Оточке плака.

Ражалило ми се на големо,

на живот што мину у ич, ништо.

.

Баба, вика:

– Куде гу збрца лепотињу? У лошотињу?

Ајер, да не види, ни главче да не дигне,

ни сомунче сас рат да не изеде,

куј ми те поведе на тај пут!

.

Татко ми беше љут, а и мајка сас њега

што побега у Бел Свет.

Не ће ми зборив, работу да не растурив

у жучку поганију да не турим,

какој клупче, смотуљку.

.

Тури гу сама сас тврдо лејче.

Е, девојче, девојче… домазлак, не је једнак!

Баба, каза.

Фото: Милена Павловић Барили

Од доласка силних вода

избледела је главна улица.

Али за нас

што не можемо ходати

важни су само хоризонти.

У крилу свога спокоја

живећемо у миру

непокретног напретка.

Нећемо хтети да боље схватамо –

јер речи

нису по нашој ћуди.

Побелећемо

у дну опште тмине

лишени покрета,

у тишини

дозволићемо да спадне

терет који смо сматрали својим.

Фото: М:П:Б: Цртежи; Википедија

Осмијех је

карта за путовање,

раскрсница између

радости и туге.

Осмијех је

ноћна птица

застала

на свјетионику.

Осмијех је

застава с јутра

на лицу

пораженог побједника.

Фото 1 и 2: Фб страница – Paradise Flowers & Roses

Фото: Фб страница – …flowers

Спознах с тобом сопствену целину

У пољупцу све што ћутња збори

Јутру чедност и страсти суштину

С тобом осмех украо сам зори

.

С тобом видех поноћ како свиће

Месечину у подневном сребру

С тобом спознах у старцу младиће

Уздах чуван у витоме ребру

.

У дрхтају тела загрљених

С тобом спознах и друга у жени

У засенку снова порушених

С тобом нађох корак изгубљени

.

С тобом осмех украо сам зори

Јутру чедност и страсти суштину

У пољупцу све што ћутња збори

Спознах с тобом сопствену целину

.

Фото: Фб страница – Rosinski

Након отварања Светог Канала и спајања са Извором Свете Хране, Божице Мајке, Свете Ријеке Сарасвати, отвориле су ми се и Спознаје о врло важним Аспектима Божанског Односа Жене и Мушкарца.

.

То изгледа овако (оно што ми се отворило):

.

Жена и Мушкарац, који се налазе у Божанском Љубавном Односу, требају све учинити у циљу максималног могућег чишћења свих својих структура, тијела, аспеката и иначе свега што је икада било, што јест и што ће бити у било каквој вези с њима.

.

Прије остварења максималне чистоће не би требало ступати у интимне односе!

Првенствено се ради о прочишћавању тјелесних структура, јер је у њима садржано највише старих, утјеловљених пријашњих д‌јеловања унутар свих могућих девијација, које се не односе само на конкретне особе, већ и на све остале повезане на било који начин с њима.

.

Овд‌је се највише треба обратити пажња на пријашње партнерске везе, јер је њихова вибрација најјаче утиснута у конкретну особу.

.

Из тог разлога се препоручује извођење темељите, радикалне куре чишћења, најбоље у виду Панча Карме, прилагођене конкретном случају.

Приликом исправног извођења оваквог облика чишћења, велики број структура излази на површину и кроз све видове примијењених терапија, бива прочишћено, често уз особну спознају о чему се ради (уколико је потребно у циљу развитка).

.

Чишћење треба обухватити све доступне разине!

Тек тако прочишћени Божански Љубавници улазе у Акт Свете Љубави, предајући се једно другом у свим својим Бивањима. Таква је Љубав Света и посједује Снагу спуштања и живљења Неба на Земљи, како за себе и своју обитељ, тако и за сва покољења у свим правцима Времена.

.

Дубоко понирући једно у друго у неизрециво чаробном, испуњавајућем Божанском Љубавном Чину, њихове кристално чисте структуре се мијешају, међусобно се оплођујући и оплемењујући и то на слиједећи начин:

-Док њен Божански Љубљени осваја све њене Свете Дубине, она га потпуно обуима, усисавајући његову Божанску Мушку Енергију, као Свети Вјечни неодвојиви дио себе, снажним скупљањем свих својих љубавних мишића и ткива, увлачећи тако Ту Свету Енергију у себе и оплемењујући је унутар себе својим д‌јевичански чистим Бићем.

Тако оплемењена Његова Енергија бива умногостручена и Њему враћена кроз Њене Свете Дојке, струјећи податно из брадавица према Њему у својој снажној тежњи да му безрезервно припадне.

.

Други Свети Правац враћања оплођене и оплемењене Енергије јест путем Хипофизе и тјемена. Тако се успоставља Вјечни Љубавни Торус, као Свети Прстен Вјечног Љубавног Тока између двоје Божанских Љубавника.

.

Та Енергија бива оплемењена и оснажена Енергијом Свете Ријеке из Небеског Извора, улазећи кроз Свете Стазе Жене – Љубавнице, текући преко груди, језика и матернице, преко Љубавних сокова у све структуре Њеног Божанског Љубавника, обухваћајући га и хранећи га неизрецивом снагом и Љепотом Љубави Божице, која га одводи увијек даље, у Њему увијек нова и увијек заноснија и привлачнија Пространства.

.

Двоје Божанских Љубавника се непрекидно узајамно хране и тако заједно развијају, прелазећи једно кроз друго у увијек више Разине, унутар Љубавне медитације у којој не постоји двојност, постоји само и увијек Јединствено Божанско Биће Љубави и Свјесности Себе као безграничне Креације.

Љубица, Passau 2012

Фото: Фб страница – Paradise Flowers & Roses

Много се прича о времену, поглед се често баца ка небу. Ослушкује се да ли ће падати киша  или  бити сунчано,  вруће, хладно.. Млади се ослањају на временску прогнозу, а стари слушају говор тела. Имају своје сигнале који непогрешиво говоре какво ће бити време. Ако боли кук, биће хладно и кишно,  док отекли лакатови и  колена, слуте влагу и отопљење, судећи по томе, биће овако или онако. Популација средњих година, не стиже да обрати пажњу на време, али у ташнама и колима носе приправне кишобране.

Сељак по небу и заласку сунца зна, какав га дан очекује. Он није метеоропата, јер по читав дан проводи у природи. Гази земљу, седи на камењу, трави. Пије изворску воду. Поглед му пуца од хоризонта до хоризонта. Руке додирују биљке, плодове, семена..

Људи рођени у граду, окружени бетоном, по јутарњем одсјају фасада комшијских зграда знају какво ће бити време, како се прелама сенка преко прозора, којом јачином се одбија сунце о зидове.. Они углавном својим расположењем, а и телом, слуте сваку промену времена.

Ове године смо имали  право, лепо пролеће. Лагано смо улазили у топли загрљај лета.  Март је ушетао као стидна невеста. Април  кочоперно мењао облаке, као фрајла шешире. А мај је донео лагану топлину, као дамски осмех.

Једне године у мају, трешње су цветале и зревале, у истом месецу..

Срби најпре морају да победе страх у своме срцу, па ће тек потом победити и све непријатеље своје.

Страх нас чини јадним, бедним и нечасним; страх нас понижава до скота.

Страх је узрок нашег робовања; наше робовање је последица нашег страха.

Када се ослободимо страха, када победимо страх, тада ћемо и бити слободни.

Слобода се осваја; за слободу се бори.

Ко није спреман да се бори за слободу, тај никада и неће бити слободан.

За слободу се боримо из дана у дан, из часа у час; свагда и навек без престанка.

Слободан је само онај ко је слободан у своме срцу, у својој души, у свом духу.

Ко не снева и не пева о слободи, тај неће ни живети слободу.

Стварност је оно што носимо у себи и собом, оно што из нас исијава.

Страх није својствен бићу Србиновом.

Србин није биће страха.

Да би Србин био Србин, он најпре мора да победи страх у своме срцу.

Све после тога, гле! доћи ће само по себи.

.-Извод из лирских записа-

Фото: Моћ и новогодишња ноћ; Википедија

Желим нам свима
да откријемо у себи
зрно доброте,
пажње,
зрно љубави,
нежности,
зрно разумевања,
толеранције
зрно светлости душе.
.
И да из тих зрна
никне шума
густа,
зелена шума воље и енергије
шума која ће променити свет
И која ће подстаћи
да настане свет
у коме ће људи бити радосни.

Новогодишња ноћ, 31. дец. 04.

 

Све полако у годовима слажем

Ево ме на врху

Ту где је бреза најтања

Име ти пишем

Да сунцу будеш најмилији.

Из књиге „Спој ми наличје лика, Анђеле мој бели“

У сну варљивом замро си, Роде,

не уздижеш се небу и светлости,

ни јарки сјај сунчев не буди ти наду

у радосно свитање будућег јутра.

.

Пробуди се, Роде, из сна мртвог,

унутарњим видом читај повест своју.

Види и ослушни,

храбри преци твоји усправно иду,

после тешког боја слободи кличу.

Види и ослушни,

витезови горди у одорама сјајним

на виловитим коњима у свануће језде,

јека се чује и гласови су јасни,

из далеких времена дозивају те.

И знај,

живе сени предака твојих довикују

да светом земљом глас слободе пустиш,

да гласом силовитим ућуткаш лажљивце,

да језике свежеш великашима својим

што ти ватру жарку у души утулише,

што те без милости у сужањство бацише.

.

Пробуди се, Роде, из сна мртвог.

Витезови сјајни, срчани и поносни

твојом повешћу часно и истрајно језде,

и дозивају те из блиских и далеких времена

са светом земљом глас слободе пустиш.