Имамо дане сваке

од беде до мераке.

Данас , није дан сваки.

.

Чувај ме Боже, оних дана

кад се дигне тарапана!

Радио јавља, вест је кобна:

„Усмртио, мрав је овна?!“

.

У инбоху порука страшна:

„Десет их шаљи и мени врати,

да те проклество не прати!“

.

Бркати Мрга пише строго:

„Чуј де мала, имаш ли вибер?

Пошаљи сличицу коју

да задовољим душу своју.“

.

Вукови завијају, небо се ори:

„Ничија до зоре не гори!“

.

Два се иста за руке држе

О Боже, Боже нек се спрже!

.

Један ми отвори љубавне јаде

и оде заувек у блокаде…

.

Фала ти, Боже драги

што ме овим даном награди,

те чух само вест розу

купила сељанка за приплод козу.

Сву ноћ се вода мучи, не одмара.

У уљу лана дажд до јутра ври.

И под поклопцем модрим кључа пара:

Пуши се земља ко у лонцу шчи.

.

Стресајући се, када скоче траве,

Ко ће роси да наслика мој страх

У часу кад се први петли јаве,

За њима други, затим сви у мах.

.

Одвајајући време по имену,

Наизменце зовућ мрак у њему –

Прорицаће они и промену

Киши, земљи, љубави и – свему.

Расту и падају плодови пуни сока света

док губим тренутак ту ватру сећања

на чудесне листове обалом опруженог лета

тешке од сна и мутног предсказања

.

Јер све што љубисмо збило се у мрву времена

безначајну можда за сваки други час

или је то одсјај тек пробуђеног семена

што до заноса подиђе свој глас

.

Моје је све и ништа веће од сваког изобиља

и мрав је велик кад има шта да губи

пијући срж дивне смрти пуне слаткоотровног биља

нико од нас не стиже ни сунце да дољуби

.

Јер пребрз је наш ток и као море пенушав

док се пробијамо до себе и неразумног света

виђено у пролазу како бунован и тршав

јури кроз ходнике испражњеног лета.

Пространство безкраја

плаветнила воденог.

Царство осећаја

срцем љубљеног.

Кап свака додирнута душом.

Биће жене стоји   

заплављено топлином.

Пред призором. Творца даром,

Песмом, само души чујном,

Прославља се љубав

простором ванвременим!

Лирски запис

Пролива се словенска крв, гину и нестају Словени.

Поново и поново; и вазда изнова тече словенска крв, и вазда изнова гину, страдају и нестају Словени.

А Словени – спавају ли, спавају!

Већ вековима спавају Словени – слуђени, замађијани и хипнотисани црним ватиканским, византијским и бриселским жрецима.

Запад ликује, Запад ликује увек кад год се пролива словенска крв.

За Запад Словени и нису никаква раса.

Запад на све Словене, били они ватиканци или византинци, гледа са презиром.

Словени су нижа раса коју треба уништити.

Тако Запад мисли о Словенима.

Тако је мислио, и тако ће довек мислити.

Запад никада неће променити своје мишљење о Словенима.

На Западу нису презрени само Срби и Руси; на Западу су подједнако презрени и Пољаци, и Чеси, и Словаци, и Украјинци.

Варају се Пољаци, Украјинци, Чеси и Словаци, ако мисле да ће боље проћи од Срба и Руса.

Запад је наумио да уништи све Словене.

Словени, Запад је наумио да вас све одреда уништи!

То је западни наум, то је западни програм, то је западни план од самога почетка и настанка Запада.

Украјинци који данас убијају Русе, сутра ће и сами бити убијани.

Сутра ће убијати Украјинце и Пољаке, онако како данас убијају Србе и Русе.

Само луд и бесловестан Словен то не може да схвати.

А колико видим, у Украјини је доста лудих и бесловесних Словена који убијају друге Словене.

Убијају своју словенску браћу зато што су замађијани, хипнотисани и слуђени црним ватиканским и бриселским жрецима.

Нема на Западу пријатеља.

На Западу нико никоме није пријатељ.

Пријатељство је велика непознаница и мисаона именица на Западу.

Западњаци највише презиру своје сараднике, доушнике и послушнике.

Украјинци, сутра ће вас убијати као зечеве, само зато што сте пристали да служите Западу!

Убијаће вас исти они Западњаци који вас данас тапшу по рамену и као псине пујдају на своју словенску браћу.

Украјнци, ви сте нижа раса за све на Западу!

Не кажем вам ја да сте нижа раса, то ће вам рећи ваши савезници са Запада.

Неће вам рећи данас – зато што им данас требате као псине рата – већ ће вам то рећи сутра, када будете обавили свој пасји задатак.

Напомена уредника: Овај текст је написан много пре садашње ситуације у Украјини

Знала сам да си ме снио

Због тога не заспах ја.

Мутан је фењер вио

Плавет, да ми пут сја.

.

Ти виде у царском врту

Дворац, бољи но ишта,

Ограде црну црту

Крај звонког степеништа.

.

Ишо си – без стазе јасне-

И мислио при том:

“Брже, да сан не згасне,

Пре сусрета са њом.“

.

Стражар крај парадних врата

Викнуо ти је: “Куда!“

Уз шкрипу лед се ломата

И црни вода свуда.

.

“Језеро – мисао сину-

У њему острво знам…“

И одједном кроз тмину

Угледа плавичаст плам…

.

У дану, оскудне боје,

Пробудио си се касно

И први пут си моје

Име рекао гласно.

Ако се неко препадне – ваља га повући за уво да страх нестане.

Када се помену нечија лепота, или здравље – ваља се три пута куцнути о дрво “ради урока“.

Када се у пролеће први пут чује кукавица – ваља се по трави ваљати да не боле леђа.

Ваља се на Ђурђевдан на реци окупати – биће се здраво целе године.

Ваља се ваљати када у пролеће први пут чујеш грмљавину – неће те леђа болети.

Ваља се на Видовдан изнети ствари на сунање – неће бити мољаца.

Ваља се, ка се у пролеће чује кукавица, рећи: Чујем те, не видим те; не видела ни твоју сеју (змију) за годину дана.

Ваља се на Јереминдан лупати у канту, ићи око куће и викати: Јеремија у поље, беш’те змије у море!

Када се чују жабе, баља сејати тикве.

.

Сакупио Ника Никола Стојић:

“Драгачевске приче и предања“

Под благодаћу се разумеју сва света божанска средства и све свете божанске силе, дате људима од Трисветог божанства преко Господа Христа ради њиховог спасења од греха, смрти и ђавола, и светог живљења од Оца кроз Сина у Духу Светом… Све што треба души, даје благодат. А кроз све то она даје и божански мир.

*

На целом путу спасења, од почетка до краја, благодат Божја и мир Божји неопходни су у нашој вери и нашем освећењу.

*

У ту чудесну благодат ми имамо приступ вером, не нечим другим: не знањем, не имањем, не науком, не богатством, не звањем, нити ичим другим. А веру може имати сваки човек, само ако хоће: зависи од његове добре воље.

*

Слуга Еванђеља Божјег може успешно обављати своју “службу благодати Божје“ само уз непрекидну помоћ и сарадњу благодати Божје.

*

Шта је благодат? У најширем смислу: сам Господ Христос; затим његово свето Еванђеље, и све што је Он као оваплоћени Бог Логос донео човеку и роду људском. У томе је и изузетан мир, божански мир, који се са Еванђељем Христовим Усељује у сваку душу која живи по Еванђељу. Нема правог мира без благодати божије. Док се душа светим еванђелским тајнама и светим еванђелским добродетељима не облагодати, она не зна за прави мир, у коме се душа наслађује осећањем блаженог свејединства живота и света.

*

Хришћани су силни благодаћу.*

*

Воденица благодати самлеће што не може воденица логике.

.

А.Ј.П: “Азбучник богочовечних мисли“

„Важно је, да мој бисер изрони и буде на сунцу.

Јесте да је он дошао мени као неугледно зрнце песка, и да му је мој седеф дао лепоту, за којом људи жуде. Седефом сам га волела.“

То, што људи зову бисер, није ништа друго него – љубав шкољкиног срца.

„Кад бих ја изронила међу људе, они ми се не би тако радовали – можда би се и наругали мојим грубим љуштурама.

Зато им шаљем бисер, да виде како је моја љубав сјајна.“

.

Извор-интернет страница -приче Магикус-

Било је лето,дошла и јесен,
а срце изданке,младе олистало,
живот цео до радости узнесен,
око је и кад спава блистало.

Године чекале тек да се живе,
свакој одредила циљеве ситне,
ноте чекале прсте да оживе,
у славу љубави једине,неумитне.

Судбину певају нечујни певачи,
покажу срећу да знамо да је лепа,
мир да немир буде тежи и јачи,
љубав да не сумњамо да је слепа.

Док се на другу навикаваш самоћу,
не надај се да се љубав опет јави,
никако музику не слушај ноћу,
судбини доскочи па све заборави.

Колаж сати прави од ситница,
не чекај јер је само један прави .
Срце нек ти је без крила птица,
Шта је било пробај,заборави!!!