Данас сам ту …
Данас пуштам да све цвета,
да се шири…
Данас нека ти срце буде башта
најлепших цветова љубави,
истине и правде …
Данас буди влас
на којој се нижу људи …
Данас буди венчић нежности,
саткан од цветова људске лепоте …
Данас цветај у песму о слободи
и нади да смо сви једно у једности,
једнакости и доброти …
Данас понеси цвеће радости …
Данас и увек са тобом сам ту …
Ти, налик мени .

Фото: Шафран; Википедија.

.

Љубав моја, из траве израста,

кроз росу на свет гледа.

Свака влат сунцу махнула,

јаснозором у твојим очима.

.

Љубав моја, у вечности зачета,

песмом са твојих усана,

једном, кад је лира засвирала,

и кад расула се звездана прашина,

путеве нам обележила.

И путују нам срца, једно до другога,

Тихо радосна, а опет ко громови јасна.

Ово је време великог разлаза, велике водоленице између Светлости и Таме, између оних који су опредељени за Светлост и оних који су опредељени за Таму, а то се види и по опредељењу за стране света, духовног и унутарњег земљописа.

Све што је окренуто ка Светлости истовремено је окренуто и ка Истоку, а све што се определило за Таму у исти мах је опредељено и за Запад.

Ово је рат између Истока и Запада, рат између Хипербореје и Атлантиде; надаље, то је и рат између Космичке Вертикале и Земаљске Хоризонтале.

И гле! све се поновља.

Све се већ вековима и еонима понавља на Плавој Планети.

Ту ничег новог нема, нити ичег новог и може бити!

Прва Атлантида је нестала; нестаће и Друга Атлантида.

За Србе је важно, и битно, да се присете: ко су и чији су!

Све тече и све се мења. Једино што остаје човеку који пролази као дах на ветру је сећање. Ако је водио живот вредан живота, сећања су животодарне искре које он носи даље у Космос. Дух и Душа не потребују ништа што материјални свет нуди. Иако они воле бити у њему, превасходно због стварања искустава а потом и сећања – они од материјалног света било где у Свемиру не требају ништа.

.

Душа ствара оно што жели и тиме разговара са Творцем њеним. Она је пред њим његова искра која пева неким чудним стихоречјем. Дух јој помаже као жива сила да се изрази, пред оним који све зна. 

Творац иако све зна, воли да види како ће сваки Дух и свака Душа да дела. Како ће да употреби тај плам стварања даље. Искра живота је неуништива енергија Творца. Искра је све јер без ње снови, јава, слава, нав и Прав не постоје.

Све је релативно. Све зависи од тога како Душа разуме. Како разуме такве светове и ствара.

У њој нема заборава. Јер је Духом ојачана. 

И онда, када стане пред извор живота она зна да јесте живот сама. И зна да и док је имала тело негде и некада – је живела. Да је прошла све патње и боли, радости и среће да би ишла својим путем Златоправа.

.

Заборав…

Не убија те заборав мили мој.

Не може сина Свевишњег тек тако нешто убити – ој!

.

Не милује те рука мушкарца драга моја,

већ твоја мисао о томе која ти буди жар…

.

Зар је вазда касно?

Када год хоћу, трен ми измакне у тмину ноћну.

Када год нећу, искре сипају као врело што ври.

.

Замислио си жељу да она ти дође

а она је умислила да не постоји…да је нема сред великих мука њеног бучног ума…

.

Колико кошта?

Одзвања сваког божијег дана сред знаних и незнаних буџака пијаце душа.

.

А не знају мукице мајчине да ништа сем таштине се не да продати.

.

Лав је велики, храбар, гласан!

Мали дечак види шта види – но и не слути да је сваки Лав једном био слепо маче.

.

И?

.

Камо се даде разум што зри?

Камо решења, филозофије, метри?

Чему све ако стомак празан је?

.

Ајде де. Застани сред гужве највеће и погледај молим те, маслачак што зре.

.

Пита ли он питања моћна или само мисли на лутања ноћна кад само је јутро сан, када Сунце хита носећи нови дан?

.

Да ли се ветар некад умори од силне песме?

Нема ни трена када је нема, те врлетне поеме…као звук ромињања кише.

.

Ниси знао да вода пева?

Ниси видео кад зора зева?

.

Еееее, за то мораш будан бити

отворених очију увек спити.

.

И онда, само онда када утихне у магновењу све, види се обрис Божије песме.

.

Нећу ти рећи, не.

Мораш сам да станеш, отвориш душу, те чујеш је…

.

Јер…јер…

.

Хајде. Шта чекаш више?

Ево га зов прве кише…моја крила су спремна. Хајде.

Речено је громовитим гласом,

тако силним да је осу сваке звезде из орбита померао,

ИСТИНА да дела ПРАВОМ сваке стварности,

из нас!

Одјекује глас….

Дижу се бесмртни у тами, у још једном покушају безумља да узму светове,

насупрот Закону о кога се давно оглушише,

насупрот ИСТИНИ у ПРАВУ,

стога правимо арију стварања свих,

уједињени против њих!

САДА у трену да делује ГРОМ

СВЕТОВИ шаљите искре СРМЕ и ЗЛАТА,

разбите давно запечаћен улаз

и певајте силимом арије СТВАРАЊА

у срж ПРАВО ,

у таму дубоко

СИЈА

Сунце Громом обасјано, на рамену му соко!

Мој живот је чудом осликан

од плача којим себе огласих.

Ђед мој умро унука жељан

а ја га првом виђењу призвах.

.

Три года непуна било ми тада

кад духа ђедовог одраслим општих.

Да безумље бебом не овлада

прогнаше дух по адета бапских.

.

Машта ми призвала бројне намисли

кад ваплоћењу дозрело време.

Мајчин одлазак у тешкој ми боли

контактом душе олакшао бреме.

.

Сведочење душе од ње заисках

у сунчању на бетонској плочи.

Бљесну ми слика коју јој исках

док жмурише Сунцу моје очи.

.

И село живљења маштом креирах

будећи искру његовог пепела.

Енергије чудесне заковитлах

чему ме Божија сила довела.

.

Центар вртложник Духа походих

што брегом поповим оргон храни.

Чудом неким време уставих

за четири сата у оргон – прани.

Време старог Споразума је истекло (Свето писмо =Све то писмо!!!). Учили смо много неистина у свим наукама и религијама. Неистине нигде не одведу човека. Увек га врте по мањем или већем кругу патње, неизвесности и страха. То је живот у мраку незнања, живот заробљеног човека. Уздижуће време Сварога доноси поплаву истинитих знања, знања о Богу. Бог је свеприсутан, Он је са нама – физички, духовно!!! Погледајте очима душе!!!

Знање о Богу је једино право знање. Оно има много аспеката – Истина, Љубав, Правда, Срећа, Радост, Вечност, Безкрај, Васкрсење, Вечни живот, Стварање… Светлосном катаном одсеците неистине старих знања, одсеците лаже и фалсификате у религијама!!!

Посветите се (иницијација) у Знање о Богу и живите са Богом у непрекидном садејству. За срећу је неопходна Одлука, неопходно је извршење Одлуке, и неопходна је Храброст!!!

Нови споразум са Творцем  

У лаванда-миомирисној одаји

Уз Гандарва – звуке оносвета

И светлост тама-одагначице свеће

Огрнут шар ћилимом прабабе Анке

Певам свете песме радоснице

Свете песме стварања Вечности

Са катаном у десници…

На столу посвећења – Кремен камен

Цвет Перунов и жир Храста Учењака

Изнад главе три птице ластавице

Испод стола вредни кућни лари

У десном углу пар отишлих-дошлих

…

Заузми став за Нови Споразум са Творцем

Удиши Живот издиши бајату прошлост

Призови присуство Творца и Аватара

Осети у срцу мир спокој и срећу

Постави се на дејство Свеспасења

У поштовању оснажи моћну Одлуку

.

Уземљен – гледај Творца лицем у лице

Гледајући – из срца нечујно говори

Желим да живим вечно у физичком телу

И да се развијам брзо и многодимензионо

И желим да са Тобом будем Стваралац Вечности

Стварање је Лепота – Дивота и најдубља Нирвана

Као вода

Цурела сам ти

Низ раширене прсте

.

И осећала као камен

Који стоји на путу

Ветру који цвили

.

Тада си отишао

Тамо негде

Иза дуге

.

Мене болом

Обукао

И осмех ми оставио

.

Тражим те и даље

У мојим ноћима

Које су кратке

.

Снови тамни

Очито ткани

Да не буду наши

Осетили Срби грехе и страданије

Чули су јецаје Лазареве и Савине,

Уздахе Хелендарске Игуманије

Па опроста траже и стазе давнине.

.

Плачу Срби, светитеље зову,

Зову Саву, зову Николаја.

Србију би да изграде нову

Сву по мери небескога сјаја.

.

Тече Дунав водицом сланом

Тее Сава сузом покајном,

Испуни се река вером Православном

Испуни се душа светом тајном.

.

На Врачар се сјатила Србија цела

Да Господу Литурђију испоје,

Да с очисте градови и села

Да с види ко је вера, а невера ко је.

Нисам ја за таква шта,
за такве речи, певање и страст,
ја сам само на дну чаше исти
умирући глас.
.
И док виори страх што се буди
у пољу жита на ливади ствари
и хватам стих и не чујем ништа
јер ја сам само мали
умирући глас.
.
И одлази звекет покошених трава
и лелуја стење дуж ледене реке
и остаће смирај једно дана
и мој звонки ммлади
умирући глас.

М.М: Збирка – “Пут ка Светлости“