Category: All
Снежана Миладиновић Лекан: Сиђи у нулто поље

Сиђи у нулто поље,
поље свих знања.
Спусти дубоко своје
мисли и осећања…
.
Као да рониш
до дна океана.
Тамо ћеш да
пронађеш све одговоре
и сва знања…
.
Спусти се у јединствено
поље свих познања.
Тамо ћеш да пронађеш
себе и све одговоре,
који су потребни
да сазнаш ко си,
док свет спава, сања…
.
Сиђи у нулто поље.
Тамо ћемо се срести!
( Песма инспирисана речима мог
дугогодишњег, мудрог пријатеља и
духовног учитеља, свезнадара,
В.Пантелића )
Фото: Духовна мудрост; Википедија
Брана Црнчевић: Пиши као што ћутиш 2

Наш нови човек, наши нови путеви, наше нове идеје, наш нови капут, наш нови циљ, наша нова прошлост, наш нови живот, наши нови закони, наша нова будућност, наши нови односи, наш нови излаз, наша нова средина. Све је око мене ново а мене хвата наш стари страх.
Ако су сви осим мене мој народ, мој јадни народ нема никога осим мене.
Филозофи су огорчени али филозофија се слаже.
Од фотеља се могу правити барикаде, али и од барикада могу се правити фотеље.
Сам си маса, а у маси сам.
Осећам се као поп кад су му рекли да нема Бога.
За живот је потребно имати нерава. То је посао као и сваки други.
Моја отаџбина је мала, волим је јер ми је жао.
Фото: Фб страница – Flawers und Nature
Милован Данојлић: Звезде – на небу брадавице

Звезде – на небу брадавице
Болују понекад од падавице
–
У августу небеса тешко дишу
Препуне звезда ко узрео дуд.
Каткада – понеке од њих збришу
И оду некуд
А ко зна куд ..
Фото: Звезде; Википедија
Мирабаи: * * *

Господар је ноћас посетио мој дом,
Али ја сам, авај, снила тврдим сном.
.
А ако се он не појави опет ових дана,
Придружићу се пустињским сестрама.
.
Збацићу хаљине, оденућу се било како –
Кад је мрак на срцу, шта ће мени злато.
.
Бацићу огрлице, па чему ти украси,
Замршене косе нек ме скрију даси.
.
Авај, срећницима, кад се нађу требало би знати
Да се никад, не треба растати.
Фото: Фб страница – 𝐍𝐐𝐄李
Ли Баи, Кина: Месец на брду код граничне куле

јасноћа месеца диже се над небеско брдо
и урања у безкрајно море од облака
силан ветар преваљује десет хиљада лиа
долази и најављује на граничну кулу од жада
под тамом хоризонта цеста белог успонаа
татарско око завирује у плаве воде залива
откад је рата и освајања
с бојишта су се враћали само неки
мачеви одбране пролазе градове на граници
лица пуна јада и мисли које се враћају
у горњим одајама далеке куће и ове ноћи
уздаси и немирно трзање без починка
Фото: Јасноћа Месеца; Википедија
Аница Илић: Срећа у ноћи

Само трептај звезда
у ведрој ноћи
и песма прелепа
што душу буди
искру што тиња
у Пламен претвара…
И песма и трептај
у Вечности спојени.
Фото: Ноћ у Тијању; ВП
Драгош Павић:Почетак

Подигох камен
тежак,
чврст,
силан,
моћан,
оклопљен,
његова целина непровидна,
не жрли додире у утробу божанску,
одупире се опоро
каменим амалгамом омађијаним,
нестајање разбија отпором
у суноврат одласка.
.
Испод њега буја бујица разбуђена,
непојармљена посусталошћу,
усколебана разбијеним редоследом,
поремећена раскош ускипела.
.
Камен ускиснуо заштитнички,
преврат ритма зауставља снагом,
искључни, расхлађен,
додире туђе праисконе чује,
тражимо његово лице
и смисао у бесмислу ремећења
да трулеж у њега убацимо
и раскомаданом раздробимо постојање.
Фото: Камен, пао са неба; Википедија
Николај Велимировић: Узрок етике

Грех је проузроковао етику, као болест медицину.
Етика зна само за једну дијагнозу: грех.
И етика зна само за један лек: жртва.
Да нема болести и лека, не би било медицине
Да нема лека и жртве, не би било етике.
Фото: Етика игре престола; Википедија
Владан Пантелић: Остави пећину иза леђа

Памтимо прелепу Рћанску пећину
Напаја је невидно подземно језеро
Смели пећинари су улазили дубоко
У пећину и кроз отвор-бунар у језеро
.
Окрени леђа пећини усмери очи у Сунце
Потом у себе у тамне дубине-поноре
Гледај и видећеш много много више
Сталактита сталагмита украса лавирината
.
Буди упоран као кртица или као динго
Храбар као лав делфин соко или орао
Вредан као рудар дабар или бели мрав
Спретан као козорог или вежбач на трапезу
.
Рони много пута проналази светове у себи
Дубоко укопане страшне болне и пресветле
Највредније најлепше и сушто није у пећини
Оно је у нама то је одувек у нама оно је у нама
Фото: Посетиоци из Тијања; ВП
Ана Милић: Ловац на одјеке

Лете ка светлу ситне бубе
Лете мали ноћни лептири
Понекад не могу
Да дослушам твој глас
Брзо заборављам
И у сан претварам…
.
Умирује ме танана помисао
Да постојиш где год да си…
.
Исплетох мрежу златну
Да ти меке одјеке ловим …
Чак и када ме скренеш
На нов и непознат пут
Покажеш ми тихо и мирно
Да је за мене прави…
.
Ово је још сирово и зелено
Али време ради за мене…
И не само време …
И не само за мене…
