Запевале сенице и врапци

Срећан Божић, млади православци!

.

И сва друга децо, без разлике

што славите друкчије празнике!

.

Нек вам срећа увек гошћа буде

да стасате у честите људе!

.

Припремите секире и санке

да идемо на шумске пропланке

да сечемо најлепше Бадњаке!

.

Сунце се још не пење на церић

нека свако обуче џемперић!

.

Фото- нет страница Храна за бебе

Приредила Верица Стојиљковић

Вртларко моја књиго истинита
Ноћас садимо цвеће на плафону
Силина безбриге даће нам моћи
Да са-градимо висећу цветницу
.
И виле ће нам понудити помоћ
Виле свилокосе чистунке простора
Наша цветница призваће богове
И богиње косих љубичастих ока
.
Нас двоје трооких добићемо крила
Ти од богова мудрих ја од богиња
И ходаћемо лако бар-а-бар са њима
Дрво смо живота које дуби на глави
.
Дрво стреми Сунцу човек Сопству
Унутарњим видом гледаћемо небо
И љуљати биљоберко на космоталасу
Упарени срцем за-једно све можемо

Фото: Башта ВП у Тијању

Хеј животе,
Испуни ми жељу, пријатељ ми буди
Дај направи само мало мјеста
Грле ми се неки драги људи
–
Хеј животе,
Не жури, не бјежи, не суди
Хеј луцкасти, само мало мјеста
Грле ми се неки драги људи.
.
Хеј животе,
Мало се потруди
Зар важније нешто може бити
Грле ми се моји драги људи.

Фото: Живи живот; Википедија

Знам људе што живе слично мандрагори.
Без стабла, нису дрво, не расту увис.
У корену су, кореном расту наниже,
у обличје биљке закључани.
Знам их. Излазе каткад невидљиви
пред зору кад песници и певачи поспе.
Преваре окрутне чуваре
и пролазе кроз тајне двери.
Мимо затворених капија проносе
ружино дрво и бели хлеб за псе.
Скри-вају се иза живица и дрвећа,
пребирају по небеским струнама и
евају сами пре првих птица.
Иза тишине, дивљи, лутају за својом сенком.
Знају да читају звезде и реч коју држиш у устима.
У дослуху су са речима.
Из грла им не излећу као птице и не ударају у прозор.
Свакој знају семе и време моћи.
Познају им крхкост на лудом
језику, у дебелом уву и танкој памети.
Зато се не играју њима
на панађурима. Радије ћуте.
Неко ме ослови: песниче. Зазор ми.
Пред вратима Храма уписујем:
Приклонити се смерно.
Не спомињати име Песниково узалуд.
Због оних који отћуташе своје песме.

Фото: Мандрагора; Википедија

Сумња ме није победила
Умешао си прсте
Знала сам да ћу те срести
Кад-тад
.
Нисам знала како и где
Како ћеш изгледати
Ни шта ћу те питати

Само ми ти можеш рећи
Када и где
Престаје лутање…

Фото: Сумњивко; Википедија

Древна исцветава шума у јутро мекано, снено.
Још сребри се траг месеца,
Вила са облака га испраћа.
И чује се већ и песма птица, дарује цвеће
И гране и лишће разбуђеног дрвећа.
И љуби се корење храстова и бреза,
Јасика и липа,борова и јела,
И сјаји се земља водама, зашумелим потоцима.
Устају и мрави, поздрављају зуј пчелица.
Устај и ти драги, ено чује се бат
Праисконих твојих коњаника!.

Фото: Фб страница – Birds and Nature

Гледам сенке ружа на сивоме зиду
Трепере у јари латице већ свеле
И као да с њима сећања ми иду
У време кад беху све чедне и беле.
.
Планински потоци бујају кроз вене
Оштар ваздух шиба знојава ми леђа
А сад ни у машти не станују жене
Само тамне боре изнад мојих веђа.
.
Тражим капи росе на сенкама свелим
Некада је месец са њима ме клео
Што никад не рекох – не могу, не желим
И што сам свој живот као јечам млео.
.
А сада би око још једном да види
Нерасцвале руже – не сенке на зиду
Руменило зоре док се јутро стиди
Док сва ми сећања ко зна куда иду.
.
Збирка Птица на прозору (2007)

Фото: Планински поток; Википедија

Сваког дана идем дубље и дубље у Тишину.
Дубока, дубока Тишина је циљ мог Пута.
И јутрос сам тијанијаовао, тиховао, тишиновао…
Видех како се исписују и из Тишине израњају
Промисао, Мисао, Идеја и Реч.
И видех да израњају и многа, многа Јаства
И непрекидно стварају свеколике светове.
.
Видех и како зарањају и бришу се
Жагори, буре, похлепе, боли, чежње и светови…
.
Затим сам потегао гуљач старе коже и оклопа Јаства…
Нестали су заједно са катаном и самострелом
Од којих се никада, никада, одвајао нисам.
И ја, сасвим избрисан, растворих се у пространству,
Плодношћу набубреле, најдубље Тишине.
Ох, како је Дубина – стварна и дубока!
Ох, како је Стварност – дубока и стварна!

Фото: Вече у Тијанији; ВП

Пролећне ноћи и мирис Живота…
Сета у оку, туга у срцу, бол у души…
Хоће ли проћи?
Још једна ласта без свога гнезда
са сломљеним крилом…
Хоће ли доћи?
Желим да нестанем,
у ништа да се претворим
а треба да живим…
Хоћу ли моћи?

Фото: Фототека Србског Журнала

Хтела бих сестри понудити охрабрење
Не знам да ли ћу наићи на одобрење?
Ко сам ја да јој делим савете
Када јој облаци болести прете?
.
Покушаћу да будем у њеној улози
Шта би урадила, почев од: “Боже помози!“
Ставила бих се у улогу белог облака.
Он се лако креће куда га ветар бацака.
.
Нашао се на небу, да ли треба ту да буде?
Безбрижно чека промене које се нуде.
Не зна ни којим путем треба да крене,
Лагано се лелуја, док га ветар не покрене.
.
Ако се што више опустимо у болести,
Можда ће се лакше решење срести.
У грчу и страху, ништа се лепо не деси.
Љутња на себе, Бога и људе, то су греси.
.
Мало је милости и доброте на овом свету,
Размишљањем о томе себи наносим штету.
Позовимо осмехом у нама мало дет
Које утеши и мили поглед, ако га сретне

Фото: Фототека Србског Журнала