али накнадно уклесавање од стране Грка нема никакве везе са текстом на овом значајном ликијском споменику.
Како је овде у питању историјско и лингвистичко обавештење, Билбија је анализирао 320 речи и изнео ћириличну транспекцију, оригиналну ликијску реч или превод и значења речи на савременом српском језику.
Изненађујућа ствар је да овај стари текст садржи многе енглеске речи, и то толико много да би без осврта на њих значење било немогуће.
„У Лици малоазијској (Људеји) Александар Велики је затекао једно посебно стање. У градовима Лике, који су били бројни, није било персијских посада. Иако је Лика била укључена у Персијску царевину од времена Кира Великог, она је задржала своје посебно уређење и своје старе законе. Имали су савез од 23 града, међу којима је град Сирбин (данашњи Ксантос) био престоница и највећи од градова . Личани су најпре били познати под именом Солими, а затим као Термили по једном делу Крићана, које је Сарпедон довео са Крита и населио у Лици . Сарпедон је основао и град Милет као насеобину критског града Милета “.
1. Натпис на обеликсу из Сирбина, поглед на јужну страну (западна је лево);
2. Поглед са југа слева и са истока здесна; 3. Поглед на споменик
са западне стране (северна је лево)
Кад камен говори – дискусије нема
Ево неколико реченица са овог натписа:
1. Ево уклесаног мужева (поглавара) ројевима (војним одредима), да оно слућено мрморење, сада се потврђује, ако буде ли напад, биће…
9. Жалопојке матере Срба, бол велики овђе да оплакују, покој највише очевима да одузму;
10. пошто тако буде ли, ево уклесано јест да пазите узетих очева тијела у сандуцима земље, да се
11. Казне који довађају дате крви, костију, подигните се сви, храбро ћапните
12. Наређују, жалбе нема, тако забрањују јецање оније ту у сандуцима опремљених које је земља узела; једини ће имати
13. Срби да се крве за циму (врхове), да спријече Комеју да оде, – воћке, посађено зрно, сажежите нека ништа
14. том оде; ође се (треба) пазити као што су обичаји прописи, имати породицу, ко оца и матер, стари гробови нека се поштују;…
Rashan or Etruscans (Рашани или Етрурци)
Име Рашани, Раси и Рашански, забележен је не само на многим етрурским споменицима, већ и на завоју Загребачке мумије, где пише: „…молитве (заклетве) да се изговарају гласно на рашанском,… мудро поступати поводом кривице, тако да он говори лагано и тихо рашански”. Име Етругде се не појављује на натписима.
Поред обеликса Ксантос стела и „Загребачке мумије” постоје и други споменици и натписи на којима се налати само име Раси и посесивни облик Рашански. Они су настајали у току више векова чиме се потврђује чињеница да је име Раси старо и да се вероватно никада није мењало.
Поводом овога Билбија даје значајно објашњење: „Име Раси не јавља се случајно. Оно је донето из дунавског басена који је био колевка и „кошница” европских кавкаских језика. Назив је корен именице “раса” (“труса”) која има индетично значење у свим словенским језицима, па и у несловенским. То заједничко име је карактеристично за читаву белу европску цивилизацију и она је носи са собом од дунавског басена преко Балкана и повременим сеобама све до крајњих граница Евроопе. Што се тиче имена “Етрурци” и посесивног облика “Етрурски”, то име су измислили Римљани који су га употребљавали кад су описивали непријатеља коме су желели да униште историјски и културни значај.
Врло је вероватно да су племена Рашана која су у северну Италију дошла преко дунавског басена и Балкана и која су се ширила премна југу Апенинског полуострва, названа “труса”, јер су била од истих предака као и остали Рашани и имали су исте црте као и Римљани који су водили порекло од рашанских предака. Другим речима то је била ознака за рашанска племена која су била уплетена у остале ратове са Римљанима и који римски историчари бележе са “труса” из чега су се касније развили називи Трусци, Етрусци, Етрурци.
Тако име Етрурци није измишљено као неопходно већ су га Римљани почели употребљавати да би се одвојили, разликовали, од својих противника у периоду када је започета експанзија која је имала да омогући стварање великог римског царства.”
Хелеспон, Троја и Хитити
У рано праисторијско време, постојале су организоване племенске групе које су почеле да се селе из Анадолије, да прелазе Дарданеле и да одлазе у Европу. Разлог томе био је притисак од стране придошлица које су такође потискиване са својих прадедовских огњишта. Тај процес миграција трајао је више хиљада година, а почео је дуго пре проналажења Троје (3000. – 2300. пре Христа)
Место на којем је вршен притисак, хроничари су назвали Хелеспонт, док је у старом етрурском, лидијском и ликијском писму забележено ΗΕΛΕSΓΟΝΤ, изговарано као “ђе љес понт”.
Власник овог значајног места био је град Троја. Моћни владари Троје који су се називали “краљевима” наплаћивали су сваки прелаз. Троја је иначе била на западном дкрају пута који је водио из еламског града Сузе у Персији и који је пролазио преко Месопотамије, дуж јужног обода земље Хитита и кроз Анадолију и тако водио према Троји као нека врста међународне магистрале.
Будући да су кроз Троју пролазиле гомиле разних племена град је морао да буде добро утврђен и да има бројну и јаку војску., која је истовремено била потребна да скупља царину и да штити град од пљачкаша што се у њеној историји често дешавало.
Већина народа који су наилазили били су са географског простора настањеног хититским племенима о чијем се пореклу зна врло мало. Посебно се мало зна када су и одакле дошли на тај географски простор. Хитити су, иначе, били веома разноврстан народ састављен од више племена. Уколико се њихов број повећавао територија им је све више обухватала и суседна ненастањена подручја.
Племена која су временом настанила привлачне делове Мале Азије престала су да се селе; основала су геополитичке и културне центре који су цветали све до појаве Персијанаца, који су их покорили и осигурали своју контролу.
Ликијци су храбро и одлучно бранили своју територију што потврђује и натпис уклесан на обеликсу у Ксантосу, на којем пише: “Зрби – Срби ће искрвавети бранећи овај камен да би спречили то што долази”.
Грци су чак и име Хитита погрешно забележили, па се верује да би најкоректнији назив био “Гити”, назив који се може наћи у италијанском језику у значењу номадски, путници на коњу, коњаници, тако да је најприкладнији изговор за Хити био Гити.
У другом и трећем миленијуму пре Христа, Хитити су успели да развију цивилизацију. Њихово царство ширило се од Црног мора до Палестине, а према истоку све до подручја Урарту и језера Ван укључујући и Јермене, Ђурђијанце (Georgians) и вероватно Грке и Феничане.
Језијк Хитита био је индоевропски. Средиште и престоница њихових владара налазила се у Хатуши, у којој је откривена богата архива докумената писана клинастим писмом. Из садржаја до сада преведеног и проученог материјала може се закључити да су Хитити поседовали једну напредну културу за коју се може рећи да је једно време била космополитска.
Војни сукоби Хитита са Египћанима као и разне културне и друге везе са њима могле су утицати на развој хититског начина писања, што је довело и до развоја нових симбола и појаве бројних камених натписа.
Емиграција прекобројног хититског становништва кретала се у првом реду према анатолији и јужно према Сумеро-Месопотамији. У том смислу једна сумерска миграција ишла је према истоку и допринела повећању иранских, пакистанских (Белуџистан), афганистанских и других група белих Индуса.
Све до наших дана научна историја прихвата да је народ који се расељавао преносио и свој језик, па је тако прихваћено да језици европских народа садрже бројне речи које имају исто значење и говор, и то је разлог што су језици названи индоевропски а народ “Индо-Европљани” или Кавкасци. Па ипак, сви покушаји да се открије корен “индоевропског” језика остали су безуспешни.
Споменици у Малој Азији, који се приписују Ликијској и Лидијској цивилизацији и који су у првом реду тумачени помоћу српског и италијанског језика доказују да је реч о хититском језику као оригиналном, којим су говорили народи који припадају из кавкаске расе без обзира где су и када су ти споменици и писмо нађени.
После пропаста и распада Хититског царства крајем другог миленијума пре Христа једно време су постојале бројне формације малих краљевства којима су владали најпре хититски господари. Такво је стање постојало све до персијског краља Кира, који је 539. пре Христа заузео Вавилонију и прогласио за једну од провинција, а затим су се на тим просторима појавили Римљани, Византинци, Арапи и најзад Турци.
И тако су од некадашњег моћног и пространог Хититског царства на првобитним прадедовским просторима остали Јермени и Ђурђијанци, и они су заједно са сачуваним остацима хититских писаних споменика сведоци историјске драме која је трајала хиљадама година.
Пред почетак Првог светског рата Bendrich (Беџик) Hrozny, професор Бечког универзитета, био од Немачког оријенталног дрштва овлашћен да у Музеју у Истамбулу припреми копије хититског писма. Хрозни је усопео да разреши тајну хититског писма и да без велике тешкоће схвати значење неких садржаја.Он је био изненађен када је закључио да хититски језик одговара структури једног индоевропског језика. Беџик је при дешифровању хититског писма користио знање чешког језика.
Карта Јохана Фридриха из 1957. године “Дешофровање угашених писама и језика “
Користећи ову карту, свештеник Билбија је бројевима означио поједине делове и закључио следеће:
Број 1 на крати означава почетак везе старих Египћана и њиховог хијероглифског писма у оквиру приказаног дела света.
1. Египћани су први почели употребљавати сликовне знаке да би касније приступили практичнијем начину комуницирања: хијератском писму.
2. Велико и моћно краљевство Хитита једино је од Египћана могло прихватити оба начина писања (било у рату или у миру). Од ових облика развило се клинасто писмо.
3. Хитити су клинасто писмо пренели у најудаљеније делове свога царства, Месопотамију и у Малу Азију.
4. Захваљујући посебним околностима, као што је Потоп (Велики), народ данас познат као Индо-Иранци одвојио се и кренуо ка истоку преносећи истовремено и клинасто писмо (клинасте знаке).
5. У културним центрима Мале Азије, као што су Лидиј, Ликија, Карија и друге појављују се нови начини писања и нова азбука. То бива пренето и у Средоземље-Медитеран (етрурско писмо), у Централну и северну Европу (рунско писмо) и у области северно од Црвеног мора (Словенско ћирилско писмо).
НАСЕЉАВАЊЕ ЕВРОПЕ
Објашњења о протосрпски-малоазијских заједница, као и о обарзовању, између осталих, и раних европских српскословенских заједница.
Подсетићемо се да су се први насељеници налазили у Европи дуго пре подизања прве Троје, приближно око три хиљаде година пре Христа. Касније су већа племена наилазила са истока, пре свега преко Анатолије. Ови рани насељеници прелазили су Дарданеле, долазили у Тракију и ту су многи од њих једно време застали да би затим продужили да насељавају плодније делове Балкана.
Кад су наишли нови насељеници они ранији били су приморани да насељавају подручја дуж реке Дунава. Временом је дошло до пренасељености, што је приморало поједина племена да се упуте даље преко европског континета, и то углавном у три правца: на простор субтрансилванских Алпа, у панонску равницу и на субалпско земљиште.
У каснијим кретањима једна група је одлазила путевима измеђуКарпатских Алпа и реке Дњепре, а затим се раширила по просторима који су данас насељени Чесима, Словацима, Пољацима и Русима, и најстаријим становницима Украјине. Ова група је индетификована као словенска, а имала је и неке подгрупе, које су се интегрисале са другим мањим групама које су поседовале своју посебну културу и језик који је садржао и неке словенске речи. То су били Естонци, Латвијци (Летонци) и Литванци.
Северногерманска група се покренула из Панонске равнице. Била је састављена од следећих група: Германске, Данске, Фламанске, Шведске, Норвешке, Британске, Шкотске, Велшке, Ирске, Белгијске и северне Француске. Хунгари или Унгари били су раније насељеници који су се састојали од балканских рашанских племена који су изгубили један део староевропског речника, али нису изгубили своје основне карактеристике које их изједначују са другим европским народима.
Субалпска група временом се развила до следећих народности: италијанске, јужнофранцуске, баскијске, португалске и шпанске.
Балканско полуострво први је настањени регион и он је представљао одскочну даску за насељавањео сталих делова Европе. Народи који сада настањују Балкан уствари су остаци племена Рашана који су ту живели од најстаријих дана и никада се нису потпуно исељавали, већ су у основи остајали на својим прадедовским просторима.Једини изузетак били су Грци, који су знатно касније населили антички простор.
Задржаћемо се на траговима најраније цивилизације дуж дунавског басена где су нађени артефакти који су припадали групама за које се не може везати никаква миграција и за које не постоји временски оквир помоћу којег се може утврдити кад су те групе дошле у тај регион или у неке друге делове Европе у којима су археолози нашли сличне реликте.
Билбија је истакао да је , захваљујући азбуци српске ћирилице, по први пут могуће читати и разумети, едрурске, етрурске и ликијске списе из којих се може утврдити веза и порекло, јер они садрже многе речи које се налазе готово у свим језицима Европе, што указује на постојање једног раног европског језика, који је грана индоевропске језичне породице.
Најновији пронађени елементи овог језика, указује на чињеницу да је највећи проценат речи који се јавља у етрурском писму дешифрован помоћу речи у српском и италијанском језику. Највероватније објашњење могло би бити у овоме: Многе речи из старог етрурског језика преживеле су благодарећи сталној употреби у српском језику. То је највише било зато што народ који је живео у дунавском басену и на Балканском полуострву са тог подручја никад није одлазио, осим ако се повлачио у планине, дуж стрмих кањона Дрине, Пиве, Таре и др. одакле су одлазили на плодна поља и на подручје Рашке богате минералима. Тај простор је био привлачан и због бројних топлих извора.
Римљани су знали за природна богатства и због тога су у 3. веку пре Христа изградили путеве и почели да копају разне руде на простору данашње Србије. За утицаје и промене настале у току боравка Римљана, особито у Србији и Далмацији, Билбија примећује да тај период истрије балканских народа, особито српског, од доласка Римљана до периода династије Немањића нису детаљно проучили ни историчари ни лингвисти. Највећим делом био је занемарен. Уз ову напомену, Билбија опет истиче значај ћирилске азбуке за тумачење и разумевање етрурских натписа.
Између осталих споменика, треба нагласити да је лидијски споменик подигнут у част палих хероја лидијске коњице, у Сарду, престоници краљевства Лидије, најзначајнијем културном и политичком ценстру Мале Азије.
Азбука пронађена у Сарду проширила се по целом свету. Иначе, Лидија је достигла свој зенит за време краља Алијата 619. – 560. пре Христа. Последњи краљ био је Цирус.
Тврђава Сард коју Лиђани називају КОС била је, значајни културни центар старог света и кад су њени грађани били приморани да напусте град, разишли су се на све стране, али су се пре напуштања дуго борили да га сачувају. На мремерној плочи стоји текст на лидијском језику о јуначкој одбрани лидијске коњице.
Почетни текст гласи: ТИ ИСТИ САРДИ ЧАСНО ПАЛИ У БОЈУ ИМАЈУ ИМЕ НАШЕ ЛОЗЕ.
(Србин инфо)
Литература: Прилози за историју Срба од другог миленијума пре Христа до 19. века, Реља Новаковић
За ким звоне звона међународног правосуђа
Размишљања после извештаја председника МТБЈ у ОУН
Прошле недеље на Генералној скупштини УН разматран је извештај председника МТБЈ Теодора Мерона о делатности тог трибунала у 2012. години. (1) У целини, извештај обилује информацијама које не одговарају стварности. Тако, на пример, председник МТБЈ тврди да је трибунал створио правни систем који не само да обезбеђује оперативно спровођење судских процеса, него и успоставља више стандарде заштите права оптужених. (2) То једноставно није истина. Толики је раскорак између изговореног и стварног стања ствари, да то захтева и коришћење теже речи – то је лаж. Узмимо на пример процес против Војислава Шешеља. У том поступку оптужени практично већ десет година очекује одлуку суда у првој инстанци и лишен је могућности права на одбрану не само у главном предмету, него и у паралелним! (3) Генералу Ратку Младићу одузето је право да се његов предмет разматра пред независним и непристрасним судом – њему суди особа која је директно заинтересована за безусловну осуду оптуженог. Радовану Караџићу није одобрено време за оповргавање “чињеница”, које су утврђене у другим процесима као истините. При том, тужилаштво ништа није доказало – оно је једноставно узело ове изјаве из других процеса, а одбрани не да времена да их оповргне: тако добијамо дупло насиље над начелом претпоставке невиности.
На жалост, само осам држава је иступило да дискутује о овом извештају: Индија, САД, Канада, Норвешка, Танзанија, Руанда, Србија и Русија. Представник Руске Федерације И. Панин подвукао је неопходност што бржег престанка рада трибунала и потпуне предаје његових предмета Међународном резидуалном механизму. На званичном сајту МТБЈ, наступ руског представника је на такав начин осакаћен, да није остала ни једна критичка примедба. (4) Испало је да је трибунал представио Русију као највећег пријатеља трибунала, који га хвали због његовог “доприноса међународном правосуђу”. И још више, на сајту је изврнута позиција Русије о престанку рада трибунала. На сајту је речено како је руски представник захвалио трибуналу на труду за благовремени завршетак свих започетих предмета. Међутим, у стварности је представник Русије подвргао критици рад МТБЈ због непоштовања графикона предмета, и затражио да сва суђења буду завршена до краја 2013. године. А 15. октобра, приликом наступа на Генералној Скупштини УН, Теодор Мерон је још једном изјавио да МТБЈ завршава разматрање апелација крајем 2014. године, или што је још горе, тада ће бити завршено разматрање већине апелација, а не свих, како је прописано резолуцијом СБ УН! Трибунал крши норме важећих међународних уговора, баш их брига за некакве резолуције!
У вези са предстојећом двадесетогодишњицом трибунала, Теодор Мерон је уделио пуно похвалних речи његовом доприносу “развоју” међународног права. У вези са тим, Мерон је посебну пажњу уделио, на пример, таквом “доприносу развоју међународног права”, попут формулисања нових видова међународних злочина, између осталих сексуалног мучења као форме мучења или форме геноцида. Међутим, те новотарије могу бити назване само насиљем над међународним правом, јер оне представљају мењање постојећег права од стране субјекта, који на то нема никакво право. Суд је орган који спроводи, а не који ствара законе. У списак дејстава која представљају насиље против међународног права од стране МТБЈ, можемо додати и друге ”новотарије”: – укидање потребе да се успостави посебна намера да би се осудио појединац за геноцид; – уклањање разлика између присилног премештања и депортације; – укидање имунитета шефовима држава у погледу кривичне надлежности и још много, много другога.
Теодор Мерон је доста пажње посветио и свом личном доприносу у кршењу норми обичајног међународног права, по питању “имунитета шефова држава и влада.” Он је утврдио да је пракса објављивања налога за хапшење МТБЈ за актуелним председницима, касније била потврђена од стране Међународног суда ОУН у предмету “Налог за хапшење”. Јасно је да је позивање на главни судски орган ОУН веома важно за МТБЈ, како би доказали легитимност своје делатности. Међутим, МС ОУН у стварности није донео никакву такву потврду! МТБЈ поново изврће чињенице! У предмету “Налог за хапшење” МС ОУН, не говори се о шефовима држава, већ о министрима иностраних послова и не о МТБЈ, него о међународним судовима који су “овладали одговарајућом јурисдикцијом”. А као што је познато, МТБЈ нема јурисдикцију над Србијом! Он је себи једноставно присвојио ту јурисдикцију! Као што видимо, на делу је двострука превара, а прошла је незапажено! Ни једна држава није противуречила Мерону! Међутим, ако се разматра делатност МТБЈ не по развијању него по кршењу важећег међународног права, онда је ту његов допринос уистину велики. Јер тај полуфабрикат који је МТБЈ заложио у предмету кршења норми међународног права по питању имунитета шефова држава, преузет је и развијен од стране свих каснијих међународних судова, као што је специјални суд за Сијера Леоне (5) и Међународни кривични суд (6), који је издавао масовне налоге за хапшење шефова држава.
И тако, још једном је руководство МТБЈ представило извештај који обилује лажима, али који није изазвао никакву реакцију од стране држава. Нико осим Русије није подржао Србију, која је већ скоро двадесет година подвргнута насиљу од стране међународног права. И то је схватљиво, јер звоно међународног правосуђа звони све јаче и све више претећи. Чланови међународне јавности су заћутали у нади да ће се сутра створити међународни трибунал не за њих, него за суседа. Штета, јер је добро познато да звона увек звоне за тебе!
____________________________
Напомене:
(1) Види «Деветнаести годишњи извештај Међународног трибунала за судска гоњења лица одговорних за озбиљна кршења међународног хуманитарног права, почињена на территорији бивше Југославије од 1991 године», // Документ ООН: A/67/214–S/2012/592 од 1 августа 2012 г.
(2) Са говором Т. Мерона можете се упознати на званичом сајту МТБЈ на интернету: http://www.icty.org/x/file /Press/Statements%20and%20Speeches/President/121015_pdt_meron_un_ga_en.pdf
(3) Види апелацију В.Шешеља по отказу прихватања његових захтева о ревизији пресуде о неуважавању суда.
(4) Види објаву на официјелном сајту МТБЈ на интернету: http://www.icty.org/sid/11114.
(5) Налог за хапшење председника Либерије.
(6) Налог за хапшење шефова држава Судана, Либије и Кот-д’Ивуара.
Путин: Промене на европском енергетском тржишту
МОСКВА –Руски председник Владимир Путин изјавио је данас да је енергетско тржиште Европе почело да се мења и наложио компанији „Гаспром” да припреми анализу о основним принципима извозне политике у гасној сфери.
„Ми нисмо нови на гасном тржишту и добро познајемо његове законе и зато данас треба да делујемо крање прорачунато, али истовремено и веома флексибилно”, рекао је Путин на саветовању о енергетско-горивном компелску, одржаном у његовој резиденцији у Ново-Огарјову.
Према речима Путина, конфигурација тржишта европске енергетике је почела да се мења, а земље ЕУ, диферсификујући испоруке, доносе унутрашње одлуке не увек усаглашене са партнерима, и не увек коректне са становишта међународног права.
„Тежићемо консензусу, казао је руски председник.
Путин је наложио „Гаспрому” да до следеће седнице Комисије о горивно-енергетском комплексу прирпеми анализцу и реферише о основним принципима извознеполитике.
Морамо да знамо у каквом правцу ће се развијати испоруке гаса не само у наредне две-три године, него и за десет година. А, Минситарство енергетике треба да се позабави кориговањем генералне схеме развоја гасне политике, истакао је он.
Почетком септембра Европска комисија је покренула званичну антимонополску истрагу против Гаспрома, коју руски гигант види као покушај да се смање цене на гориво.
Европски комесар за енергетику Гинтер Отингер је касније изјавио да цена увозног гаса из Русије треба да буде једнака за све земље ЕУ.
Средином септембра Европски парламент је усвојио закон према којем су националне владе дужне да са Европском комисијом усаглашсавају међувладине енергетске споразуме.
Одговор Кремља на антимоноплски напад ЕУ сматра се председнички указ по којем било која стратешка компанија може да мења услове споразума са другим земљама само у договору са владом.
Медији су, такође, писали да „Гаспром” размишља да у Швајцарској региструје холдинг компанију која би објединила његове иностране активе, чиме би своје структуре извукао из јурисдикције ЕК.
ПУТИН: „Ако само један турски војник пређе сиријску границу – оштро ћемо реаговати“…
ПУТИН: „Ако само један турски војник пређе сиријску границу – оштро ћемо реаговати“
| Фонд Стратешке Културе| 23.10.2012 | 23:35 |
|
ТУРСКИ ЛИСТ AYDINLIK ОБЈАВИО СТЕНОГРАМ НАВОДНОГТЕЛЕФОНСКОГ РАЗГОВОРА ИЗМЕЂУ ЕРДОГАНА И РУСКОГ ЛИДЕРА
ТУРСКИ премијер Реџеп Таип Ердоган – који је покушавао да убеди руског председника да Москва „прекине са подршком режиму Башара Асада“ – суочио се са оштрим ставом Владимира Путина. Турски лист Aydinlik објавио је стенограм телефонског разговора до којег је дошло 8. октобра између Ердогана и руског лидера. Ево тог текста: Путин: „Уколико само један турски војник пређе сиријску границу, Русија ће оштро реаговати“. Ердоган: „То је претња? То за нас није прихватљиво“. Путин: „Мислите како хоћете, ја сам своје рекао“. Турски лист тврди да је Ердоган после ових речи спустио телeфонску слушалицу, док су неки сиријски и палестински извори објавили – да је то урадио Путин. Појавиле су се, међутим, и тврдње да се такав разговор није ни десио. Нагло заоштравање турско-руских односа почиње од 10. октобра, након што је Анкара уз помоћ Ф-16 приземљила сиријски авион на којем је било 35 путника на линији Москва – Дамаск. Анкара се при том позвала на податке своје обавештајне службе да се у авиону налаази терет војне намене. После вишечасовног претреса, авиону је дозвољено да настави пут за Сирију, а „војни терет“ је конфискован.
|
Александар Павић: "Празнична магла"
Празнична магла
| Александар ПАВИЋ | 24.10.2012 | 00:01 |
| Фонд Стратешке Културе |
Дани касног октобра у Београду, као и дани на ратишту уочи славне Кумановске битке 23. и 24. октобра, теку у некој врсти “оловне магле”. С тим што је тадашња магла била метеоролошка, физичка појава, а данашња је духовна. Стогодишњица велике победе код Куманова обележава се – где се уопште и обележава – по разним трибинама, округлим столовима, појединачним телевизијским емисијама, или у оквиру разних грађанских иницијатива. Нема свечарске атмосфере у граду, какву истински може да уприличи само чврста воља која потиче из самог врха државе. Нема војних парада. Да ли зато да би чланови политичке касте која зарад приватно-партијске користи тргује с оно мало преосталог српског капитала могли да уновче и тај “успех” у стогодишњем пројекту пацификације српског фактора – није толико битно, као ни степен њихове свести да такав пројекат уопште постоји,1 колико чињеница да им то још увек полази за руком. Стогодишњица избијања Треће српске армије на Косово Поље под вођством Ђенерала Божидара Јанковића, 21. октобра 1912, скоро је у потпуности, ако изузмемо разне “времеплове”, прећутана у медијима, поготово електронским. Да ли да уопште сумњамо да би тако нешто угрозило изградњу “добросуседских односа” са приштинским трговцима људским органима? Јер, они који памте историју, која им помаже да препознају истинске (не)пријатеље – нужно су, у овој консталацији снага, “екстремисти”. С њима нема компромиса – они не могу спречавати западно-спонзорисане геј-параде, нити ићи у помоћ браниоцима барикада на северу Космета. Док са Тачијем има. Као што га је било и са шиптарским наци-симпатизерима 1945. године. У свом говору на Оснивачком конгресу Комунистичке партије Србије, 1945, у својству секретара СК КПЈ и врховног команданта војске, коминтерновски освајач Србије, Јосип Броз Тито, изјавио је: „Недавно сам примио делегацију са Косова и Метохије и упитао их како је код њих… Ја им разложим нашу политику: ‘Ми знамо да сте ви пошли у њемачку војску, да сте се борили против нас, али то не значи да ми сада позивамо вас на одговорност. Ми знамо да сте били заведени, да нисте сви кољачи и зликовци, да вас је 90% било заведено…“2 Шта се онда суштински променило у Србији од те 1945? Јер, премијер Србије, који је, демонстрирајући пуни континуитет са бившим председником Тадићем и рукујући се са Хашимом Тачијем, истог медијски рехабилитовао у очима јавности иако је донедавно био у нокдауну због оптужби за непосредну умешаност у трговину људским органима – исти је тај који је у предизборној кампањи овог пролећа позвао на враћање Брозовог споменика у Ужице, уз опаску да је његова странка “настављач Титове партије”.3 Као што је, суштински, била и Тадићева. И даље је за сваку власт у Србији која је “пожељан партнер за Запад” опаснији српски национализам од било ког другог. То су коминтерновски темељи на основу којих су и нацртане АВНОЈ-евске границе по којима је, кад јој је истекао рок употребе, разбијена СФРЈ, али у чијем матриксу, све са квази-државним “аутономним покрајинама”, Србију и даље ваља гушити. Док се не угуши, или скроз не капитулира, пристајући на било шта у замену за остатке бедног животарења. Или – ево револуционарне мисли – док не схвати да нема шта да изгуби и претвори се у, као некад Црна Гора, у српску верзију Спарте, јер ће јој ионако исти (не)пријатељи радити о глави, па макар је она, тј. њена власт, упорно забијала у песак, по могућству што дубље. Као на пример, вечити српски “савезници” Енглези, који добро знају империјални занат, као и чињеницу да и спорт чини део неопходних алатки завојевања, па тако сада појачавају притисак на Србију кроз исконструисане оптужбе о “српском расизму” за време недавне фудбалске утакмице између младих репрезентација Србије и Енглеске. Случајно, баш уочи посете Београду британског министра спољних послова Хејга, који ће да “охрабри лидере Србије… да своју пажњу и енергију усмере на даљи напредак што се тиче нормализације односа са Косовом”.4 А ако не – следи можда избацивање из међународних фудбалских такмичења, како препоручује Хејгов северноирски земљак, иначе потпредседник ФИФЕ.5 Што се лепо уклапа у растући немачки хор да се Србији укине безвизни режим са ЕУ. А још лепше се уклапа са од свих скорих српских власти упорно игнорисаним “Вимеровим писмом”, у којем лепо пише шта се са Србијом планирало још у мају 2000. године, од чега је тренутно најрелевантије следеће: “Србија (вероватно због обезбеђивања несметаног војног присуства САД) трајно мора да буде искључена из европског развоја.”6 Не треба, ипак, превише жалити што садашње власти нису стале иза достојног, поносног, јасног, гласног и громогласног обележавања 100-годишњице најважније победе у Првом балканском рату, и вековног јубилеја “Освећеног Косова” – како је гласило име споменице учесницима те славне војне.7Недостојно би било да такве бесмртне јунаке славе они који сматрају – из наивних, незналачких или профитабилних разлога, свеједно – да Србија треба да пузи пред (не)пријатељима да би се они, неком досад невиђеном алхемијом, некако “смиловали” на њу, можда је чак пустили и да присуствује скорашњој додели “евронобела” за мир, па чак можда и прими неки комеморативни привезак као симбол њеног стварног статуса наспрам ЕУ. Можда – уз страх оних који носе бреме скривених дуговања – бар неки део садашње власти осећа ту своју недостојност у овом тренутку, па и не форсира ствар око обележавања превише. Нажалост – то би била најпозитивнија оцена њиховог понашања која би се у овом тренутку могла дати. —————————————————— 1 „У Европи постоје два милитаризма – пруски и српски. Пруски ће бити срушен у овом рату, а и српски мора отићи!“ Винстон Черчил, у време Првог светског рата, као Министар морнарице Велике Британије. 2 Према Милош Мишовић, Ко је тражио Републику: Косово 1945-1985, ГРО „Просвета,“ Београд 1987. 3 http://www.blic.rs/izbori-2012/vesti/897/Dacic-Nastavljamo-Titovim-putem 4 http://www.nspm.rs/hronika/majkl-devenport-hejg-dolazi-da-ohrabri-lidere-srbije-da-normalizuju-odnose-sa-kosovom.html 5 http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=72382 6 Целокупно писмо се може наћи, између осталих сајтова, на: http://www.dverisrpske.com/sr-CS/vesti/2011/januar-septembar/iz-drugih-medija/Kosovo-deo-starog-americkog-plana.php 7 http://www.slobodanjovanovic.org/2012/10/20/b-milosavljevic-sto-godina-od-povratka-srpske-vojske-na-kosovo/ |
Црногорска "србофобија" без граница: За разлику од Месића, Ноле је на чекању…
Предлог одборника СНП-а да се српски тенисер Новак Ђоковић прогласи за почасног грађанинина Подгорице без двоумљења би подржала само Нова, док из осталих партија још не желе да саопште прецизан став по том питању.
Предсједник Скупштине Главног града Слободан Стојановић (ДПС) није желио да саопшти да ли подржава предлог десет одборника СНП-а.
„Не изјашњавам се још ништа“, казао је кратко Стојановић.
Он је појаснио да ће на консултативном састанку предсједника одборничких клубова, уочи прве сљедеће сједнице, бити одлучено да ли ће се предлог СНП-а наћи на дневном реду.
СНП је предложила Ђоковића за почасног грађанина Подгорице због његових спортских постигнућа. Свој предлог су образложили и тиме што је прослављени тенисер „један од најпознатијих и најпризнатијих спортиста свијета, а његови резултати сврстани у историјска спортска достигнућа“.
Шеф Општинског одбора СНП-а Велизар Калуђеровић сматра да су испуњени сви услови прописани Статутом Главног града којим се додјељује то јавно признање. Он због тога очекује да ће Скупштина усвојити предлог на првој наредној сједници.
Одговарајући на питање који су све то услови испуњени да би се Ђоковићу одало признање, Калуђеровић је казао: „Погледајте одредбе Статута коме се све може додијелити то јавно признање“.
Предсједница одборничког клуба ПзП Бранка Бошњак начелно нема ништа против предлога, али се о њему не би изјашњавала док не прочита образложење.
„Вољела бих да видим предлог прије него што дамо став, јер ми је ближе да се то иницира у Никшићу“, казала је Бошњак.
Предсједник одборничког клуба Нове Горан Радоњић казао је да „навијају за Ђоковића“ и да би подржали предлог СНП-а.
„Ипак, ми смо против сваке политизације спорта, јер већ годинама доживљавамо ружне ствари. Вјерујем да ово није политизација, већ намјера да се истакну људи који су својим трудом, радом и поштењем постали узори младим људима“, казао је Радоњић.
Шеф одборничког клуба СДП-а Ђорђе Сухих, иако је по сопственом признању симпатизер Ђоковића, сматра да би о предлогу требало добро размислити.
„Први пут смо се истрчали и на предлог, градоначелника (Стјепана) Месића прогласили за почасног грађанина Подгорице, а он никада није дошао у Подгорицу“, рекао је Сухих.
http://www.in4s.net/index.php/magazin/hronika/28200-za-razliku-od-mesia-nole-je-na-ekanju
СРБСКИ ЖУРНАЛ 
