Постоји Унутарња Светлост у нама

која се не може видети телесним чулима.

Та Унутарња Светлост у нама,

која се не може видети телесним чулима,

јесте Божје Животно Дејство

које ми зовемо Божјом Љубаву.

Све што бих вам хтео рећи,

то сам вам већ рекао.

Време је да шутим и тихујем,

време је да ослушкујем тишину,

 време је да у тишини слушам

откуцаје властита срца.

Речи и снови извиру из тишине

и путују ка некој далекој

и незнаној тишини,

 ка неком далеком

и незнаном звезданом јату,

ка неким далеким

 и незнаним световима.

Све што бих вам хтео рећи,

то ви већ одавно знате.

Време је да моје песме

певају уместо мене;

 време је да моје песме

светом лутају без мене.

Суштаство се достиже тиховањем
Тиховање је Песма тиховање је Моћ
И урођено је човеку као дисање

(ДЕО ТРЕЋИ)

 

 

И тако док сневасмо отворене снове, полако се свемир стварао.

Друго је стање од овога данашњег бити изворно биће. Ми смо смислили тело па смо га стога и направили у његовим без краја облицима. Све је створио Творац. У нама је створио светле душе које имају запис како да оваплоћују замисли Творца. Самим тим када неко биће ствара усаображено са главном и изворном мишљу, сам Творац ствара кроз то биће имајући вишеслојно искуство. Искуство кроз чисту искру и срж бића које ствара и искуство директног даљњег стварања јер је биће директно потекло из Творца- извора и самим тим је нераскидиви део Творца, повезаност никада не престаје те Творац у сваком трену зна све шта се дешава са бићем и кроз биће.

То што понекад чак и бића првог реда око самог Творца забораве на ту везу са Извором, Извор то не заборавља. Творац живи кроз све.

Тако је Творац створио кроз нас светове и материју која ће имати своју будућу сврху директно везану за ново искуство Божанског-појаву света тела.

Наиме том појавом света тела, замисао која обухвата потпуно оваплоћење Творца из апстрактног света мисли у свет материје и мисли- је створена. Из света замисли у свет живог искуства тих замисли.

Створен беше свет тела. Бескрајан… Колико Звезда толико и могућности да се различита тела створе и буду посуде кроз које ће се изливати Творчева мисао у свемир. Природа тела је вишеслојна од јако згуснутих тела које ћемо једног дана назвати краљевство минерала (кристал, камен…), до мање густих попут тла и земље а касније и органске биљне материје са највишим ступњем у облику тела животиња. Следећи ниво који је још мање густине је тело које називамо људским. Оно се заиста шири у огромну лепезу подврстних тела које иду у разним правцима јер много има различитих хуманоидних комбинација тела у свемиру.

Следећи ниво тела прелази у сферу светла и енергетског тела које по свом својству иде ка свету од којег је изворно и потекла- свету духа.

И овај ниво је јако велики у распону који иде од ауре до светлосног те енергетског тела до тела које постају све финија како се енергија све више подиже ка свету духа. Овај ниво је по својој природи врло покретљив и скоро неограничен у изразу јер се по вољи бића које њим управља може обликовати у скоро све што мисао може смислити.

И тако ми стварасмо… Тон изворни и првобитни који нам је као ехо одзвањао у суштини бића нам је мило саопштавао како стварање је једна велика симфонија Творчевог израза. Управо због тога ми имамо порив, незаустављиви нагон да стварамо…

Сада је истина откривена! Ми смо деца Творца и наша је бит стварање!

 

Са појавом стварања нашега поче се појављивати нешто што ће касније имати огромну улогу у томе како се ми сами изјашњавамо ко смо и шта смо.  Нешто што ће утицати на сав живот.

 

Ми смо се почели страствено везивати за наше творевине  ( јер природа Творца је једно са створеним) и ни не слутећи шта ће бити, почели смо да стварамо једну врсту осећања које се почело појављивати по стварању прелепих дела.

Наиме нисмо били ради дозволити икојој енергији или бићу да мења нашу творевину. Временом је то осећање расло (без објашњења и схватања у свима нама), до те мере да смо почели доживљавати енергетске блокаде у нашем бићу ако бисмо дозволили да нас то осећање преплави.

Тако је настао страх.

Страх, то  осећање губитка наше творевине, визије. Са њим је дошао и бол а касније и туга.

Са тугом и јака жеља да се исправи творевина и визија а са тим и први сукоб зато што нечији страх вуче потез изненадне енергије у жељи да се исправи своја нарушена творевина или визија а друго биће почиње да осећа исто у његовој сфери деловања и почиње се бунити у смислу „ хеј па ти сад рушиш и моје дело (у покушају да се исправи прво) и хоћеш да га мењаш“.

Ланчана реакција.

Нека бића видећи шта се почело дешавати су почела да схватају да се новостворена ствар названа Страх може употребити за своје замисли те почеше да искључиво манипулишу Страхом…

Прва зора стварања прође и дође први сумрак који је најављивао прву ноћ док је још трајао дан стварања у без краја свемиру…

И би зора.

И би Дан.

И дође ноћ…у којој се огромна енергија утроши у првом сукобу бића светла међу Звездама…

И тако отпоче први рат.

Нека све буде Радост;

нека све буде Радост,

 Благослов и Дивота!

Нека смо сви радосни,

благословени и дивотни!

Нека се сви радујемо,

Срцем и Душом;

нека се сви ми,

свим Бићем својим,

радујемо једни другима!

Нека смо бесмртни и вечни,

 како у овоме свету

тако и у свим иним

Божјим световима!

Лирика вечног тренутка

Све што сазерцавамо у спољноме свету, то после неког времена улази у нас, бива део нас, бива и живи у нама.

Било шта и било кога кад сретнемо, кад разгледамо, кад сазерцавамо, у стању тиховања и смирења, ми то преузимамо у себе, у своје унутарње биће, у своје суштаство, у властито срце.

Сваки сусрет са лепотом чини нас лепшим, бољим, дивотнијим; сваки сусрет са лепотом открива, препознаје и буди тајинствену лепоту и у нама које до тада, можда, и не бејасмо били свесни.

Када се дружимо са мудрим и храбрим човеком, и сами бивамо мудрији и храбрији; када смо у друштву лепе жене, и сами бивамо лепши, будући да смо – и не знајући то – обогаћени и оплемењени божанским дејствима, божанским енергијама присутне лепоте.

У здравом окружењу, и сами бивамо зрдавији, јер се енергија здравља излива на нас.

Зато би, у једном будућем времену, болнице требало да прерасту у здравилишта.

А то значи, да би у будућем здравилишту (не користити израз болница, јер сама та реч води у још дубљу болест!) сваки болестан човек требало да лежи на постељи између два здрава човека.

Када болестан човек борави између два здрава човека и сам ће убрзо кренути ка оздрављењу и исцељењу.

У савременим болницама људи се не лече, већ још више разбољевају, зато што су окружени болесном (негативном) енергијом свих других болесних људи сабраних на малом простору који се зове болница.

Свако се осећање, свако стање ума, душе и духа преноси са човека на човека, са бића на биће.

Колико је здравих људи, здравих бића са нама и око нас, толико ћемо и сами бити здрави.

Колико је лепоте око нас, толико ће је бити и у нама.

Сећам се из детињства једног горштака који би, кад год се разболи, одлазио у шталу, да спава с кравама, овцама и козама и, после кратког времена, враћао би се у кућу међу своје ближње посве излечен и исцељен.

Говорио би: излечиле су ме здраве краве, здраве овце и још здравије козе.

Он није одлазио у болницу, већ у шталу, јер је штала за њега била здравилиште.

Више исцељујуће (позитивне) енергије има у штали, међу марвом, него у болници међу стотинама болесних људи.

И ово су тајна знања наших древних предака.

Драган Симовић: ПРОБУЂЕНИ И ОСВЕШЋЕНИ

Опремио: Стари Словен

Где је мир и тишина,

ту је и љубав;

а где је љубав,

ту је и Бог.

Призивај,

без престанка,

Божанску Светлост

у Срце своје,

да би Срце твоје

од Светлости

изнутра обасјало

сав Живот твој.

 

Љубав нас

вазда изнова рађа.

Љубав нас чини јаким,

непобедивим,

неустрашивим и бесмртним.

Љубав је Светлост и Истина.

Ко живи у Љубави,

тај живи у Светлости и Истини.

Када упознамо Љубав,

 тада смо и Бога Створитеља упознали.

Живи Бог у нама –

то је Љубав у нама!

Љубав је давање,

а тек потом примање.

У Љубави није битно

колико си примио,

већ колико си дао.

Што више дајеш,

све богатији биваш,

 и све више имаш.

Бели Срби

и Беле Србкиње

знаду шта је Љубав,

јер су с Љубављу и рођени.

Они су –

Љубав!

Они су –

Светлост и Истина!