МЕРЧЕП, ОРГАНИЗАТОР РАТНИХ ЗЛОЧИНА ПРОТИВ СРПСКОГ СТАНОВНИШТВА
Пре пар месеци је у Хрватској ухапшен један од водећих хрватских „бранитеља“, чија је специјалност била убијање беспомоћних „српских агресора“- стараца, жена и деце. Његово име је Томислав Мерчеп, по струци грађевински инжињер- по избору ратни злочинац и усташки „кољач“, родом из Борова села.
——————————————————–
Последња је вест, да му је загребачки „Жупанијски суд“ продужио притвор за месец дана. Иронично, њему се суди „само“ за 43 убиства српских цивила. Чак је својевремено потпуно ослобођен (због „процедуралних грешки“) оптужбе за зверско убиство загребачке српске породице Зец, укључујући и њихову малолетну ћеркицу- злочин који су његови потчињени у потпуности признали!? Познавајући све те чињенице, и доказани „расистички патерн“ хрватске државе према србима, која је отворено поносна на своју геноцидну прошлост- ни у овом случају не треба да очекујемо правду од „оних“ који су највише „профитирали“ из једног од највећих и најсвирепијих геноцида прошлог столећа…
Мерчеп ће бити упамћен као један од најсуровијих хрватских усташа, који је волио да се јавно хвали својим злочинима. Такво хвалисање му у Хрватској није „дошло главе“, већ супротно омогућило убрзано напредовање, те је као такав, окрвављен невином српском крвљу напредовао до представника у Хрватском сабору и до високих функција у хрватском министарству унутрашњих послова.
Нас овде не треба да чуди саучешниство његово матичне државе, накарадне геноцидне творевине, али забрињавајуће је то да најситнији детаљи његових, слободно се може рећи, масовних психопатских злочина- долазе не из архива просперитетног кандидата за ЕУ чланство, младе хрватске „демокрације“, на чијој „јевропејској саксесији“ раде два највећа хрватска домољуба: председници Тадић и Јосиповић;
Нас треба (или можда не треба) да чуди да ти подаци долазе управо из архива америчке ЦИА-е, датирани још давне 1995. ЦИА је 19-ог Октобра 1995 објавила детаљан извештај, под ознаком „строге тајне“, шифрован као „ЦИА-ЕУР, 95-40224, и под звучним насловом: „Хрватска: Улога Томислав Мерчепа у масакрима над Србима“.
Тај извештај је декласификован у Марту 2004, и доступан је на сајту ЦИА, линк: http://www.foia.cia.gov/docs/DOC_0001063835/DOC_0001063835.pdf
Овде се одмах поставља питање дуплих стандарда америчке владе, која је очигледно детаљно документовала хрватске ратне, и злочине против хуманости, још у току „сукоба“ на територији бивше админстративне републике Хрватске- Зашто је те злочине прикривала и заташкавала, истовремено оптужујући Србију, за често непостојеће злочине, и вршећи монструозне притиске и уцене против наше нације? Наравно зарад остваривања својих, очигледно анти-српских, регионалних политичких, економских и војних циљева.
Такође се поставља питање- како то да ти подаци нису били познати нашој влади? Јер ако сам ја као аматер-истраживач дошао до њих релативно лако, онда би „српски“ режим са професионалним ресурсима, и неограниченом љубављу и поверењу према својим америчким господарима, требао да има много ефикаснији и потпунији увид у ова кључна документа- не само за разоткривање и „разумевање“ хрватских злочина, већ и ради примене принципијелне и реципрочне српске државне политике према Хрватској.
На пример- уместо што је Тадић шетао Хрватском, „држећи се за руке“ са својим „побратимом“ Јосиповићем, и клањао се „четничким жртвама“, требао је да на основу информација из овог и других кредибилних докумената, захтева да се све означене локације усташких злочина из овог последњег „домовинског рата“ истраже, невине српске жртве идентификују и достојно покопају. Наравно, и да се и многобројни други хрватски ратни злочинци који су и даље на слободи, заједно са „славонским касапином“ Мерчепом изведу пред лице правде.
Овај докуменат нам презентује податке о српским жртвама, локацијама извршења злочина и масовних гробница, датумима извршења и податке о извршиоцима тих злодела.
Све је то мање више добро документовано и у српских државним архивама, као и архивама разних српских невладиних институција, али ЦИА документ презентован овде има посебну тежину јер долази из државне архиве, „највеће демократије на свету“ (и за сада највеће суперсиле), у чије „добре намере“ и веродостојност својих државних архива, бар наше „про-српско“ руководство, безгранично верује.
„ЧОВЕК“- КОГА СЕ ПЛАШИЛА И ХРВАТСКА ВЛАДА
Но кренимо редом:
У заглављу документа стоји дословце:
„Хрватски парламентарац и бивши паравојни командант Томислав Мерчеп се јавно сматра- чаки и у оквиру Хрватске владе- као директно одговоран за озбиљне злоупотребе људских права и других илегалних аката почињених у току хрватског сепаратистичког рата 1991. Од 1991, безбројне оптужбе о масакрима над Србима почињеним од стране Мерчепа и његових подчињених су се појавиле у јавности. Неке од тих оптужби су потврђене од стране међународних институција и преживелих сведока. Без обзира на то, Хрватска влада уплашена великом подршком коју Мерчеп ужива од стране десничарских политичких лидера и својих бивших „сабораца“, је до сада одбијала да истражи те оптужбе, или да бар смањи Мерчепов политички утицај.“
Оно што је важно, а што хрватски званичници и данас негирају, јесте податак из документа који директно оптужују Мерчепа, да је 1991- када је у функцији локалног лидера ХДЗ-а основао паравојну усташку бригаду јачине 2000 људи, да је у функцији команданта одбране Вуковара- починио или наредио безбројне масакре, укључујући мучења, убиства и „нестанак“ више хиљада Срба у пределу Вуковара, Пакрачке пољане, Госпића и Загреба.“
Њему су овом документу приписују и „обични“ злочини ратног профитерства и илегалне трговине оружја.
Када је био директно конфронтиран у вези тих ратних злочина, на пример од стране немачких медија у вези убиства 19 српских цивила у Пакрацу, он их није негирао, већ је одговарао цинично „Шта је то- 19 Срба, у односу на „оно“ што је учињено хрватима?“
По питању мањинских права у Хрватској, а у контексту одбијања книнских Срба да признају суверенитет геноцидне хрватске државе, Мерчеп је упутио следећу претњу: „Ја ћу лично командовати „ослобођењем“ Книна, и тако ћу га уништити да тамо неће остати ни камен на камену!“
МЕРЧЕПОВА ПОЉА СМРТИ
Према овом документу, најраспрострањенији ратни злочини према Србима, под Мерчеповом командом ХОС-а (хрватских оружаних снага), посебно његове јединице у оквиру „109 Тигровског батаљона“ су почињени на локалитету Пакрачке пољане, Госпића, Вуковара и Загреба, у периоду од 9-ог Септембра 1991 до 29-ог Марта 1992.
МЕРЧЕП ДРЖАО ЗАТОЧЕНЕ СРБЕ У СВОЈОЈ КУЋИ ДА БИ СЕ НА ЊИМА ЛИЧНО ИЖИВЉАВАО
ЦИА оптужује Мерчепа за етничко чишћење 75,000 Срба, само са локације Пакрачке пољане, за мучења, масовне ликвидације и појединачна убиства, најмање 3,000 Срба са те локације. У документу се наводи и да су Мерчепове трупе спалиле преко 180 српских села на том локалитету.
Хелсинки Воч и УН потврђују те налазе у потпуности и наводе појединачне примере мучења и убијања српских цивила и разоружаних српских бораца.
Само хрватско министарство унутрашњих послова, је у време тих злочина документовало „стрељање“ 20 српских цивила од стране Мерчепове јединице.
УН цивилна полиција у Западном сектору је пријавила постојање „приватних затвора“ Мерчепових усташа, на стадиону у Пакрачкој Пољани, усташкој војној бази у Бјеловару, чак и у самој Мерчеповој кући.
Откривене су многе масовне гробнице, али према овом извештају ЦИА, хрватске власти су спречавале екипе УН да истраже те локације- да би под окриљем мрака откопавале лешеве и закопавали их на другим тајним локацијама- ту се наводе три локације у близини железничке станице Пакрац; Са две локације су српске жртве ископане и сакривене, а на гробнице засађена шумска стабла, да би се омела истрага- на трећој где су према овом извештају тела преко 1,700 Срба, хрватске власти и даље спречавају приступ међународним истражним органима.
На том локалитету је откривено такође још девет масовних гробница са српским жртвама, чијим сенима се наравно нису поклонила „браћа по матери“ Тадић и Јосиповић.
Цивилна полиција УН-а је такође документовала масакр преко 800 Срба, у Мариновом селу код Уљаника, чија тела су сахрањена у масовној гробници између Пакрачке Пољане и Мариновог села.
У извештају се процењује да постоји најмање 20 масовних гробница на локалитету Пакраца, са телима преко 2,500 српских цивила.
ПОБИЈЕНЕ СРПСКЕ СТАРЦЕ МЕРЧЕП ОПИСИВАО КАО „СНАЈПЕРИСТЕ“
На територији Госпића су Мерчеп и његови усташе починили такође масовне злочине према Србима, практично их елиминишући са тог локалитета. Амерички извори наводе да је само 11 српских села комплетно уништено у периоду од два дана, између 9-11 Септембра 1991.
Овде се наводи да је у једном дану- 16-ог Окотбра 1991, 150 Срба „ухапшено“ од стране Мерчепових трупа да би нестали „без трага и гласа“, од којих је откривено свега 24 тела. Немачка штампа је након тог злочина забележила морбидно Мерчепово хвалисање- да су убили 150 „српских снајпериста“.
У то време је на српском православном гробљу, поред тела 24 српска цивила, откривено и тело хрватског тужиоца из Госпића, који се супротствљао усташким злочинима Томислава Мерчепа.
Сама америчка амбасада у Загребу је 1994 известила надлежне у Вашингтону у поверљивој депеши, да хрватско министарство унутрашњих послова располаже са детаљним доказима Мерчепових злочина.
ЦИА: У ВУКОВАРУ МЕРЧЕПОВИ УСТАШЕ КЛАЛИ СРПСКУ НЕЈАЧ
О Вуковару се у овом документу не износи исувише података, али и они наведени су веома упечатљиво и снажно сведочанство бестијалности злочина Мерчепа и његових усташа.
Американци наводе да је на локалитету Вуковара откривено неколико масовних гробница (према документима УН-а) са побијеним српским цивилима- укључујући тела пет српских детета млађих од пет година, чији су вратови били пререзани камом.
ЦИА такође наводи да је чак и хрватски државни званичник из Вуковара, згранут тим злочинима, слао поверљива писма Туђману, оптужујући Мерчепа за масакре над Србима.
ИЗА МАСКЕ ХРВАТСКОГ НАЦИОНАЛИСТЕ МЕРЧЕПА- „ОБИЧАН“ РАЗБОЈНИК И ЛОПОВ
ЦИА у наставку документа наводи друге углавном појединачне злочине, од којих је најпознатији убиство и пљачка угледне српске породице Зец из Загреба. Овде се наводи да је Мерчеп иза политичког мотива, који је демонстриран у претећем писму породици Зец од стране Меречеповог ХОС-а, сакривао стварни мотив- морбидно иживљавање и пљачку те угледне српске породице, чији је глава Михајло, успут био члан хрватског ХДЗ-а. То убиство је послало снажну поруку малобројним, „модерној кроацији“ лојалним Србима, да нико неће бити поштеђен.
Такође сазнајемо да је у то време, у зиму 1991 киднапован и убијен заједно са 9 осталих Срба, угледни Србин Милош Ивошевић, у то време су Мерчепови усташе отели и убили још једног угледног Србина Стевана Брајовића.
Амерички ЦИА аналитичар посебно наглашава отмицу и убиство хрватице Ине Зоричић- Нуић, лидера ХДС-а, и то из „политичких“ разлога.
Оно чега се грозе и ови амерички обавештајни аналитичари, јесте саучешниство и прикривање тих усташких злочина од стране хрватске владе, које се по њима огледа у следећем:
-У случају убиства породице Зец, хрватски правосудни органи су се послужили „техничком грешком“ да би ослободили Мерчепове усташе који су починили ово гнусно дело.
-Овде се такође наглашава случај из Јанура 1992, када су хрватске власти уклониле Госпићког шефа полиције Ивана Векића који је истраживао „нестанак“ Срба у време дивљања Мерчепових усташа.
-Као пример хрватског државног лицемерја ЦИА аналитичар наводи аферу из Децембра 1993, када су неки поверљиви документи о Мерчеповим злочинима осванули у локалној штампи. Уместо да истражује Мерчепове злочине, хрватска влада је кренула у хајку на лица која су омогућила да ови документи буду доступни јавности.
ДВОЛИЧНОСТ ХРВАТСКЕ ВЛАДЕ У РАСВЕТЉАВАЊУ ЗЛОЧИНА ПРЕМА СРБИМА
У закључку амерички обавештајни аналитичар наглашава дволичност хрватске владе по питању рашчишћавања властите мрачне прошлости, и сумња у искреност Загреба да се суочи са својом прошлошћу и расветли сва злодела према Српском народу, почињена у овим задњим ратовима на територији Хрватске, и Босне и Херцеговине.
На крају бих искориситио ову прилику да поново јавно прозовем нашег „про-српског“ председника, да сваки пут пре него што осети потребу да се „интимизира“ са својом „хрватском полубраћом“, испољи бар минимум критичног мишљења, сличном овом- какво су у овде наведеном документу, прилично убедљиво демонстрирали његови амерички ментори.
Тиме ће почети да примерено штити достојанство нације чији је за сада само „декларативни“ председник, а и спречити даље срозавање личног достојанства од кога, бар код већинске српске јавности, није преостало много…
Референца:
http://www.foia.cia.gov/docs/DOC_0001063835/DOC_0001063835.pdf
СРБСКИ ЖУРНАЛ 