Погасићу звезде
на заљубљеним небу
нека уморна душа
у тишинама сања
један град
једну улицу
и некога
кога ноћас нема
драга
не могу догодине
чекати
да олистају баште
и замиришу бехари
белог багрема
…загрли ме ноћас
сутра биће касно.
..
Пусти ме судбино
не раздири ми груди
из душе ми куља
густи фабрићки дим
а пољима блеје
тужни ветрови
убоги сам странац
у туђем свету
…загрли ме ноћас
сутра биће касно.
..
Нисам лажни песник
и не крадем
туђе стихове
да заводим њима
несретне жене
ноћас сам лудо храбар
покупио сам
све вашарске бриге
и укротио чежњом
…загрли ме ноћас
сутра нас неће бити.

Хвала ти, Господе

за дарове многе

за радост

љубави, мира

светлости

и слоге…

Помози да откријемо

извор свој

и своје ушће,

нека љубав и мир,

заувек у нашем срцу

се роде…

Мудрошћу својом нас

награди

и наше душе спаси,

Господе!

С.М.Лекан: Преци, прошла будућност, треће небо

“Ој, Милице, ко ти гледа овце?“

“Нано моја, гледају се саме,

А ја гледам по селу јаране.“

“Драгачевке, изворне народне песме“

Сакупио: Ника – Никола Стојић

Фото: Чобаница, музика са Балкана; Википедија

Кад види црног правог риса
гепард већ хитро на грану скочи
Док мрдне уво као од гуме
јагуар двеста метара збриса
.
Ево и лава ево и тигра
пантера очи од леопарда
и витке пуме раскошна глава
и царска гарда како се игра
.
Ја врло ценим тај мачји живаљ
ваљда сам и сам помало диваљ
ал’ кад их стане рика и трка
мени у песми настане збрка
.
Читалац нека у моје име
Укроти или мачке ил’ риме …
.
Збуњене риме за дивље мачке
.
Кад види црног пантера очи
јагуар хитро на грану скочи
Док мрдне уво пргавог риса
гепард већ двеста метара збриса!
.
Ево и лава раскошна глава
и царска гарда од леопарда
Ево и тигра како се игра
и витке пуме као од гуме

Ускрснуће моја душа млада,

када живот поређам у риме.

С радошћу у болу, к’о кад мајка рађа,

кренућу у плачу, путем истине..

.

Ах, није то туга, нити радост нека,

већ мир чудни што душу обузима.

Храбро срце титра, сату намигује,

ветар душу носи, небо преузима..

.

Лагано и лако, као бели облак,

звезде плету игру у шарена кола..

Мир, тишина, спокој, к’о ветар ме обли,

без туге и љутње, очаја и бола..

.

Срце вуче нити, плете концем пут..

Везује за небо, под очински скут..

Душа тихо језди, као коњић млад,

оде и ускрсну у рајски сад..

Фото: Ускрснуће; Википедија

Подигох камен
Тежак,
Чврст,
Силан,
Моћан
Оклопљен
Његова целина непровидна
Не жели додире у утробу божанску,
Одупире се опоро
Каменим амалгамом омађијаним,
Несстајање разбија отпором
У суноврат одласка.
.
Испод њега бујица разбуђена,
Неподјармљена посусталошћу,
Усколебана разбијеним редоследом,
Поремећена раскош ускипела.
.
Камен ускиснуо заштитнички,
Преврат ритма зауставља снагом,
Искључив, расхлађен,
Додире туђепраисконске чује,
Тражимо његово лице
И смисао у бесмислу ремећена,
Да трулеж у њега убацимо
И раскомаданом раздробимо постојање.

Реч посече и оно мало горобоља,

руку која се придржала.

Бридом, богме, посред јада који пева.

А и чиме би другим по пасјем немању,

по ономе што је саздано од ничег,

од тишине и гласа и лепог лудила.

.

Опосли реч са ума, са друма,

са анђеоских уста.

И јест право, брате.

Није свакој рани да се обожи,

убожју да се осили,

па чара са рајским птицама.

Има време за мук и непрословље,

време кад се и звер у нечуј склони.

.

И иза овог време има, досећам се,

иза списа и последњег словца.

Има кад се ни гори ни води не казује

и кад се све стекне ко на дан Божјег суда,

и што је пропевало и што зуцнуло није.

Па гледај одакле ће она што чека,

с којих ли ће благих уста.

А чека, чека, мора бити реч потоња,

да свој узме своје и да се сврши милост.

Многи обичаји везани за фарбање јаја а које и данас спроводимо вуку корене из предхришћанског доба. Међу њима је и остављање првог обојеног јајета до следећег Васкрса. То јаје има (магијску) улогу да чува кућу и зато се и зове – чуваркућа.

Но  обичај туцања јајима који се нарочито задржао   у Војводини, не припада само хришћанству што се  може видети из „Словенске митологије“ (Енциклопедијски речник, Београд 2001.) где су наведене руске црквене поуке из 18, века, које забрањују овај обичај, јер не припада хришћанству, што  говори да су наши преци у жељи да сачувају своју дотадашњу традицију разне предачке обичаје утапали у хришћанство.

Постоји легенда везана за Марију Магдалену, која је дошавши у Рим да проповеда Христово јеванђеље успела да стигне до цара Тиберија. Наравно, за ту прилику определила се за скупоцен поклон – корпу јаја. Цар, саслушавши је, није поверовао у Христово васкрсење и рекао је да би то било, као кад би бела јаја у корпи променила боју. Прича каже да је Марија Магдалена само на то рекла: „Христос васкрсе”, а сва јаја у корпи су постала црвена!

Црвено јаје према обичајима српског народа је било ту да подржи живот, да помогне рађању новог живота и да га чува.

Вероватно се питате откуда данас имамо ускршњег зеку, а не ускршњу коку, која би била логичнији избор. Зец је вероватно везан за паганска веровања где је био симбол плодности, пролећа и обнове и његов долазак се очекивао у време равнодневнице. Претпоставља се да је обичај настао у Немачкој где су деца очекивала долазак зеца на једно такво (касније ускршње) јутро да остави у капи или шеширу јаје.

После су почела да се праве „гнезда“ од траве да се јаје (вероватно) не би полупало. Овај обичај су немачки досељеници пренели у Америку, па је тако ускршњи зека постао највећи комерцијали симбол овог хришћанског празника.

 После ускршњег зеке на ред су дошла и чоколадна јаја. Сматра се да су прва оваква јаја настала у Француској или Немачкој у XИX веку.

Јаје је симбол живота, његовог почетка и обнове. Стециште је животне снаге и знак плодности. Зато га многи древни народи везују за пролеће када се природа обнавља и када живот биљака и животиња улази у нови циклус. Код словенских народа бог Сварог спава у унутрашњости сунца као дете у прозирном јајету (Хуђец, „Предања и митови Старих Словена“).

И други древни народи су сматрали да је свет настао из јајета. Према једној причи хиндуистички бог стварања Брама се појавио из златног јајета које је плутало космичким водама. Од горње половине тог јајета настало је небо, а од доње земља.

У древном Египту је јаје сматрано пореклом свега и срцем четири основна елемента (ваздуха, воде, земље и ватре). Офарбано се приносило боговима плодности. На пролећну равнодневницу коју су многи древни народи славили као почетак новог животног циклуса Персијанци су поклањали јаје.

У бугарским и српским загонеткама и дечјем фолклору, Сунце се приказује као „божје jaje“, звезде као „jaja која je снела небеска кокошка“, а звездано небо као „решето пуно jaja“. У апокрифним легендама, читав свет je представљен у облику огромног јајета чија je љуска – небо, опна – облаци, беланце – вода, жуманце – земља

 Једна стара прича каже да је испод крста на Голготи, на којем је разапет Христ, било грличино гнездо. Крв је попрскала јаја у гнезду и обојила их црвеном бојом, па од тада хришћани обележавају дан Христовог страдања фарбањем црвених јаја.

Било како било, симболика свих прича је иста – јаја се на Велики петак фарбају у спомен на невино проливену крв и васкрсење Христово.

.

Изводи из текстова  Марина Јабланов Стојановић /Симболика јајета и црвене боје /фб страница Старославци/  Историјски забавник.

ЗНАЊА И МУДРОСТИ
НАШИХ БЕЛИХ БОГОВА
.

Знања из Вишњих светова јесу
најбоља заштита у овоме свету, те
и у свим иним световима.
Знања од Творца и Васељене,
Знања наших Белих Богова.
Залуд нам све богаство, мудрости,
умећа и вештине овога света, ако
немамо заштиту из Вишњих
светова.
Овај свет је пун искушења, пун и
препун видљивих и невидљивих
бесова која нас вребају, који нас
лове на сваком кораку.
Нашој деци морамо да откривамо
и предајемо Знања и Мудрости из
Вишњих светова.
То родитељима мора бити први и
главни задатак у овоме свету.
Залуд нам све друго, ако својој
деци нисмо предали Мудрости
наших Белих Богова.
Јер, без Мудрости наших Белих
Богова, наша ће деца бити лак
плен бесова, видљивих и
невидљивих, који владају овим
светом, којих је препун овај свет.
Није битно – заиста, није уопште
битно! – шта ћете својој деци
предати у материјалном, али је
битно – веома битно! – шта
остављате својој децу у духовном.
Битно је да ваша деца буду и
умоно и душевно и духовно јака,
да следе невидљиву дејствену,
енергетску, духовну и божанску
Вертикалу.
Мудрост наших Белих Богова јесте
најбољи штит, најбољи оклоп,
најбоља заштита од свих
искушења, напада и удара бесова
овога света.
Мудрост се предаје љубављу,
смиреношћу и тишином.
Мудрост је као вода, као ваздух.
Без Мудрости нема живота: ни са
сврхом ни без сврхе, ни са
смислом ни без смисла.
Ако својој деци не откријемо
Знања и Мудрости наших Белих
Богова, онда смо их залуд и
рађали!

Фото: Перун, Дајбог, Велес,Лада, Девана

Ала је леп

овај свет,

онде поток,

овде цвет;

Тамо њива,

овде сад;

Ено сунца,

ево хлад;

 Тамо Дунав

 злата пун,

онде трава,

 овде жбун.

 Славуј пева,

 не знам гди, —

 овде срце,

овде ти!

Фото: Птица славуј; Википедија