Бићу небески ратник
и стихом уместо мача
ћу подићи глас
за неке нове истине
да се сутра не стидим
самртне постеље своје
јер бојим се клетве
и плача невиног
што не рекох
оно што сам знала.

Устајем у инат ветровима
и свим немим заветима
неписаним правилима
илузијама и морањима
згађена људским слабостима
ситним душама
да од разметања
сачувам песму
тако олако узету.

Због ње не волим изговоре
смишљене полуистине
и фразе припремљене
одавно научене
и не продајем
ову грудву топлоте
у дну срца завучену
за игре тројанске
јер од лажи не живим.

И не дам да цвеће крај пута
постане још једно стратиште
по којем ће нељуди да газе
јер све док носим мој крст
и стихом уместо мача претим
оштра ће сечива мојих речи
остављати за собом згариште

за сваки
згажени бели цвет.

Лирика вечног тренутка

Сваки човек с којим се сретнем, сваки човек који стоји наспрам мене, бива моје живо божанско огледало.

У свакоме се човеку огледам.

Огледам се у његовим очима, у његовој души.

Сваки ми је човек од Бога послат, да се у њему огледнем и препознам.

Да сагледам како своје врлине тако и властите мане.

Поштујући човека с којим се срећем, ја поштујем Бога у њему.

Ако ја поштујем човека који стоји наспрам мене, онда ће и он мене поштовати.

Свакоме се, ко ми је драг и мио, обраћам са Ти.

Онако како се Богу обраћам.

Не обраћам се никада, онима које срцем и душом љубим, у множини, са Ви.

Ја нисам европејски усиљено, извештачено и лажно културан, илити култивисан, а култивисан значи: однегован.

Моје културно и духовно образовање није европејско, већ ведско, хиперборејско, аријевско и космософско.

Не волим да персирам, зато што персирање никада не може бити израз човечанске и божанске присности двеју личности, двеју пробуђених и освешћених душа.

Наши сусрети – поготову сусрети међу Србима и Србкињама – морају бити светковина божанских и светлосних душа.

Наши сусрети морају бити одуховљени, прожети најтананијим дејствима и енергијама из Вишњих светова.

Нас не сме да занима како се понаша светина око нас, и ми не смемо да се угледамо на светину нити да се поводимо за њом.

Онај ко следи космичку и божанску вертикалу тај је изишао из оквира датог времена; он не припада ниједном времену, зато што је његова тачка ослонца у Вечности.

Није битно како размишљају и како се понашају људи у овом времену, људи земаљске хоризонтале, битно је како се понашају личности космичке и божанске вертикале, личности загледане у Вечност.

Не угледајмо се на људе, већ на Богове.

Зашто вам пишем све ово, и зашто вам уопште било шта пишем?

Одговор је прост: да бих у вама пробудио Дух Ведског Србства.

Када се у вама пробуди Дух Ведског Србства тада светина и руља у опсени, која слуђена и омађијана хита према кланици, неће на вас имати никаквог утицаја.

Тада ћете Духом обитавати у сферама (пространствима) Вишњих светова, а Срцем и Душом ћете обављати своје земаљске послове, дужности и задатке, припремајући себе, гле! –  у свакоме трену –  за Вечност, међу Боговима и Богињама својим.

 

Лирика вечног тренутка

У овом времену смуте, веома је важно, да Бели Срби стекну увиде из Акаше о Балкану.

Намерно не користим древно име Хелм, зато што Хелм – у енергетском и духовном смислу – одавно не постоји (постојао је Хелм само онда када су њиме владали Бели Срби), већ Балкан, што је инверзија речи Канибал.

Значи, Балкан-Канибал је, у енергетским поткама и основама, затрован енергијом мржње и зла, будући да на њему одавно бораве нека дивља канибалска племена која су оставила свој мрачни запис у поткама тла и простора, дивља канибалска племена која носе мржњу и зло – у крви и генима – према свему узвишеном и племенитом, према свему словесном и духовном, према свему ведсрбском, хиперборејском и аријевском.

Најзатрованији простор, најзагађеније и најзатрованије тле на Балкану јесте простор бивше Југославије, са изузетком Шумадије и Војводине, и, наравно, из тог затрованог простора Балкана-Канибала, такође, ваља још (донекле!) изузети Румунију и Грчку.

Најгрознији, најужаснији злочини у свету започињани су управо овде, на Балкану-Канибалу, такви грозни и ужасни злочини какви никада раније нису виђани и доживљени.

На то генетско и крвно зло Балканаца-Канибала природавало се – кроз векове – и религијско, верско зло, тако да је Балкан-Канибал, у смутним и ратним временима, постао права инкарнација најјезивијег, најгрознијег, најужаснијег пакла на Земљи, пакла какав је постојао само у древним временима Хаоса.

Све те несувисле и инфантилне приче о међусобном помирењу балканских племена и родова јесу – како је мој деда горштак говорио – приче за луду србску ђецу.

Из дивљих канибалских племена и родова са Балкана-Канибала никада се неће искоренити мржња и зло, никада се мржња и зло неће преобразити у љубав и доброту.

Пре ће нестати та племена и ти родови, него што ће се икакви преображаји набоље догодити.

Бели Срби и Беле Србкиње морају да имају високу Свесност, Свест и Самосвест, како би могли да опстану, да се заштите, сачувају и спасу боравећи на просторима Балкана-Канибала.

Да буду будни, будни, будни…

И, да никада немају поверења, немају вере, у иноплеменике и иноверце у свом окружењу.

Да буду будни и самосвесни, али да не мрзе!

Морају да развију такву животну поетику, такву естетику и етику живљења, каква је постојала само у доба Белих Ура, у доба Белих Богова када је на Земљи владало Начело Космоса.

Лирика вечног тренутка

Сваки наш непријатељ јесте инкарнација Црнобога-Таме: Сатане, Врага (Ђавола), Нечастивог, Лукавог, Рогатог, Репатог (Рептила).

Он запоседа и дејствује кроз појединце, људе и народе, да би их, заслепљене и омађијане, водио путем мржње и зла до коначног уништења.

Он је усавршио све стратегије, тактике, методе и технике ратовања, поготову тајног, скривеног, умног и специјалног рата.

Он је веома лукав, јер и јесте Лукави, прави мајстор сплеткарења, опањкавања, оговарања и заваде међу људима, племенима, родовима, народима и расама.

У овоме времену, он је најделатнији у области пропаганде.

До савршенства је довео пропагандни рат, зато што су сви светски медији под његовом шапом.

Сви новинари водећих светских гласила раде за њега.

Оно чега у овоме времену морамо највише да се чувамо, то су: љутња, бес, гнев, мржња и освета, будући да су то најгрознија осећања и стања душе која воде у изравну и коначну смрт.

Заиста, ми морамо у сваком трену бити будни, освешћени и спремни за одбрану, како бисмо у сваком часу, попут древног ратника на стражи, могли успешно да се заштитимо и одбранимо од непријатеља, али, гле! само једно не смемо – не смемо да се подајемо мржњи, бесу, гневу и освети, јер ћемо тако сами себе убити и поништити за сва времена, за све векове и еоне, а то управо и жели Црнобог-Тама.

Хајде да ово песнички разјаснимо.

Нама је од Свевишњега дано и право и снага и моћ да се бранимо од врага, да се бранимо и заштитимо од сваког зла (у разним појавама и обличјима, у разним инкарнацијама), од непријатеља и душмана који на нас насрћу да нас погубе, да нас сатру, да нас униште, и то је све лепо, красно и јасно описано у Кедровој књизи Белих Ура, као и у звезданим књигама наших Белих Богова.

Нама је, такође, дозвољено – опет од Свевишњег – да свог непријатеља и душманина, ако затреба (а често у одбрани и затреба!), сликовито речено, својим божанским мачем и посечемо, да га убијемо и сатремо, и тада нам то Свевишњи не узима за грех, не узима за злочин, већ – напротив! – то се у Божју Књигу уписује као ратничка и духовна врлина.

Значи, да у свакоме трену, попут наших древних предака, посвећених ратника светлости, будемо кадри за сваки вид одбране, само да не носимо у срцу и души мржњу, бес, гнев и освету.

Давно уснула звездана јата

буде се и, гле!

с нова рађају

у мојој звезданој

и сетној души.

Путујем,

сневам

и певам са звездама,

дивећи се Божјем Стварању,

дивећи се Лепоти Светова,

Лепоти без Почетка и Свршетка,

Лепоти Љубави

која Све рађа,

с ову и с ону

страну Вечности.

Лирика вечног тренутка

Србству, да би било Србство Вертикале, недостаје културни национализам.

Али, не само у овом времену, већ одувек.

Културни и духовни национализам јесте најстаменији, најчвршћи и најтврђи национализам.

Сви други национализми могу се лако разорити, како изнутра тако и извана, само је културни и духовни национализам неразорив.

То је национализам за сва времена.

Сви велики народи одржали су се кроз векове и еоне само зато што су имали однегован културни и духовни национализам.

Културни и духовни национализам је скривен, и зато се против њега не може борити.

То је такозвани интравертни национализам, што значи скривен, прикривен и тајан, док је политички национализам – екстравертан, и против њега могу сви мање или више успешно да се боре.

Једном народу, једној нацији ништа не значи политички национализам без културног и духовног национализма.

У овом времену, однос између културне и политичке елите јесте истоветан односу између касте духовника и касте ратника, између брамана и кшатрија.

Те две касте се онострано и тајинствено повезују и прожимају, слично дрвећу, под земљом, које се повезује и умрежава преко корења, жила и жилица.

Да смо у прошлости имали однеговану, стамену, чврсту, здраву и јаку културну и духовну елиту, ми не бисмо ни турскога ропства запали.

Наша преткосовска културна и духовна елита није била изворно србска, хиперборејска и аријевска, но је била јудео-кршћанска, византијска и латинска, слично као и данас што је англофилска, германофилска или франкофилска.

Ниједна наша културна и духовна елита, у последњих десет столећа, није била изворно србска, аријевска, ведска и хиперборејска.

Све наше победе на војничком и политичком пољу убрзо су поништене само зато што нисмо имали јак, здрав и темељан културни национализам.

Културни национализам је попут тајних друштава.

Има га свуда, његово се дејство осећа на сваком кораку, али га нико не види, јер је невидљив, а кад га нико не види, онда нико и не може да упре прстом у њега нити може икако да се бори против њега.

Ратови и битке трају неко кратко време и прођу, али култура остаје.

Древни ведски народи су знали, зато су и говорили: није важно ко ће да победи на бојном пољу, ми ћемо освајаче поробити својом културом, својом духовношћу, својом уметношћу.

Тако је одвајкада бивало, тако и данас бива.

Зато су бесмислена сва наша дешавања на политичком пољу, бесмислени су сви наши политички програми, прогласи и декларације, бесмислени су сви наши парламентарни и председнички избори, бесмислено је све оно што чинимо јавно, у видљивом свету, кад ми одавно немамо, у оностраном и скривеном свету, своју јаку културну и духовну елиту која би усмерила, каналисала и у стварност спровела све наше замисли, снове и визије.

Лирика вечног тренутка

Неће проћи дуго – у питању су године које се могу на прсте једне руке побројати – а на Земљи ће се успоставити Ред.

Силе Светлости однеће коначну победу над силама Таме.

Љубав и Доброта оплемениће васколики Свет, а Човечанство ће за годину прелазити столеће.

Све ће се убрзано одвијати на свим пољима Човечанског Стваралачког Духа.

Србија ће бити ослобођена од сила Мрака, а Србство ће доживети духовни и стваралачки препород.

Предстоји нам васкрс, ренесанса и успон Србства.

Србски Стваралачки Дух биће водећи у Свету.

Хелм (Балкан) биће најпрочишћенији Простор на Земљи.

Сви народи и сва племена Мрака – што вековима загађиваху, троваху, разараху и уништаваху Хелм – заувек ће напустити Просторе Хелма.

Нико неће знати камо су отишли, јер их нигде у Свету и неће бити.

Тренутно је све Зло испливало, и видљиво је на Позорници Света.

Све Зло ће се ускоро сабрати на једно место, да би се могло једним потезом Руке Свевишњега и уништити.

Све се одвија по Замисли Творчевој.

Будућност припада онима који су на страни Светлости.

Тако је записано у звезданим књигама Акаше.