Фото: Фототека СЖ

У неком оскудном времену,
кад ноћ залута у тишину,
свратим у себе.
Облачим мисли у топле пркосе
касним сатима.
Прозивам лета, препелице у њима.
Раздирем повоје сећања,
утканих у некој остави душе.
Посегао бих за звездама,
далеким као знатижеља,
успоменом, на снегове,
пустаром развејане.
Гацали смо ледену прт,
стопама ноћи, осамљени.
Још ми у руци цвета
отисак длана друга,
из тих дана.

Фото: Речна вила; Википедија

Било је то, гле! у једно зор-летње
праскозорје,
кад рудине миришу на мајчину
душицу а букове горе на позни
липов цвет;
кад реке бејаху зелене а небо
дубоко, чаробно и плаво,
и кад свет овај биваше чедан,
прозрачан и дивотан.
Седео сам на оштрој стени
високо над слаповима и буковима
Рзава,
чекајући да изгреје пурпурно и
румено Сунце понад висова
уснулог Клокоча.
У трену када су први румени зраци
Сунца провиривали кроз малинове
сенке горских висова, и када је
наступила праискона тишина
што није од овога света, угледао
сам у модро-зеленом рзавском
виру, дубоко пода мном про
сеновитог врбака, прелепу
танкоструку и млечнопуту вилу,
златних и сребрних витица
пуштених низа обнажена плећа,
како се извија из воде у
прекрасном луку,
и како се тисуће светлуцавих
капљица воде распршују око ње, и
како, попут лептирице или птице
у лету, поново из висина,
стрмоглавце, зарања у зелено-
модар вир који кључа, ври и
пенуша под златним зрацима
излазећег Сунца.

Фото: Фототека СЖ

Фото: Фототека СЖ

Пусти да забруји
Крв ми телом,
Док љубим ти усне
Снагом врелом,
Док отварају се
Латице смиљем,
Кадом љубљеним,
Којим небеса се красе
Пусти да утрну
Отровом одсањани трнови,
У злодухе претворени,
Хватачима снова ухваћени,
Пусти магији љубави
Сузом радосном,
Над пламеном Светим,
Над спојеним рукама нам
Да проговори!

Фото: Фототека СЖ

Размакох завесу
Па у тајном претинцу
Што се срце зове

Убацих једно име
Коме сам
Тихом песмом ветра
Небо из очију украла

Док пољем
Шареним газим
Задигнувши скуте
Цветне хаљине

И плава пучина
И снови ме покривају

Испраћам реку
Коју погледом
Несташно таласам.
Са рашћупаним осмехом

Ја из праха ничем
И започињем нови лет
Због чега и птици
Почињу цветати очи

Чујем му глас
У тоновима љубави

Који се провлачећи
Кроз ливаду
Хвата у коло
Са капљицама росе

Фото: Свети Максим, архиепископ србски; Википедија

31.01. Свети Атанасије Велики
Истинитој вери
даде пуни смисао,
Свети Атанасије Велики
Символ Вере је написао.
.
31.01. Свети Максим архиепископ србски
Ка небу духовном
високо се уздигао
и манастир Крушедол
у Срему славном је подигао.
.
31.01. Свети Доситеј Загребачки

Житије Доситеја
земаљска су одисеја.
.
Свете вере бранитељ
народу утешитељ.
.
Подарио своме стаду
лични пример вечну наду.
.
И у рату, и у миру
свдочио веру живу.
.
Попут цвета, плода дао,
православље разгранао.
.
Плод од Неба свакој души
неда души да с’ осуши.

Фото: Фототека СЖ

Духовна наука за свет је ,,неука“.
Нема диплому, нема ништа физичко
што ,земнима „вреди.
Само је великима посебно драга,
јер себе не штеди!
.
Ако од ње желиш користи,
прво прљаве мисли очисти.
Одбаци од себе среброљубље.
Урони у духовност дубље!
Обуци ново божанско рубље…
.
Да грешиш престани и нов човек постани!
У Рајски врт се настани, ту и остани.
Са свим светима својим песму утроји
и судбину као капут скроји!
.
Зар је битно да ли је јутро или вече?
Пусти време нека тече,
па проживи садашњи тренутак
и смести га у најлепши кутак.
.
У мозаик својих искустава њега уклопи,
и лепу причу склопи.
Дај му предност, нек живи кроз Вечност!!!
Не дај себе без преке потребе баш свима.
Нека те има, близу срца
онај који све на радост од Господа прима!!!

Фото: Фототека СЖ

Са свих страна, као ножевима

Опкољен надошлим животом,

Тобом се кунем, љубави, међу ветровима,

И твојом грехотом.

.

Ја сам светлост ствари

Које су потекле од мене,

Зато сам подложан, ко танушној брвнари,

Страшном суду успомене.

.

Свака непогода као по праву,

На моју судбину рачуна

Док се играш љубави-злудаву,

Мехурића од сапуна…

.

Ал са мном што је почело и стало на стазу,

Са мном се завршити неће,

Говори ми победа израсла у поразу

Који ме надлеће.

.

И док јесам, у животу, суманут

С рукама као ветрењаче,

Греси твоји, љубави, по ко зна који пут,

Све су што имам, док зраче.

Фото: Свети Јован Кронштатски; Википедија

02.01 Свети Игњатије Богоносац

Христос га је као дете
држао на рукама,
кончина му је била
у најстрашнијим мукама.
.
02.01. Свети ариепископ србски Данило (Други)

Све се збило
како је Богу мило,
измирио браћу (Милутина и Драгутина),
оца и сина (Деанског и Душана)
архиепископ Други Данило.
.
02.01. Свети Јован Кронштатски

Штитио веру, људе
и престо царски,
до краја Русији веран
Свети Јован Кронштатски.
.
29.01. Часне вериге Светог Петра

Свети Петар је бачен
на грдне муке,
Божјом вољом вериге му
спадоше са руке.

Фото: Богородица седмострелна; Википедија

У десет најречи и стихова

У праскозорје благодатно
С друге стране нигденигдине
Где ватра гризодушја
мркосвестица
Силом преумњења очас мине
Завалност љубав и добротољубље
Светлосну позорницу чине
Мир и радост породице
Под окриљем Мајке наше
Пресвете Богородице

Jезеро – женска енергија символика душе
Због тајни идем у језера пећине вртаче…
И тајна ескалибура лежи у језеру можда овде
.
Видим да је вода плодовна – препаметна
Укључујем троумило ходам по пешчаној пени
Играм на обали пиљака са каменим срцима

Затим вежбам – вежбе су јин, дисање јанг
Удах хлади вреле груди, издах срце греје
Вируцкају из притока виле језеркиње

Како се дивно огледају у води брда дрвеће
Ако понестане воде призиваћу кишу
Ијуууу, оп џија, џија, хаај, џија, џуна, џија, јаа!

***
Загледан у Језеро и Небо закачен за Вечност
Добро реагујем на равнотежу Васељене

Враћам се за Тијанију хранилицу срца здравницу
Идем – поскакујем – идем – насмејан насмејан