Фото: Фб страница – Мy Purple Lovers

Зашто хоћеш да опевам тугу,

зар да јој дамо и речи?

Погледај страну, ону другу,

лепота се свуда пречи.

.

Ако ти се негде бар ко нада,

једва чека да се јавиш,

нестало је бар пола тог јада,

половину занемариш.

.

Мирис ваздуха после кише,

среће зрно вуче да клија,

не жали оне којих нема више,

њима већа милост сија

..

Огледало бића има две стране,

бирај куда ћеш да гледаш,

свему можеш увек наћи мане,

када решиш да се предаш.

Фото: Дритан Абазовић,премијер Црне Горе

( Најпрече је да будемо људи )

Сједећ’ јутрос на сунчаној плажи

Хтјех одушка дати своме перу

Срце ми се пјесничко одважи

.

Па стах писат’ писмо премијеру !

Јуче негдје видјех те у штампи

Како с тугом великом на лицу

Праћен свитом државних главара

.

Обилазиш варош Сребреницу

Ту си стао испред споменика

У од’јелу црном и кравати

На стратишту крвавом и клетом

.

Гдје је многа закукала мати

Гдје кроз горе и планине клете

Још рафала одлијеже одјек

Из земана злокобних и мрачних

.

Кад је тешко било бити човјек

Кад од ратних хукова и бура

Тешко бјеше наћ’ икакав заклон

И нека си , немам ништа против

.

Свака жртва заслужује наклон

Поштовање људски одат’ треба

Свим сузама што из ока лију

Јер бол не зна за расу и вјеру

.

Туга нема народ ни нацију

Сви си људи драгог Бога бића

Сви смо дјеца једног истог Сунца

Ал’ због чега вео Сребренице

.

Скрива страшни покољ код Братунца

Ти си јуче на стратишту клетом

С емоцијом у дрхтавом гласу

Од’о почаст Ахмету и Мују

.

Мухамеду, Фериду и Хасу

Ја вјерујем да си био искрен

Да си срце пружио на длану

Ал због чега на тај исти начин

Не одаде почаст Слободану

.

Због чега ти и за тим дјететом

Горка суза из ока не кану

Због чега ти душа не зацвиље

При помисли на малу Мирјану

.

Због чег’ тамо с дружином не пође

Због чег’ тамо „Не скинусте капе „

Над ракама српских мученика

Што за правдом из гробова вапе

.

Због чег’ на гроб њихов не положи

Букет ружа или орхидеја

Ти којем је грађанска држава

Свето слово и света идеја

.

Моје перо због те је неправде

Себи дало право да ти суди

Да ти каже с прекором очинским

“ Најпрече је да будемо људи „

.

Па пут други, и у тај крај пођи

Душу своју од гријеха спаси

Буди човјек , немој дијелити

Људске жртве по вјери и раси

Љубавник долази, љубавник долази
Расчистите му пут!
.
Он тражи срце
Покажимо Му га.
.
Вичем:
“Ја сам тај кога си дошао да ловиш!“
.
Он одговара кроз осмех:
“Нисам ја дошао да те ловим, него да те спасем.“

Фото: Фб страница – Beautiful Our World

Раскошно плаветнило зенита
даровно је росило зенице мојих очију
док се чула музика која ме
на крилима носила и љушкала
да не искрварим у ветровитом судару
са чудом небеског обзорја,
глисандом су треперила сазвучја
која су се невидовно рађала.
.
Постадох ветар у грчу многих нерава,
гушење, грч крвних судова,
притисак и лелујање у глави,
ватра у грлу,
неравномерна утрнулост,
чудновато таласање у срцу,
као да ми је пулс прекинут
и све повезано нитима нераскидивим.
.
Носио ме је дах вечности
и испуњавао маестрално
просторе моје душе.
.
Вукла је снага безнађа
у који сам хтео да упаднем.
Све је обавио величанствени облак,
топло треперио, раскошно,
снено, час јецаво, час болно,
час ускликом у небо пловило.
Ваздушасто сам на паучинасти
облак засео и поглед бранио
од понора који ме мамио.
.
Треперила су звездана огледала
која су се рађала и мамила
зенице мојих очију
у ветровитом судару са чудом
небеског шара, док је оснутак мога срца
носио уздарје усклику искона
који се никада не замара.

Галопом их

Tуњаво

Лапило

.

Oбљуби их

Буљаво

Бунило

.

Разљуди их

Угњило

Здравило

.

Oбујми их

Kлеветно

Kривило

.

Устукну их

Бридаво

Сечиво

.

На плодном им

Kилаво

Родило

.

Зборит ће им

Пра-старо

Бистрило

.

Некад.

Старче, знаш ли како се земља сазда?
О, да,  осети кроз мирис ветра
семе живота се преноси вазда!
Пољуби дрво, помилуј траву
препознај своју звезду праву
са њоме полети кроз све животе,
иста је честица твоје лепоте!

Моћ ван разума, влада страхом. Кад исече – не зараста. Ко је он?
.
Смрт. Да ли постоји уопште или не. Шта ако не – а постоји Анђео Смрти. Шта он уопште ради?
.
Само нека од питања на која нема здраворазумног одговора. Нема га јер се нико уопште и не пита о самом термину јер звучи онако епски, библијски.
У Библији је и записана ова појава као и у неким другим делима али пре свега она говори о сили која је ван схватања обичног човека који тежи да објасни неухватљиве појаве.
.
Обично анђеле сматрамо надбићима у служби Богу. А пале – демонима.
.
Конкретно овде Анђео Смрти је у служби Богу.
.
Међутим има један проблем. Смрт не постоји.
Живот као појава нема крај. Живот је лепо име и реч која означава Енергију у њеној најпотентнијој форми. Живот постоји у небројено облика. Никада не престаје већ само промени форму.
.
У том смислу Смрт је тренутак кад се промени облик који је до тада постојао. Када једно постојање заврши (због разноразних разлога) то обличје и претвори се у нешто друго. Када се завршава један ток и претвара у други.
.
Постоји ту један огроман изазов. Прекид свести. Пошто се тад свест прекида онда се мисли да је то крај, да то је Смрт. Међутим и то није тачно је се свест мења исто.
.
Неки задрже свест и осете проширење исте и све шта иде са тим. Циљ многих је да никада не доживе прекид свести при мењању живота.
.
И шта је онда Анђео Смрти?
.
Скретничар. Онај који има моћ да заустави ток неког одређеног живота и промени га. Не може да убије јер нико не може да уништи живот, већ да заустави један ток. То додуше може изгледати страшно ако би се гледало са стране, тај чин заустављања. Чисто уништење.

.

 Последице су озбиљне по оног коме је дошао Анђео Смрти јер то обично значи да ће све што је тај неко створио бити заустављено, прерађено, претворено у нешто друго, по послању онога ко је и створио живот.
.
Живот се и онако стално мења и нема сталне потребе за Скретничарем. Међутим где год он дође, ствар се закувала озбиљно јер је неко негде направио хаос и потребно је посебно решење.

Тада долази Анђео Смрти, подиже свој мач светла, сече животни ток хаоса и претвара уништавајући хаотични живот у другу енергију. Онај који је имао „срећу“ да га сретне се више никада не појављује. Ко зна у шта и где је претопљен.
.
Наравно ово је све језик симбола и човечијег разума. Ипак, лепота живота је што човек кроз песму и стих, причу и казивање покушава све разумети. Кроз имена, епске називе и моћне силнице, човек покушава да објасни необјашњиви свет.
.
И то му је дар од Бога јер је Бог тако волео. Неће ти рећи језиком науке ништа већ рецимо „ја дајем светло“. Тако лако а тако суштински. Да ли сте некада слушали физичаре како се разбацују рогобатним изразима док покушавају да објасне нешто? Или било кога ко покушава фразама, компликованим језиком да казује нешто веће? Резултати тога су да ни сами они не разумеју шта причају а камоли и други људи.

 
.
Бог је први песник и није ни случајно што је рецимо на енглеском име Свемиру – Universe, што кад се преведе означава „једно-стих“, „све-стих“ или „уједињени стих“ буквално Све Мир.

Јер та.кав језик даје увид у необјашњиви свет. Кроз такав увид се улази бићем у разумевање а не само брбљајућим умом. 

.

Стога, Анђео Смрти…да ли је он само стихоказ једне веће стварности и појаве у Свемиру или је стварни Анђео који има овакав задатак од Бога?

.

Видеће се.

.

Анђели су титуле или називи светлосних бића. Некада се неком укажу неки. А за Анђела Смрти…не дао ти Бог да га икад сретнеш сем у духу истине. 

Извор: Звезда Род Zvezda Rod

Фото: Нишлијска механа; Википедија

Градови разбацани као стогови по пољани,

С гласовима летње јаре у устима.

Хоћу ли стићи све обићи, док се дани

Сјај ил’ бескрај на далеким путевима?

.

Судбине њихове да изаткам у своје снове

Блиске облацима над њима, тршавим и белим.

Да их љубим, да их будим ко синове,

Па с њима коначим, зрачим и хлеб делим.

.

Вароши којима ме љубав броши, пуне догађаја,

Треште ми у свести, блеште док путујем

Не би ли их ноћу, слично воћу, сав од загрљаја

Вешто по недрима смешт’о за све што им дугујем.

.

А с вечери кад их полију и чашу им долију

Пред механом ко пред самим храмом,

Да бацамо пиљке, палимо светиљке и капију

Месечине отворимо и изгоримо њом самом.

.

Градови ужарени пламеном ко жито каменом,

С гласовима шева на свим прилазима.

Хоћу ли моћи сваком доћи овим запаљеним сном,

Животом или звездом изблисталом у грудима?

Фото: Ноћно осветљење великог града; Википадија

Фото: Жене Густава Климта; Википедија

Ако те икад умори живот

Празне приче уз пиво и вотку

Охоло друштво и груби мушкарци

Ако те икад

.

Ако ти досаде путеви без циља

Пијане зоре горке од дима

Безлични дани – крмељиво вече

Ако ти досаде

.

Ако те уплаши мисао нека

Понори без дна пред твојим очима

Рука у тами што те к себи вуче

Ако те уплаши

.

Ако схватиш да сви су негде стигли

А ти стала на почетку приче

Заробљена у поразу своме

Ако схватиш

.

Ако се сетиш човека из сенке

Потражи га – ако још памтиш његово име

И не реци ништа – све ће разумети

Јер он те у сећању чува

Из збирке Игра сенки (2004)

Фото: Фб страница – Janice T. Rosinski

Фото: Тренинг ведског младића; Википедија

Гледам те док се свлачиш
твоје су усне пуне страха
говориш ми очима да ме чуваш
у срцу ван домашаја
ових времена и простора.
.
Не могу те сакрити од заборава
јер дуго сам те желела
у потајној самоћи
осећала твоје тело
набрекло од срамова.
.
Дуго си ме у ноћима имао
скривао моје тело од среће
јер си за бол знао
који си ми дубоко наносио.
Седи волим да те гледам
у рајским вртовима
како причаш са цветовима
и дозиваш ме.

М.М: Збирка – “Пут ка Светлости“

Фото: Слава Мајци! Слава Жени!; Википедија